Kolašin, 10. јun 2026.

Po prvi put u istoriji godišnji koncert održan je u velikom ambijentu sportske hale na Lugu, čime je postavljen potpuno novi standard u prezentaciji kulturne baštine Kolašina i Crne Gore.

Kulturno-umjetničko društvo „Mijat Mašković“ ispisalo je novu, zlatnu stranicu svoje 83 godine duge tradicije. Po prvi put u istoriji godišnji koncert održan je u velikom ambijentu sportske hale na Lugu, čime je postavljen potpuno novi standard u prezentaciji kulturne baštine Kolašina i Crne Gore. Ovaj događaj nije bio samo nastup, već pionirski projekat koji je pokazao kako se autohtono nasljeđe može uspješno prilagoditi velikim scenskim prostorima, a da pritom zadrži svoju izvornu dušu i snagu.

Hrabrost izvođenja uživo i priča o opstajanju

Program je bio podijeljen u dva tematska dijela, sa posebnim akcentom na Nematerijalno kulturno dobro – „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“. Naročitu pažnju i divljenje publike privukla je činjenica da su crnogorske igre izvedene isključivo uz  a cappella pjevanje uživo ili ritam koraka. U vremenu u kojem dominiraju nasnimljene matrice, bila je potrebna izuzetna umjetnička hrabrost i vrhunska uigranost izvođača da izađu pred punu halu i pokažu snagu sirovog, živog glasa i pokreta.

Prvo su najmlađe grupe donijele energiju iskonske crnogorske igre, da bi potom prvi izvođački ansambl prikazao slične verzije zapisane i rekonstruisane tokom više od 15 godina predanog istraživačkog rada na terenu. Kulminacija ovog dijela večeri bilo je izuzetno emotivno veliko crnogorsko kolo sastavljeno od djece i odraslih, koje je kroz tradicionalne napjeve povezalo izvođače na sceni sa duhom prošlih vremena kada je pjesma bila neizostavan dio svakog okupljanja. Svojevrstan eksperiment bilo je to što ova tačka nije posebno pripremana, već se izvođačima dala sloboda da sami kreiraju napjev, tekst i igranje po crnogorski na smjenu. Naravno, najstarijem učesniku i informatoru Vladislavu Medenici ukazana je čast da započne pjesmu koja označava poziv za igru.

U drugom dijelu večeri, publika je uživala u originalnim koreografijama inspirisanim Balkanom. Program su dodatno oplemenili nastupi Ženske pjevačke grupe „Đude“, mješovite vokalne grupe, solistkinje Danice Dane Šćepanović, kao i šarmantnog muškog sastava koji je izveo šaljivu pjesmu iz kolašinskog kraja.

Misija zajedništva: Seoske škole u centru pažnje

Ovaj koncert je potvrdio da KUD „Mijat Mašković“ nije samo stožer tradicije, već i istinski stub lokalne zajednice. Pokazujući snažnu društvenu odgovornost i inkluzivnost, KUD je u publici ugostio djecu iz seoskih škola opštine Kolašin. Za mnoge od ovih mališana, dolazak u sportsku halu i praćenje ovakvog spektakla predstavljalo je nezaboravan doživljaj. Ovim gestom, Društvo je poslalo jasnu poruku – kultura mora biti dostupna svakom djetetu, a zajedništvo se gradi premošćivanjem udaljenosti i pružanjem jednakih prilika za sve.

Otvoren poziv: Nedostatak muških članova kao izazov

Pored slavlja muzike i plesa, sa scene je poslata i jedna važna, iskrena poruka. Iako su nastupi bili besprekorni, primijećen je evidentan nedostatak muških članova u ansamblima. Rukovodstvo KUD-a je iskoristilo ovu priliku da uputi otvoren poziv svim dječacima i momcima iz Kolašina da se priključe Društvu. Folklor nije samo učenje koraka; to su druženja, putovanja, izgradnja zdravih navika, prihvatanje pravila i različitosti, poštovanje saradnika i disciplinovanost. Naglašeno je da su mnogobrojni uspješni sportisti i sportistkinje istovremeno bili članovi folklornih ansambala, ali i da KUD gotovo svake godine iznjedri nekog studenta ili učenika generacije. O izuzetnoj psiho-fizičkoj spremi učesnika manifestacije govori podatak da su gotovo dva sata izvodili raznolik program usput mijenjajući kostime svakih desetak minuta.

