Maribor, 21. i 22. mart

U konstelaciji savremene crnogorske, ali i regionalne pozorišne produkcije, rijetko se sreću projekti koji sa takvom hrabrošću i preciznošću spajaju rudimente duboke muzičke arhaične tradicije i radikalni izraz alternativnog teatra. Ostvaren na inicijativu KotorArta, projekat “Dara i Stana”, čiji je autor koncepta, muzike i teksta Karmina Šilec, renomirana slovenačka dirigentkinja i kompozitorka, u saradnji sa ansamblom “Kebataola” i “Carmina Slovenica”, nije samo scenska priča – to je savremeni zvučno-vizuelni ritual. U građenju te autentične, opore, a opet lirske atmosfere našla se i naša ženska pjevačka grupa “Đude” iz Kolašina (pri KUD-u „Mijat Mašković“ – JU Centar za kulturu Kolašin). Premijera i repriza održane su u Minoritskoj crkvi u Mariboru 21. i 22. marta 2026. g.

Projekat se bavi sudbinama žena rođenih u Crnoj Gori: Stane Cerović (1936), posljednje crnogorske virdžine iz sela Tušina kod Šavnika i Darinke Matić Marović (1937), proslavljene dirigentkinje i profesorke emeritus rođene u Herceg Novom. On je i dio šireg koncepta K. Šilec nazvanog „Željene i neželjene kćerke“ koji pored „Dare i Stane“ sadrži još niz segmenata kao što je „Milica“ zvučni događaj „kraljice noise muzike u Sloveniji“ – ozvučen fenomen prisilnih pobačaja ženskih fetusa.

Učešće “Đuda” u ovom međunarodnom projektu nije bila tek muzička ilustracija ili folklorna dekoracija. Naprotiv, njihov arhaični, moćni zvuk, koji baštini vjekovnu tradiciju sjevera Crne Gore, postao je ravnopravan dramski lik sa „Kebataolom“ i inicirao zvučni stub oko kog se plela narativna i pokretna struktura komada.

Sudar svijetova: Kada nasljeđe postane avangarda

Kada je prvi put objavljeno da će kolašinska grupa, poznata po striktnom prenošenju autentičnih napjeva, učestvovati u projektu hibridnog muzičko-scenskog pripovjednog teatra, javnost je bila intrigirana. Kako će se nesputana snaga pjevanja uklopiti u precizne okvire savremene režije i apstraktnog plesa? Ideju Ratimira Martinovića, direktora KotorArta, da se u projekat uključe „Đude“ prihvatila je i na fascinantan način iskoristila Karmina Šilec.

Tradicija nije muzejski eksponat, već živa, pulsirajuća materija koja, kada se oslobodi konzervativnih okvira, postaje najradikalnija avangarda.

Odgovor koji su Kolašinke dale na sceni bio je nedvosmislen. Tradicija nije muzejski eksponat, već živa, pulsirajuća materija koja, kada se oslobodi konzervativnih okvira, postaje najradikalnija avangarda. Iz zajedničke izjave koje su dale izdvajamo:

„Pronašle smo se u slobodi koju nam je ovaj projekat dao – da budemo prezenteri prošlosti, a istovremeno i stvaraoci budućnosti […] To je bio onaj „klik“ – spoznaja da naša tradicija nije muzejski eksponat […] Bilo je jasno da je riječ o nečemu posebnom jer smo osjetili ogromno poštovanje prema našem izvornom pjevanju, ali i hrabrost tima da nas postavi u potpuno novi kontekst […] Shvatile smo da tradicija i savremenost govore istim jezikom kada je emocija iskrena […] Mi nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile ogledalo u kojem se ona ogleda […] To je odlika velikih autora – za razliku od našeg medijskog neba i mnogobrojnih primjera tih prilagođavanja koja liče na neki estradizovani plejbek kič uradak umotan u nacionalne nošnje i zastave. To nije umjetnost – samo jeftina propaganda […] Umjetnost nema granice, ali ima zajedničku disciplinu. Kada se nađete u krugu ljudi koji donose drugačije estetske i radne navike, vi prosto morate da izađete iz čuvene zone komfora. To vas tjera da preispitate sopstvene metode i da pronađete taj 'zajednički jezik' koji prevazilazi riječi […] Takva razmjena energije neprocenjiva je jer vas pomjera ka novim rješenjima koja možda sami nikada ne biste otkrili. Ljudi koji dolaze iz drugih kulturnih i umjetničkih miljea vide naše priče na potpuno nov način. Oni primjećuju detalje koje mi, po navici, uzimamo zdravo za gotovo. […] Priču smo oslobodili lokalnih i ideoloških okvira i dali joj jednu univerzalnu vrijednost koja komunicira sa bilo kojom publikom, bilo gdje u svijetu. To estradizovana većinska domaća javnost, nažalost, još uvijek ne prihvata […] Kada znate da je priča sama po sebi snažna, nemate potrebu da je dodatno potcrtavate. Oslanjate se na istinu, a ne na glumu 'velikih tema'. Nismo željeli da pridikujemo, već da proživimo te sudbine.“