Pomjeranje granica i pogled u budućnost

Tehnički izazov ozvučavanja i opremanja ovolikog prostora bio je ogroman, ali je uspješno savladan.

„Ovaj koncert još jednom je potvrdio važnu ulogu KUD-a „Mijat Mašković“ u prezentaciji kulturnog identiteta Kolašina i Crne Gore, ali i njegovu sposobnost da tradiciju predstavi na autohton, ali i savremen način. Tehnički je bilo izazovno ozvučiti i opremiti ovaj veliki prostor zvog pjevanja uživo tokom crnogorskih plesova, te se nadamo da ćemo dogodine, uz ovo iskustvo, biti još atraktivniji. Ovo je samo početak“, kazao je Davor Sedlarević, rukovodilac KUD-a, posebno ističući ulogu svojih asistenata i saradnika Danice Šćepanović i Jovana Miladinovića.

Direktor kolašinskog Centra za kulturu, Branislav Jeknić, naglasio je opravdanost ovog istorijskog koraka: „Godinama je, usled velikog interesovanja publike, godišnji koncert repriziran dvije noći zaredom, što je bilo veoma naporno za članove, za pripremu nošnje i ostale prateće segmente. Na ovaj način pokušali smo da pomjerimo granice i postavimo neke nove navike, kako za članove, tako i za publiku. Kolašin jeste nezvanična etno-prijestonica Crne Gore i javnost u neku ruku očekuje da postavljamo standarde.“

Organizatori su izrazili duboku zahvalnost studentima i zaposlenim članovima ansambla koji trenutno žive van Kolašina, a koji su izdvojili vrijeme za ovaj projekat. Isto priznanje upućeno je i stručnim saradnicima, roditeljima, prijateljima KUD-a, sponzorima, institucijama, školama i pojedincima koji su pomogli logistiku ovog velikog poduhvata, kao i vjernoj publici koja je ispunila halu i podržala veče posvećeno tradiciji, hrabrosti i zajedništvu.

Link sa video snimcima sa nastupa potražite na stranicama KUD-a OVDJE

Foto galerija: Miloš Klikovac

The post PIONIRI ŽIVOG NASLJEĐA: KUD “MIJAT MAŠKOVIĆ” POSLAO PORUKU first appeared on CIRTIP.

Плужине, 6. јун 2026.

Више од 230 учесника из Црне Горе, Србије и Републике Српске представило богатство народне пјесме и традиционалног музичког израза

Плужине су и ове године биле мјесто окупљања љубитеља изворне народне пјесме на шестом сабору изворног пјевања „Запјевајмо, сачувајмо обичаје старе“. На манифестацији је учествовало више од 230 извођача из Црне Горе, Србије и Републике Српске, који су публици представили разноврсност музичког насљеђа својих крајева.

Међу учесницима биле су и колашинске „Ђуде“ у подмлађеном саставу: Хелена Вуковић, Јана Ракетић, Милица Поповић, Олга Анђелић, Маша Меденица, Анђела Ракочевић, Јелена Меденица и Дуња Поповић. Изводећи традиционалне напјеве из Сутомора и Голије, демонстрирале су препознатљив вокални израз који већ годинама његују кроз наступе на бројним културним манифестацијама.

Програм је почео свечаним дефилеом учесника кроз Плужине, након чега су се на љетњој позорници смјењивале мушке и женске пјевачке групе. Сабор је и ове године потврдио свој значај као мјесто сусрета пјевачких група, културно-умјетничких друштава и љубитеља народне пјесме, који кроз оваква окупљања представљају богатство музичког насљеђа и обичаја свог краја.

Наступ „Ђуда“ у Плужинама још једном је показао да традиционално пјевање има своје мјесто међу публиком различитих генерација. Управо захваљујући оваквим манифестацијама, оно наставља да живи на сцени и у непосредном контакту са публиком.

Организатори су изразили задовољство великим бројем учесника и посјетилаца, нагласивши да Сабор из године у годину окупља све више извођача и заљубљеника у изворну народну пјесму.

Кратак видео са наступа и реакције публике:

The post Ђуде наступиле на Сабору изворног пјевања у Плужинама first appeared on CIRTIP.

Negotin, 22. maj 2026.

Podmladak Ženske pjevačke grupe „Đude“, koji djeluje u okviru KUD-a „Mijat Mašković“, osvojio je prvo mjesto sa 99 bodova na 13. Vokalnom etno-festivalu u Negotinu (VEF), jednom od najuglednijih regionalnih festivala posvećenih tradicionalnom pjevanju.

U konkurenciji brojnih ansambala iz više zemalja regiona, mlade Kolašinke izborile su se za jednog od pobjednika festivala. Osnivač grupe Davor Sedlarević istakao je da uspjeh dobija dodatni značaj zbog činjenice da su „Đudice“ bile jedini sastav među tri prvoplasirana koji ne dolazi iz specijalizovanih muzičkih škola niti sa etno-odsjeka. „Upravo u konkurenciji sastava koji se institucionalno obrazuju u oblasti tradicionalne muzike, naš nastup izdvojio se interpretacijom, disciplinom i iskrenim odnosom prema vokalnom izrazu. Djevojčice koje su ispraćene bez ikakvih očekivanja, pod teretom uspjeha prethodne generacije, sa jedva nekoliko nastupa, uzele su prvo mjesto sa 99 bodova. Uzmimo u obzir i to da je sjajni Etno-odsjek Muzičke škole „Mokranjac“ iz Beograda bio laureat festivala sa 100 bodova i vidjećemo koliki smo uspjeh postigli“.

VEF u Negotinu godinama važi za jedno od važnijih okupljanja izvođača tradicionalne muzike, pedagoga i mladih vokalnih sastava iz regiona, pa priznanja sa ovog festivala imaju posebno mjesto u stručnim muzičkim krugovima. Ovogodišnji festival okupio je veliki broj učesnika iz muzičkih škola sa smjerovima posvećenim izučavanju muzičkog nasljeđa, uz veoma visok izvođački standard. O najboljima je odlučivao žiri u sastavu etnomuzikolozi prof. dr Dimitrije Golemović, Bojana Nikolić i Ljubica Radović.

Podršku odlasku „Đuda“ u Negotin pružio je JU Centar za kulturu Kolašin, koji je obezbijedio sredstva za putovanje i boravak članica ansambla, kao i organizaciju obilaska muzeja i kulturno-istorijskih lokaliteta ovog kraja.

Foto: Branislav Jeknić / Davor Sedlarević

Grupa „Đude“ već godinama gradi autentičan muzički izraz i kroz rad potvrđuje da kvalitetan pristup može nastajati i van formalnih obrazovnih programa, koji u Crnoj Gori još nijesu razvijeni u toj oblasti. U sastavu ansambla nastupile su: Helena Vuković, Milica Popović, Maša Medenica, Olga Anđelić, Anđela Rakočević, Jelena Medenica i Dunja Popović.

„Razbijena je priča o tome da se uspjesi starijih „Đuda“ ne mogu ponoviti. Pokazalo se da problem nikada nije bio u talentu mlađih generacija, nego u tome da li će neko imati strpljenja da ih nauči, usmjeri i pogura onda kada još nijesu sigurne u sebe. Zato posebnu zahvalnost dugujemo i starijim članicama koje nijesu ljubomorno čuvale ono što znaju, nego su svoje iskustvo prenijele dalje. To je rijetkost danas — da neko svjesno radi na tome da poslije njega dođu jednako dobri ili bolji.

Ove djevojke ne prave samo uspjeh za jedno društvo ili jedan grad. One brane ideju da tradicionalna pjesma u Crnoj Gori ne mora da bude folklorni ukras koji se izvadi par puta godišnje pred publikom iz pristojnosti. Pokazale su da može da bude ozbiljna umjetnost, disciplina i identitet. I zato to više nijesu ‘tamo neke Kolašinke’. Sad ih primjećuju i oni koji su godinama mislili da se ozbiljan kvalitet može stvarati samo u velikim centrima, akademijama i specijalizovanim školama.” (Davor Sedlarević)

Video sa kratkim izvještajem sa takmičenja pogledajte na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=HglGJZcZUFA

The post ĐUDICE MEĐU NAJBOLJIMA NA 13. VEF-U first appeared on CIRTIP.