Kritika je složna u ocjeni da je upravo ovaj “pozitivni šok” – sudar arhaičnog glasa i digitalnog doba – dao predstavi “Dara i Stana” neophodnu težinu i uzemljenje. Dok su se na sceni smjenjivale dinamične sekvence, glasovi grupe iz Crne Gore djelovali su kao sidro, vraćajući gledaoca na univerzalne, mitske teme ženskih sudbina, snage i prkosa koje Dara i Stana simbolizuju. U scenskoj komunikaciji sa slovenačkom savremenom grupom „Kebataola“ čiji muzički izraz je zaista nevjerovatno zahtjevan, originalan i kvalitetan, autorka je u prvi plan stavila muziku uz inovativan instrument koji je nazvala „neogusle“. Naime, cijela priča nalazi korijene u narativnoj guslarskoj – ili homerovskoj kulturi pričanja priče.

Glas kao pokret, emocija kao zajednički imenitelj

Jedan od ključnih izazova bio je prevesti statičnost tradicionalnog nastupa u dinamiku teatra. “Đude” su u ovom procesu pokazale adaptivnu umjetničku transformaciju. Njihov glas nije bio samo ton; on je postao vidljiv odjek svakom dramskom sukobu.

U razgovorima o procesu rada, članice grupe isticale su da je najveće otkriće bilo spoznaja koliko je njihova muzika zapravo “filmična”. Multimedijalni koncept nije ugušio autohtonost; on je, naprotiv, djelovao kao novo, čisto ogledalo koje je osvijetlilo slojeve te muzike koji su u klasičnom izvođenju često skriveni. Za to kompletna zasluga pripada Karmini Šilec koja u arhaične crnogorske napjeve nije unijela gotovo nikakvu izmjenu, a uspjela je da zvuče savremeno i provokativno, uvijek u dobrom ukusu, umjetnički i zanatski vješto.

Nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile prostor u kojem ona odjekuje

“Nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile prostor u kojem ona odjekuje,” jedna je od ključnih misli koja definiše ovo učešće. Ta sinergija različitih disciplina – muzike, pokreta, glume i tehnologije – stvorila je novu, treću energiju, incirajući drugačije promišljanje kod publike.

Kroz saradnju sa međunarodnim timom, “Đude” su još jednom potvrdile svoju profesionalnost i posvećenost. Izlazak iz zone komfora bio je očigledan, ali je rezultat – predstava koja pomjera granice – vrijedan svakog truda. Njihov zvuk u predstavi “Dara i Stana” živio je kao „čuvar“ vremena, odjek krša koji komunicira sa bilo kojom publikom, bilo gdje u svijetu. Nakon prošlogodšnje saradnje sa Ninom Perović u „Petlji“ pisanoj za Đude, simfonijski orkestar, gusle i elektro-muziku, sada su se desile „Dara i Stana“ i novi eksperimentalni pristup.

Ovim projektom, grupa nije samo prezentovala baštinu Kolašina i Crne Gore; one su joj dale novi život, dokazujući da se najdublje istine o ljudskom biću najbolje govore kada se spoje arhaični krik prošlosti i vizionarska umjetnost budućnosti.

Posebna zahvalnost iskazuje se KotorArtu, koji je kao najveća umjetnička platforma u Crnoj Gori potencirao „Đude“ kao aktere „Petlje“ i „Dare i Stane“. JU Centar za kulturu Kolašin kao sufinansijer, uz Ministarstvo kulture Slovenije i Opštinu Maribor podržao je učešće, a članice ansambla naročito su zahvalne Karmini Šilec i „Kebataoli“ na kreativnom radu i razmjeni iskustava i znanja. Takođe, mariborska premijera iskorištena je i da se posjeti Udruženje Crnogoraca „Komovi“ gdje su mladi članovi iznijeli konstruktivne predloge za moguću buduću saradnju, uz neizbježno crnogorsko gostoprimstvo.