Maribor, 21. i 22. mart

U konstelaciji savremene crnogorske, ali i regionalne pozorišne produkcije, rijetko se sreću projekti koji sa takvom hrabrošću i preciznošću spajaju rudimente duboke muzičke arhaične tradicije i radikalni izraz alternativnog teatra. Ostvaren na inicijativu KotorArta, projekat “Dara i Stana”, čiji je autor koncepta, muzike i teksta Karmina Šilec, renomirana slovenačka dirigentkinja i kompozitorka, u saradnji sa ansamblom “Kebataola” i “Carmina Slovenica”, nije samo scenska priča – to je savremeni zvučno-vizuelni ritual. U građenju te autentične, opore, a opet lirske atmosfere našla se i naša ženska pjevačka grupa “Đude” iz Kolašina (pri KUD-u „Mijat Mašković“ – JU Centar za kulturu Kolašin). Premijera i repriza održane su u Minoritskoj crkvi u Mariboru 21. i 22. marta 2026. g.

Projekat se bavi sudbinama žena rođenih u Crnoj Gori: Stane Cerović (1936), posljednje crnogorske virdžine iz sela Tušina kod Šavnika i Darinke Matić Marović (1937), proslavljene dirigentkinje i profesorke emeritus rođene u Herceg Novom. On je i dio šireg koncepta K. Šilec nazvanog „Željene i neželjene kćerke“ koji pored „Dare i Stane“ sadrži još niz segmenata kao što je „Milica“ zvučni događaj „kraljice noise muzike u Sloveniji“ – ozvučen fenomen prisilnih pobačaja ženskih fetusa.

Učešće “Đuda” u ovom međunarodnom projektu nije bila tek muzička ilustracija ili folklorna dekoracija. Naprotiv, njihov arhaični, moćni zvuk, koji baštini vjekovnu tradiciju sjevera Crne Gore, postao je ravnopravan dramski lik sa „Kebataolom“ i inicirao zvučni stub oko kog se plela narativna i pokretna struktura komada.

Sudar svijetova: Kada nasljeđe postane avangarda

Kada je prvi put objavljeno da će kolašinska grupa, poznata po striktnom prenošenju autentičnih napjeva, učestvovati u projektu hibridnog muzičko-scenskog pripovjednog teatra, javnost je bila intrigirana. Kako će se nesputana snaga pjevanja uklopiti u precizne okvire savremene režije i apstraktnog plesa? Ideju Ratimira Martinovića, direktora KotorArta, da se u projekat uključe „Đude“ prihvatila je i na fascinantan način iskoristila Karmina Šilec.

Tradicija nije muzejski eksponat, već živa, pulsirajuća materija koja, kada se oslobodi konzervativnih okvira, postaje najradikalnija avangarda.

Odgovor koji su Kolašinke dale na sceni bio je nedvosmislen. Tradicija nije muzejski eksponat, već živa, pulsirajuća materija koja, kada se oslobodi konzervativnih okvira, postaje najradikalnija avangarda. Iz zajedničke izjave koje su dale izdvajamo:

„Pronašle smo se u slobodi koju nam je ovaj projekat dao – da budemo prezenteri prošlosti, a istovremeno i stvaraoci budućnosti […] To je bio onaj „klik“ – spoznaja da naša tradicija nije muzejski eksponat […] Bilo je jasno da je riječ o nečemu posebnom jer smo osjetili ogromno poštovanje prema našem izvornom pjevanju, ali i hrabrost tima da nas postavi u potpuno novi kontekst […] Shvatile smo da tradicija i savremenost govore istim jezikom kada je emocija iskrena […] Mi nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile ogledalo u kojem se ona ogleda […] To je odlika velikih autora – za razliku od našeg medijskog neba i mnogobrojnih primjera tih prilagođavanja koja liče na neki estradizovani plejbek kič uradak umotan u nacionalne nošnje i zastave. To nije umjetnost – samo jeftina propaganda […] Umjetnost nema granice, ali ima zajedničku disciplinu. Kada se nađete u krugu ljudi koji donose drugačije estetske i radne navike, vi prosto morate da izađete iz čuvene zone komfora. To vas tjera da preispitate sopstvene metode i da pronađete taj 'zajednički jezik' koji prevazilazi riječi […] Takva razmjena energije neprocenjiva je jer vas pomjera ka novim rješenjima koja možda sami nikada ne biste otkrili. Ljudi koji dolaze iz drugih kulturnih i umjetničkih miljea vide naše priče na potpuno nov način. Oni primjećuju detalje koje mi, po navici, uzimamo zdravo za gotovo. […] Priču smo oslobodili lokalnih i ideoloških okvira i dali joj jednu univerzalnu vrijednost koja komunicira sa bilo kojom publikom, bilo gdje u svijetu. To estradizovana većinska domaća javnost, nažalost, još uvijek ne prihvata […] Kada znate da je priča sama po sebi snažna, nemate potrebu da je dodatno potcrtavate. Oslanjate se na istinu, a ne na glumu 'velikih tema'. Nismo željeli da pridikujemo, već da proživimo te sudbine.“

Kritika je složna u ocjeni da je upravo ovaj “pozitivni šok” – sudar arhaičnog glasa i digitalnog doba – dao predstavi “Dara i Stana” neophodnu težinu i uzemljenje. Dok su se na sceni smjenjivale dinamične sekvence, glasovi grupe iz Crne Gore djelovali su kao sidro, vraćajući gledaoca na univerzalne, mitske teme ženskih sudbina, snage i prkosa koje Dara i Stana simbolizuju. U scenskoj komunikaciji sa slovenačkom savremenom grupom „Kebataola“ čiji muzički izraz je zaista nevjerovatno zahtjevan, originalan i kvalitetan, autorka je u prvi plan stavila muziku uz inovativan instrument koji je nazvala „neogusle“. Naime, cijela priča nalazi korijene u narativnoj guslarskoj – ili homerovskoj kulturi pričanja priče.

Glas kao pokret, emocija kao zajednički imenitelj

Jedan od ključnih izazova bio je prevesti statičnost tradicionalnog nastupa u dinamiku teatra. “Đude” su u ovom procesu pokazale adaptivnu umjetničku transformaciju. Njihov glas nije bio samo ton; on je postao vidljiv odjek svakom dramskom sukobu.

U razgovorima o procesu rada, članice grupe isticale su da je najveće otkriće bilo spoznaja koliko je njihova muzika zapravo “filmična”. Multimedijalni koncept nije ugušio autohtonost; on je, naprotiv, djelovao kao novo, čisto ogledalo koje je osvijetlilo slojeve te muzike koji su u klasičnom izvođenju često skriveni. Za to kompletna zasluga pripada Karmini Šilec koja u arhaične crnogorske napjeve nije unijela gotovo nikakvu izmjenu, a uspjela je da zvuče savremeno i provokativno, uvijek u dobrom ukusu, umjetnički i zanatski vješto.

Nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile prostor u kojem ona odjekuje

“Nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile prostor u kojem ona odjekuje,” jedna je od ključnih misli koja definiše ovo učešće. Ta sinergija različitih disciplina – muzike, pokreta, glume i tehnologije – stvorila je novu, treću energiju, incirajući drugačije promišljanje kod publike.

Kroz saradnju sa međunarodnim timom, “Đude” su još jednom potvrdile svoju profesionalnost i posvećenost. Izlazak iz zone komfora bio je očigledan, ali je rezultat – predstava koja pomjera granice – vrijedan svakog truda. Njihov zvuk u predstavi “Dara i Stana” živio je kao „čuvar“ vremena, odjek krša koji komunicira sa bilo kojom publikom, bilo gdje u svijetu. Nakon prošlogodšnje saradnje sa Ninom Perović u „Petlji“ pisanoj za Đude, simfonijski orkestar, gusle i elektro-muziku, sada su se desile „Dara i Stana“ i novi eksperimentalni pristup.

Ovim projektom, grupa nije samo prezentovala baštinu Kolašina i Crne Gore; one su joj dale novi život, dokazujući da se najdublje istine o ljudskom biću najbolje govore kada se spoje arhaični krik prošlosti i vizionarska umjetnost budućnosti.

Posebna zahvalnost iskazuje se KotorArtu, koji je kao najveća umjetnička platforma u Crnoj Gori potencirao „Đude“ kao aktere „Petlje“ i „Dare i Stane“. JU Centar za kulturu Kolašin kao sufinansijer, uz Ministarstvo kulture Slovenije i Opštinu Maribor podržao je učešće, a članice ansambla naročito su zahvalne Karmini Šilec i „Kebataoli“ na kreativnom radu i razmjeni iskustava i znanja. Takođe, mariborska premijera iskorištena je i da se posjeti Udruženje Crnogoraca „Komovi“ gdje su mladi članovi iznijeli konstruktivne predloge za moguću buduću saradnju, uz neizbježno crnogorsko gostoprimstvo.