“Đude”: Jelena Miladinović, Danica Šćepanović, Nađa Jeknić, Helena Vuković, Milica Popović i Maša Medenica. Ansambl “Kebataola”: Živa Horvat, Ana Sandrin, Mojca Borko, Jasmina Črnčič, Eva Germ. Autorski tim pored K. Šilec činili su scenograf Dorian Šilec Petek, dizajner svijetla Andrej Hajdinjak, dizajner zvuka Danilo Ženko, saradnik za crnogorsko plesno-muzičko nasljeđe Davor Sedlarević, te organizatorka Marisa Filipčič.

The post ARHAIČNI KRIK U HIBRIDNOM TEATRU: “DARA I STANA” KROZ PRIZMU „ĐUDA“ first appeared on CIRTIP.

Колашин, 25. децембар 2025.

Колашин је добио нови, снажан визуелни печат – онај који га отвара према савременом добу и потребама заједнице. У оквиру пројекта НВУ ЦИРТИП „Ношње, приче, лица – фотографије из срца наше општине“, створена је јединствена фото-збирка која повезује аутентичну ношњу, традиционалну игру и природне амбијенте Бјеласице у препознатљиву слику локалног идентитета.

Професионалне фотографије у црногорској свитној и сукненој ношњи настале су на пажљиво одабраним локацијама, али и у контролисаним условима, са циљем да се створи визуелни материјал који одговара највишим стандардима туристичке и културне промоције. Кроз више сетова кадрова, јавности је први пут представљен цјеловит визуелни израз дијела нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, који до сада није имао савремени медијски печат оваквог домета.

Пројекат је суфинансирала Општина Колашин путем Конкурса за невладине организације, док су важну логистичку и техничку подршку пружили ЈУ Центар за културу Колашин и „Tri sove knives“. Креативни концепт реализован је у сарадњи са једним од најпризнатијих црногорских фотографа, Радоњом Срдановићем, чији рад карактерише изузетна естетска дисциплина и снажан визуелни израз.

Модели су били чланови КУД-а „Мијат Машковић“, који су током три вишесатне фото-сесије својом посвећеношћу и стрпљењем дали људско лице читавом пројекту. Посебна захвалност упућена је и возачима који су омогућили да бројна екипа стигне до тешко приступачних терена Бјеласице, гдје су настали неки од најупечатљивијих кадрова.

Укупно 100 фотографија биће бесплатно уступљено Туристичкој организацији Колашин, ЈУ Центру за културу и Општини Колашин, са правом коришћења у промотивним кампањама, публикацијама, изложбама, штампаним и дигиталним материјалима, као и на друштвеним мрежама. На тај начин, Колашин добија трајан и изузетно вриједан промотивни ресурс, који ће допринијети позиционирању општине као дестинације са снажно израженим културним идентитетом.

Посебан умјетнички печат даје и серија фотографија које кроз симболичку употребу реквизита – јатагана, прешлице и елемената покладног маскирања – отварају тему вишеслојне снаге и истрајности жене у црногорској историји. Кадрови су, уједно, овјековјечили и породичну традицију унутар КУД-а „Мијат Машковић“, гдје се љубав преноси са генерације на генерацију, међу браћом, сестрама, родитељима и дјецом.

The post НОШЊЕ, ПРИЧЕ, ЛИЦА. ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СРЦА НАШЕ ОПШТИНЕ first appeared on CIRTIP.

Ženska pjevačka grupa Đude iz Kolašina (pri KUD-u “Mijat Mašković”) učestvovala je na manifestaciji „Bal sa magarcima“, održanoj 14. decembra 2025. godine na Farmi magaraca u Martinićima, događaju koji je okupio umjetnike i ljubitelje prirode, tradicije i odgovornog odnosa prema zajednici.

Svojim nastupom, Đude su dale poseban umjetnički doprinos programu, donoseći publici autohtoni izraz tradicionalne pjesme koja se rijetko može čuti u Crnoj Gori u a cappella izvođenju. Uz njih, na manifestaciji su nastupili SKC hor iz Podgorice, muzičari Danijela i Marko (Kuba bend), KUD “Mirko Srzentić“, kao i Ljute kamilice sa Primorja, čime je program dobio raznovrstan i bogat muzički karakter.

„Bal sa magarcima“ imao je i snažnu humanitarnu i ekološku dimenziju. Posjetioci su kupovinom ulaznica i donacijama dali doprinos udomljavanju pasa u EU, dok je odgovorno ponašanje svih učesnika – korišćenje sopstvenih termosa, smanjenje ambalažnog otpada i briga o prostoru – rezultiralo time da je 1,7 kilometara puta ostavljeno čistijim nego što je zatečeno, što predstavlja primjer društvene odgovornosti kakvoj treba težiti. Dodatnu vrijednost događaju dala je i podrška lokalnim proizvođačima, jer je kupovina domaćih proizvoda na tezgama bila direktna podrška lokalnoj ekonomiji i humanitarnom karakteru.

Foto: Branislav Jeknić / Davor Sedlarević

Ženska pjevačka grupa Đude zahvaljuje organizatorima sa Farme na pozivu i gostoprimstvu, kao i publici na srdačnom prijemu i podršci, ističući značaj ovakvih manifestacija koje povezuju umjetnost, solidarnost i brigu o životnoj sredini. JU Centar za kulturu Kolašin organizovao je dolazak kolašinskih djevojaka, trudeći se da se crnogorsko muzičko nasljeđe predstavi na kvalitetan način što većem broju posjetilaca.

Kratak video prilog pogledajte na sledećem linku:

The post TAMO GDJE SE SUSREĆU PJESMA I DOBROTA – ĐUDE U MARTINIĆIMA NA FARMI MAGARACA first appeared on CIRTIP.

Са првим звуцима химне „Змај прелеће с мора на Дунаву”, коју је емотивно извела мјешовита група пјевача КУД-а „Мијат Машковић”, почео је шести по реду фестивал посвећен промовисању малих етно-група и солиста свих генерација. Ова манифестација, која је већ израсла у препознатљиви симбол Колашина, и ове године окупила је пјеваче, играче и љубитеље традиције из Црне Горе и региона.

Током концертне вечери, сценом су одјекивали гласови младих талената и искусних интерпретатора народне умјетности. Први дио програма обојиле су снажне и чисте женске вокалне линије групе „Пивско око” из Куле, под вођством проф. Софије Патковић  при КУД-у „Дурмитор“. Млади гуслари подгоричког удружења „Свети Сава“, Павле Булатовић и Дамјан Војводић, својом изведбом пробудили су емоције и подсјетили нас на снагу епске традиције.

Солистичке тачке започеле су Куљанка Теодора Бабић, иначе полазница чак два смјера сомборске средње музичке школе: виолине и етно-смјера у класи проф. Иване Јовановић, те оригинална и свестрана Викторија Татић из колашинских „Ђуда“, док је мушка пјевачка група домаћина својим шаљивим репертоаром изазвала смијех и овације публике. Посебну драж другом дијелу вечери дала је женска група „Ђудице” – млади настављачи традиције чувених „Ђуда” – као и први ансамбл КУД-а „Мијат Машковић” који је донио енергију разноликих балканских игара.

У финалном дијелу, сценом су доминирали солисти – Тијана Ракочевић и Даница Шћепановић, вишеструке шампионке многобројних фестивала и чланице „Ђуда“, а нарочито се истакао Срђа Јекнић, млади солиста „Мијата Машковића“, исказујући свој велики таленат. Њихове интерпретације додатно су освијетлиле фестивалску ноћ, уз надахнуту пратњу Давора Седларевића на хармоници.

Другог дана фестивала, учесници су се упутили на едукативни излет на Бјеласицу, гдје су поред уживања у природним љепотама и катунским причама, размјењивали и знања на вокалној радионици посвећеној различитим музичким традицијама.

Фестивал су организовали ЈУ Центар за културу Колашин, Туристичка организација Колашин и НВУ ЦИРТИП. Програм је водио пјесник Никола Лића Шћепановић, глас који је препознатљив сваком посјетиоцу концерата колашинског КУД-а. У завршном обраћању, он је истакао да је Колашин — некада ратна пријестоница — данас и етно-пријестоница Црне Горе, захваљујући преданом раду и љубави према традицији коју годинама његује КУД „Мијат Машковић”.

Фестивал „Змај прелеће с мора на Дунаву” поново је показао како се кроз пјесму, игру и заједништво може градити мост између генерација и пренијети богатство културног насљеђа будућим ствараоцима.

Галерија фотографија: Игор Ракочевић и Давор Седларевић

Сви учесници

The post ШЕСТИ „ЗМАЈ“ – ФЕСТИВАЛ КОЈИ СЕ ПАМТИ first appeared on CIRTIP.

Предсједник Општине Колашин, господин Петко Бакић, уприличио је свечани пријем за делегацију Културно-умјетничког друштва „Мијат Машковић“ поводом изузетног успјеха који су остварили освајањем престижне прве награде – гран-при – на једном од најзначајнијих међународних фестивала фолклора – ТКБ-у, одржаном у Пољској гдје су наступали у конкуренцији 13 држава.

Чланови ансамбла достојно су представили Колашин изводећи изворне црногорске игре на аутентичан начин што је изазвало велику пажњу и изванредне критике међународне стручне јавности.