“Đude”: Jelena Miladinović, Danica Šćepanović, Nađa Jeknić, Helena Vuković, Milica Popović i Maša Medenica. Ansambl “Kebataola”: Živa Horvat, Ana Sandrin, Mojca Borko, Jasmina Črnčič, Eva Germ. Autorski tim pored K. Šilec činili su scenograf Dorian Šilec Petek, dizajner svijetla Andrej Hajdinjak, dizajner zvuka Danilo Ženko, saradnik za crnogorsko plesno-muzičko nasljeđe Davor Sedlarević, te organizatorka Marisa Filipčič.

The post ARHAIČNI KRIK U HIBRIDNOM TEATRU: “DARA I STANA” KROZ PRIZMU „ĐUDA“ first appeared on CIRTIP.

Са првим звуцима химне „Змај прелеће с мора на Дунаву”, коју је емотивно извела мјешовита група пјевача КУД-а „Мијат Машковић”, почео је шести по реду фестивал посвећен промовисању малих етно-група и солиста свих генерација. Ова манифестација, која је већ израсла у препознатљиви симбол Колашина, и ове године окупила је пјеваче, играче и љубитеље традиције из Црне Горе и региона.

Током концертне вечери, сценом су одјекивали гласови младих талената и искусних интерпретатора народне умјетности. Први дио програма обојиле су снажне и чисте женске вокалне линије групе „Пивско око” из Куле, под вођством проф. Софије Патковић  при КУД-у „Дурмитор“. Млади гуслари подгоричког удружења „Свети Сава“, Павле Булатовић и Дамјан Војводић, својом изведбом пробудили су емоције и подсјетили нас на снагу епске традиције.

Солистичке тачке започеле су Куљанка Теодора Бабић, иначе полазница чак два смјера сомборске средње музичке школе: виолине и етно-смјера у класи проф. Иване Јовановић, те оригинална и свестрана Викторија Татић из колашинских „Ђуда“, док је мушка пјевачка група домаћина својим шаљивим репертоаром изазвала смијех и овације публике. Посебну драж другом дијелу вечери дала је женска група „Ђудице” – млади настављачи традиције чувених „Ђуда” – као и први ансамбл КУД-а „Мијат Машковић” који је донио енергију разноликих балканских игара.

У финалном дијелу, сценом су доминирали солисти – Тијана Ракочевић и Даница Шћепановић, вишеструке шампионке многобројних фестивала и чланице „Ђуда“, а нарочито се истакао Срђа Јекнић, млади солиста „Мијата Машковића“, исказујући свој велики таленат. Њихове интерпретације додатно су освијетлиле фестивалску ноћ, уз надахнуту пратњу Давора Седларевића на хармоници.

Другог дана фестивала, учесници су се упутили на едукативни излет на Бјеласицу, гдје су поред уживања у природним љепотама и катунским причама, размјењивали и знања на вокалној радионици посвећеној различитим музичким традицијама.

Фестивал су организовали ЈУ Центар за културу Колашин, Туристичка организација Колашин и НВУ ЦИРТИП. Програм је водио пјесник Никола Лића Шћепановић, глас који је препознатљив сваком посјетиоцу концерата колашинског КУД-а. У завршном обраћању, он је истакао да је Колашин — некада ратна пријестоница — данас и етно-пријестоница Црне Горе, захваљујући преданом раду и љубави према традицији коју годинама његује КУД „Мијат Машковић”.

Фестивал „Змај прелеће с мора на Дунаву” поново је показао како се кроз пјесму, игру и заједништво може градити мост између генерација и пренијети богатство културног насљеђа будућим ствараоцима.

Галерија фотографија: Игор Ракочевић и Давор Седларевић

Сви учесници

The post ШЕСТИ „ЗМАЈ“ – ФЕСТИВАЛ КОЈИ СЕ ПАМТИ first appeared on CIRTIP.