У знак дубоког поштовања и признања за изузетан допринос промоцији културне баштине, Општина Колашин додијелила је ансамблу новчану награду у износу од 2.000 еура. Том приликом предсједник Бакић истакао је да ће локална самоуправа и у будућности наставити са снажном подршком свим пројектима и иницијативама које афирмишу традиционалне вриједности и културни идентитет нашег народа.

Представници КУД-а захвалили су се г-дину Бакићу и Општини Колашин на константној подршци, а искористили су ову прилику и да упознају предсједника са проблемима које имају због недостатка сале за пробе. То ће бити предмет наредних заједничких активности ка изналажењу адекватног и задовољавајућег рјешења које овај ансамбл свакако заслужује.

The post КУД “МИЈАТ МАШКОВИЋ” НА СВЕЧАНОМ ПРИЈЕМУ КОД ПЕТКА БАКИЋА, ПРЕДСЈЕДНИКА ОПШТИНЕ КОЛАШИН first appeared on CIRTIP.

Povodom Dana državnosti Crne Gore, 13. jula, u Kotoru na Trgu ispred Katedrale Svetog Tripuna održano je svečano otvaranje KotorArt festivala. Po prvi put pred publikom pojavio se Festivalski orkestar Crne Gore predvođen maestrom Mladenom Tarbukom. Otvaranje pod motom „Mostovi muzike“ posebno je posvećeno obilježavanju 200 godina od rođenja legendarnog kralja valcera, Johana Štrausa II.

Ovaj događaj slavio je, kako crnogorsku i regionalnu muzičku tradiciju iz tog perioda, tako i savremene stvaralačke izraze istaknutih crnogorskih kompozitora. U tom smislu naročitu pažnju izazvala je kompozicija „Petlja“ Nine Perović, koja kombinuje gusle, stare napjeve u izvođenju Ženske pjevačke grupe “Đude”, simfonijski orkestar, elektroniku i video projekcije.

Kroz festivalski okvir prošlo je više od 500 umjetnika iz 12 zemalja u ukupno 82 programa, od kojih je 38 glavnih. Iz “Đuda” su istakli da je ovo za njih bilo jedno veoma pozitivno iskustvo koje je dokazalo da naša tradicionalna muzika može da se valorizuje i interpretira na nove načine, a rad sa Ninom Perović donio je savremen, inspirativan i profesionalan pristup koji će se unapređivati u narednim projektima.

The post “ĐUDE” NA OTVARANJU KOTOR-ART FESTIVALA U KOMPOZICIJI “PETLJA” NINE PEROVIĆ first appeared on CIRTIP.

Jedanaesta međunarodna studijska istraživačka stanica „Etno-kamp dr Zlata Marjanović ― Kolašin“ uspješno je realizovana od 10. do 18. avgusta na teritorijama opština Kolašin, Žabljak i Šavnik. Ovaj, po mnogo čemu jedinstven, projekat, koji već više od deceniju okuplja studente i profesore iz zemlje i regiona sa ciljem prikupljanja, dokumentovanja, analize, revitalizacije i digitalizacije plesno-muzičkog nasljeđa, pokrenuo je misiju širenja dobrih praksi i na ostale krajeve Crne Gore.

“Od ove godine povećan je fokus na tzv. terenski rad koji podrazumijeva intervjuisanje stanovništva, a u njemu je učestvovalo 13 istraživača. Zahvaljujući Opštini Kolašin i festivalu WBA koji su izdvojili finansijska sredstva, zamisao da Etno-kamp prevaziđe granice Kolašina polako se pretvara u realnost”, navodi mentor kampa, specijalista Davor Sedlarević.

“Festival Wild Beauty Art (WBA) sa Žabljaka, sa kojim već godinama imamo saradnju, dao je sjajnu ideju da pod njihovim pokroviteljstvom započne rekognicija i početna istraživanja žabljačkog terena po savremenim metodološkim praksama Etno-kampa. Tako smo prva tri dana proveli u Žabljaku i okolini i snimali kazivanja starijih, ali i nešto mlađih mještana i veoma smo zadovoljni ovim pilot projektom“, nastavlja Sedlarević.

“Posebnu vrijednost ovogodišnjem programu Festivala dao je upravo Etno-kamp, koji je realizovan pod rukovodstvom Davora Sedlarevića, posvećenog istraživača nematerijalnog nasljeđa. Snimljena kazivanja i muzički zapisi dragocjeni su tragovi jednog vremena i načina života koji polako nestaje, a nama je posebno značajno što smo mogli da doprinesemo njihovom bilježenju i sistematičnom dokumentovanju. Vjerujemo da će ovaj početni korak biti podsticaj za dalju saradnju, istraživanja i nova okupljanja, kojima će se tradicija još snažnije povezati sa savremenim umjetničkim praksama”, izjavili su iz PR tima Festivala.

Snimanja na području Kolašina, Mrtvog Dubokog, kao i katuna Ječišta u Sirovcu, sprovođena su u drugom dijelu projekta. Tom prilikom došlo se do raritetnih podataka koji su dokumentovani i biće predmet podrobne analize. Ne radi se samo o pamćenjima i sjećanjima, već i živim praksama naroda ovog kraja.

Specijalista Igor Popov, rukovodilac istraživačkih timova, ističe da se u ovih jedanaest godina stvorila izuzetno jaka baza za potencijalno otvaranje etnomuzikoloških i etnokoreoloških katedri koje Crna Gora, nažalost, još uvijek ne posjeduje. Takođe, umrežavanja akademija, visokih i srednjih škola, struke, prakse i nadasve nauke, ključne su dobrobiti. Kroz protekli period veoma je moguće kvalitetno pratiti promjene nasljeđa jednog kraja i komparirati ga sa susjednim regijama, što je kolašinska inicijativa i imala kao jedan od ciljeva. Značajno je sticanje terenskog iskustva i za studente, jer je rad u Crnoj Gori izazovan i može se reći da se istraživači najbolje „kale“ ovdje, jer imaju mogućnost da teoretska znanja testiraju i u praksi, u razgovoru sa još uvijek živim nosiocima određenih vještina i znanja koja se sve ređe sreću.

JU Centar za kulturu Kolašin kao krovni organizator u čijem sastavu funkcioniše i KUD „Mijat Mašković“ dotirala je nedostajuća sredstva, a njen direktor Branislav Jeknić naglašava da se Etno-kamp Kolašin potvrdio kao manifestacija od izuzetnog značaja, ne samo za Kolašin, već i za cijelu Crnu Goru.

“Materijal koji je više od decenije prikupljan, pored naučne obrade, doživio je i scensku rekonstrukciju i interpretaciju, što je KUD-u „Mijat Mašković“ donijelo „Grand-Prix“ titulu sveukupnog pobjednika na jednom od najjačih svjetskih festivala folklora, poljskom TKB-u. Prema mišljenjima međunarodnog žirija sastavljenog od eksperata iz sfere etnomuzikologije, etnokoreologije i antropologije, program koji je naš ansambl prikazao korelira sa najstarijim plesno-muzičkim praksama. Shodno tome, možemo da zaključimo da je kamp u potpunosti opravdao svoje postojanje i demonstrirao višeslojne potencijale koje prepoznaje stručna međunarodna javnost”, zaključuje Jeknić.

Teoretski dio kampa obuhvatio je prezentaciju diplomskog rada Jovana Miladinovića „Etno-kamp dr Zlata Marjanović ― Istraživačka stanica plesno-muzičkog nasljeđa“, promociju dokumentarnih filmova „Dvadeset godina kikindskog etno-kampa“ i „Kazivač“ ― o igrama kolašinskog kraja, da bi se zaključio okruglim stolom na temu izazova u digitalizaciji dosad snimljene građe.

Komentorka kampa, mr Tamara Ljesar, istakla je da su mnogi studenti iz regiona teme za svoje naučne radove pronašli upravo u Kolašinu, unapređujući tako djelovanja u oblasti nasljeđa i da je kamp glavno uporište za edukaciju i sistematsku prezervaciju tradicije od zaborava. Znalački konstruisana istraživačka nit vezena je kazivanjima iz Tepaca, Podgore, Njegovuđe i Žabljaka, preko katuna Ječišta na Sinjavini, do Kolašina i Mrtvog Dubokog u Rovcima.

Organizatori su se posebno zahvalili NVU CIRTIP, Radi Antonijević, Rajki i Kosi Popović i grupi „Durmitorke“, kao i svim osobama koje su posredno ili neposredno doprinijele uspješnosti projekta. Pored istraživača iz KUD-a „Mijat Mašković“, timove su činili studenti etnomuzikoloških odsjeka iz Beograda i Novog Sada, te članovi ADZNM „Gusle“ iz Kikinde.

Sedmi festival Wild Beauty Art održava se od 5. jula do 11. avgusta, uz pokroviteljstvo Ministarstva turizma, uz generalno sponzorstvo kompanije ONE, zlatno sponzorstvo Coca-Cole HBC i podršku Opštine Žabljak, Ministarstva kulture, Ambasade Austrije, i drugih važnih sponzora i partnera.

Foto: Igor Rakočević, Branislav Jeknić, Jelena Miladinović, Tamara Zvekić, Igor Popov, Tamara Ljesar i Etno-kamp Kolašin. Crno-bijele fotografije: Album Kate Bulatović iz Mrtvog Dubokog u Rovcima uz njeno odobrenje.