U Kolašinu su ove sedmice odzvanjale pjesma, igra i emocije — sala Centra za kulturu bila je ispunjena do posljednjeg mjesta tokom dva koncerta Kulturno-umjetničkog društva “Mijat Mašković”, održana 11. i 12. juna. Više od 130 izvođača svih generacija ispričalo je prisutnima svoju priču — kroz igru i pjesmu. Publika je oba puta ispratila izvođače ovacijama, a iz KUD-a poručuju da je rasprodata sala, i to dvije večeri zaredom, još jedan dokaz koliko ovaj ansambl znači za kulturni identitet Kolašina.

Pored crnogorskog, scenski je adaptirano i nasljeđe Balkana. Foto: M. Klikovac

Na sceni su zablistale sve sekcije: od simpatičnih najmlađih članova pod vođstvom Danice Dane Šćepanović, pripremnog ansambla koji vodi Jovan Miladinović, do podmlatka ženske pjevačke grupe “Đude” – šarmantnih “Đudica”, koje priprema Milena Rondović. Veče je kulminiralo nastupom Prvog izvođačkog ansambla.

Ipak, među najdirljivijim trenucima bila je pojava djece iz Vrtića “Sestre Radović” — oni su, samo uz pjesmu, izveli biraće kolo šećer, zdravicu i pjesmu iz Morače, na način koji se danas rijetko čuje i vidi. Kako kažu iz KUD-a, to je najmlađa grupa koja je ikada izvela ove igre u svom izvornom obliku, bez instrumentalne pratnje — samo, glasom, srcem i ritmom nasljeđa. Vaspitačice koje su pripremale djecu, zbog ovog, zaslužuju posebno priznanje.

Vrtić “Sestre Radović” i igre kolašinskog kraja Foto: M. Klikovac

Program je imao i posebno emotivan ton — jedan segment pjevanja raritetnih zapisa iz Grblja bio je posvećen pokojnoj Zlati Marjanović, istaknutoj etnomuzikološkinji i saradnici KUD-a, koja je život posvetila izučavanju crnogorske tradicionalne muzike.

“Program koji izvodimo je zahtjevan, raznolik i duboko autentičan — zbog toga ne čudi veliko interesovanje publike, pa se čak razmišljalo i o trećem koncertu”, rekao je rukovodilac ansambla, spec. Davor Sedlarević. On se zahvalio Opštini Kolašin i Centru za kulturu na podršci i sredstvima koja omogućavaju ansamblu da svoje umijeće predstavi i van granica Crne Gore. Nakon prošlogodišnjeg nastupa u Estoniji, ove godine Kolašinci putuju u Poljsku, na jedan od najvećih evropskih festivala folklora – 62. Nedjelju kulture beskidskih gorštaka, gdje će igrati i pjevati bez plejbeka, baš kao njihovi preci, pred više od 100.000 posjetilaca.

No, i pored velikih uspjeha, Sedlarević ističe jedan izazov: “Već duže vrijeme nemamo adekvatnu prostoriju za redovne probe. Zbog povećanog broja manifestacija u Centru za kulturu, često moramo da odlažemo termine. Vjerujemo da će se, uz podršku Opštine, uskoro riješiti i to pitanje. Poslije 80 godina postojanja i činjenice da smo najbrojnija organizacija u gradu, mislim da smo to i zaslužili.”

KUD “Mijat Mašković” ne prenosi samo ples i pjesmu — već i osmijehe generacija koje dolaze. A publika, po svemu sudeći, to i te kako zna da prepozna.

Link sa video izvještajem sa koncerta: 

Sve fotografije: M. Klikovac

The post BEZ PLEJBEKOVA, BEZ KOMPROMISA – #MIJATI first appeared on CIRTIP.

Svečana akademija povodom 80 godina od oslobođenja Crne Gore od fašizma u organizaciji SUBNOR-a i antifašista Crne Gore, održana je u Kolašinu, ratnoj prijestonici Crne Gore.

Dragan Mitov Đurović, novinar, publicista i sekretar pomenute organizacije vodio je prisutne kroz istorijske fakte NOB-a, a u kulturno umjetničkom programu učestvovali su hor „Luča“, pjevačka grupa „Đude“ i pjesnik Nikola Lića Šćepanović.

Prisutnima su se obratili i predsjednik Kolašinske opštine Petko Bakić, te Stevan Radunović, potpredjesnik SUBNOR-a i antifašista Crne Gore.

Položeni su vijenci na Spomenik palim borcima u centru Kolašina.