Mapa istraživanih oblasti

The post JEDANAESTI “ETNO-KAMP DR ZLATA MARJANOVIĆ – KOLAŠIN” PROŠIRIO ISTRAŽIVAČKE AKTIVNOSTI first appeared on CIRTIP.

Kulturno-umjetničko društvo “Mijat Mašković” iz Kolašina postiglo je izuzetan uspjeh na 64. “Beskidskoj nedjelji kulture” – Festivalu TKB, jednom od najznačajnijih i najkonkurentnijih međunarodnih festivala folklora u svijetu, koji se održava u Poljskoj. Ansambl je na ovom događaju sa više od 100 grupa, osvojio “Gran-Prix”, najvišu nagradu festivala, uz novčano priznanje u iznosu od 5.000 zlota.

U konkurenciji ansambala iz 15 zemalja sa četiri kontinenta, međunarodni žiri, sastavljen od osam renomiranih stručnjaka iz oblasti etnokoreologije, etnomuzikologije i antropologije, prepoznao je autentičnost izraza, revitalizaciju tzv. izvorne tradicije i umjetničku izvrsnost ansambla iz Crne Gore. Posebno je istaknuto izvođenje plesova bez instrumentalne pratnje – samo uz pjesmu i ritam koraka – kao jedno od ključnih obilježja crnogorske nematerijalne kulturne baštine.

“Naš program baziran je na igrama koje se izvode bez instrumentalne pratnje, što je odlika najstarijeg sloja crnogorskog plesno-muziččkog nasljeđa. Upravo ta čista forma, bez pretjeranih scenografskih dodataka i savremenih instrumenata, pokazala se kao prednost i naš autentični izraz je prepoznat,” istakao je Davor Sedlarević, umjetnički rukovodilac ansambla i specijalista vaspitač za tradicionalne igre.

Pored prvog ansambla, i Ženska pjevačka grupa “Đude”, koja djeluje u okviru KUD-a, ostavila je snažan utisak svojim izvođenjem tradicionalnog dvoglasnog sekundnog a cappella pjevanja.

Tokom festivala, koji se održava u osam gradova Poljske i jednom u Češkoj, ansambl iz Kolašina izvodio je 45-minutne večernje nastupe, prikazujući 19 plesova, 9 pjesama, 2 zabavne igre sa sjednika i jednu bajalicu, uključujući i segment seoske plesne prakse uz autentičnu suknenu nošnju rekonstruisanu od strane Jovane Bulatović.

Posebnu zahvalnost članovi ansambla izrazili su prof. Bojanu Peku Miniću, koji je imao višestruku ulogu – od sviranja usne harmonike do prevoda i naracije na poljskom jeziku, što je bilo od ključnog značaja za razumijevanje programa domaće publike.

“Ovo takmičenje ima izuzetno stroga pravila – vremensko ograničenje, zabranu savremenih instrumenata i potrebu za jasnim objašnjenjima svakog segmenta programa. Imali smo ‘savjet’ da ‘igramo kao da smo sami, bez publike’, što nam je zapravo dalo slobodu da budemo potpuno svoji i autohtoni u sopstvenom izrazu. Ispostavilo se da je to bila dobitna kombinacija,” dodao je Sedlarević.

Pored crnogorskog ansambla, nagrade u posebnim kategorijama osvojili su i ansambli iz Poljske, Portugala, Španije i Meksika.

KUD “Mijat Mašković” uputio je zahvalnost Opštini Kolašin, Centru za kulturu Kolašin, Turističkoj organizaciji Kolašin, Hotelu SWISS i NVU CIRTIP na podršci u realizaciji ovog značajnog međunarodnog nastupa, kao i domaćinima festivala, sa posebnom zahvalnošću upućenom g-đi Ani Vladiki (Anna Władyka) koja je imala ulogu domaćina ansambla u ime organizatora.

Foto: Daniel Franek – Okiem fotoreportera; Branislav Jeknić

The post GRAN-PRI ZA “MIJATA MAŠKOVIĆ” NA JEDNOM OD NAJJAČIH SVJETSKIH FESTIVALA first appeared on CIRTIP.

U Kolašinu su ove sedmice odzvanjale pjesma, igra i emocije — sala Centra za kulturu bila je ispunjena do posljednjeg mjesta tokom dva koncerta Kulturno-umjetničkog društva “Mijat Mašković”, održana 11. i 12. juna. Više od 130 izvođača svih generacija ispričalo je prisutnima svoju priču — kroz igru i pjesmu. Publika je oba puta ispratila izvođače ovacijama, a iz KUD-a poručuju da je rasprodata sala, i to dvije večeri zaredom, još jedan dokaz koliko ovaj ansambl znači za kulturni identitet Kolašina.

Pored crnogorskog, scenski je adaptirano i nasljeđe Balkana. Foto: M. Klikovac

Na sceni su zablistale sve sekcije: od simpatičnih najmlađih članova pod vođstvom Danice Dane Šćepanović, pripremnog ansambla koji vodi Jovan Miladinović, do podmlatka ženske pjevačke grupe “Đude” – šarmantnih “Đudica”, koje priprema Milena Rondović. Veče je kulminiralo nastupom Prvog izvođačkog ansambla.

Ipak, među najdirljivijim trenucima bila je pojava djece iz Vrtića “Sestre Radović” — oni su, samo uz pjesmu, izveli biraće kolo šećer, zdravicu i pjesmu iz Morače, na način koji se danas rijetko čuje i vidi. Kako kažu iz KUD-a, to je najmlađa grupa koja je ikada izvela ove igre u svom izvornom obliku, bez instrumentalne pratnje — samo, glasom, srcem i ritmom nasljeđa. Vaspitačice koje su pripremale djecu, zbog ovog, zaslužuju posebno priznanje.

Vrtić “Sestre Radović” i igre kolašinskog kraja Foto: M. Klikovac

Program je imao i posebno emotivan ton — jedan segment pjevanja raritetnih zapisa iz Grblja bio je posvećen pokojnoj Zlati Marjanović, istaknutoj etnomuzikološkinji i saradnici KUD-a, koja je život posvetila izučavanju crnogorske tradicionalne muzike.

“Program koji izvodimo je zahtjevan, raznolik i duboko autentičan — zbog toga ne čudi veliko interesovanje publike, pa se čak razmišljalo i o trećem koncertu”, rekao je rukovodilac ansambla, spec. Davor Sedlarević. On se zahvalio Opštini Kolašin i Centru za kulturu na podršci i sredstvima koja omogućavaju ansamblu da svoje umijeće predstavi i van granica Crne Gore. Nakon prošlogodišnjeg nastupa u Estoniji, ove godine Kolašinci putuju u Poljsku, na jedan od najvećih evropskih festivala folklora – 62. Nedjelju kulture beskidskih gorštaka, gdje će igrati i pjevati bez plejbeka, baš kao njihovi preci, pred više od 100.000 posjetilaca.

No, i pored velikih uspjeha, Sedlarević ističe jedan izazov: “Već duže vrijeme nemamo adekvatnu prostoriju za redovne probe. Zbog povećanog broja manifestacija u Centru za kulturu, često moramo da odlažemo termine. Vjerujemo da će se, uz podršku Opštine, uskoro riješiti i to pitanje. Poslije 80 godina postojanja i činjenice da smo najbrojnija organizacija u gradu, mislim da smo to i zaslužili.”

KUD “Mijat Mašković” ne prenosi samo ples i pjesmu — već i osmijehe generacija koje dolaze. A publika, po svemu sudeći, to i te kako zna da prepozna.

Link sa video izvještajem sa koncerta: 

Sve fotografije: M. Klikovac

The post BEZ PLEJBEKOVA, BEZ KOMPROMISA – #MIJATI first appeared on CIRTIP.

Na Ski-centru Kolašin 1600 ansambl „Mijat Mašković“ sa Ženskom pjevačkom grupom „Đude“ održao je prezentaciju plesno-muzičkog nasljeđa kolašinskog kraja kao sastavnog dijela turističke ponude grada. Gosti su bili vodeći turoperateri iz Poljske kojima je predstavljena kompletna turistička ponude Kolašina i organizovan obilazak najatraktivnijih lokacija. Ovim aktivnostima nastavljena je izuzetno dobra saradnja KUD-a „Mijat Mašković“ sa Turističkom organazacijom Kolašin.

„Za ovakve potrebe kreirali smo poseban sadržaj sastavljen od autohtonih crnogorskih plesova i pjesama. Sav progam izvodi se uživo, a fokus je na promociji Nematerijalnog kulturnog dobra „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“. Podsjećamo javnost da su igre kolašinskog kraja raritetno kulturno dobro na širem evropskom području, a prenošenje arhaičnog načina plesa i pjesme predstavlja pun pogodak, o čemu svjedoči veliko interesovanje stručne, ali i laičke javnosti, naročito turističkih agencija“, naveli su iz kolašinskog Centra za kulturu pri kome funkcioniše ansambl „Mijat Mašković“.

The post PREZENTACIJA IGARA I PJESAMA ZA VODEĆE INOSTRANE TUROPERATORE first appeared on CIRTIP.