The post SVEČANA AKADEMIJA POVODOM 80 GODINA OD OSLOBOĐENJA CRNE GORE OD FAŠIZMA first appeared on CIRTIP.

Ovim putem obavještavamo javnost da su od petka do nedjelje u sedmici za nama održane tri prve javne prezentacije rezultata projekta „Rekonstrukcija i revitalizacija tradicionalnih igara/plesova, muzike i nošnji Paštrovića“ i to u Petrovcu na Moru (6. XII), Budvi (7. XII) i Kotoru (8. XII).

Podsjećamo, projekat tokom cijele 2024. godine sprovodi Društvo za kulturni razvoj „Bauo“ iz Petrovca na Moru u partnerstvu sa Centrom za izučavanje i revitalizaciju tradicionalnih igara i pjesama ‒ CIRTIP iz Kolašina i Ženskom vokalnom grupom „Harmonija“ iz Budve, a uz podršku Ministarstva kulture i medija Crne Gore putem Javnog konkursa za raspodjelu sredstava za finansiranje projekata/ programa nevladinih organizacija u oblastima kulture i umjetnosti „Kultura spaja: od amatera do profesionalaca”.

O PROJEKTU

Opšti cilj projekta odnosi se na unapređenje zaštite, valorizacije i promocije nematerijalne kulturne baštine Crne Gore s posebnim fokusom na paštrovsku baštinu. Specifični cilj projekta je doprinos očuvanju paštrovskih tradicionalnih: a) igara/plesova (nakon više decenija nepraktikovanja), b) pratećih tradicionalnih pjesmama (donekle bolje sačuvanih u zajednici od igara) i c) nošnji (takođe, gotovo da ih slabo ima u zajednici, osim u muzejima i rijetkim privatnim kolekcijama). Sve navedeno sprovodi se na osnovu terenskih istraživanja, analize literature i drugih dostupnih izvora. Na ovaj način doprinijelo se tome da se elementi lokalne paštrovske tradicije otrgnu od neumitnog zaborava ili nestanka.

Postignuta su tri ključna rezultata: rekonstruisane tradicionalne paštrovske igre/plesovi, muzika i nošnje, zatim započeta njihova revitalizacija kroz koreografsko djelo, te informisane i edukovane lokalne zajednice Paštrovića i Kolašina o ovim segmentima kulturne zaostavštine. Prethodno je sproveden niz aktivnosti: višemjesečno etnografsko, etnokoreološko i etnomuzikološko istraživanje, pisanje i priprema monografije o nematerijalnoj kulturnoj baštini Paštrovića, štampa monografije, snimanje srednjemetražnog dokumentarnog filma, izrada deset replika ženske i pet replika muške paštrovske nošnje starijeg tipa, radionice s lokalnom zajednicom Paštrovića o nematerijalnoj baštini i serija koncerata, projekcije filma i promocija monografije u više crnogorskih gradova tokom decembra tekuće godine. Tome je pridodata i prateća dokumentarna izložba fotografija o paštrovskoj nošnji na sceni tokom XX vijeka.

REALIZATORI

Jedna od najkompleksnijih aktivnosti koje su realizovane jeste izrada deset replika ženskih i pet replika muških nošnji koje su registrovane i korištene u lokalnoj zajednici u prošlosti. Kostimografkinja i dizajnerka Jelena Đukanović bila je angažovana na poslovima terenskih istraživanja, iščitavanja relevantne literature i izvora, analize i obrade podataka o sačuvanim primjercima paštrovske nošnje itd, kako bi potom osmislila i dizajnirala ovih 15 kostima.

Davor Sedlarević je, nakon opsežnog terenskog etnokoreološkog i etnomuzikološkog istraživanja, osmislio umjetničko plesno-muzičko scensko djelo u kojem se našao dio paštrovskih plesova (igara) i pjesama na sceni – koliko znamo, prvi put na ovakav način. Djelo su na sceni, u replikama kostima, izvele kolašinska Ženska pjevačka grupa „Đude“, kao i članovi KUD-a „Mijat Mašković“. Paštrovske pjesme našle su se i na repertoaru Ženske vokalne grupe „Harmonija“ iz Budve.

Monografija koja je objavljena predstavlja kapitalno naučno i stručno djelo – svojevrsno novo čitanje paštrovske baštine – s više radova koje potpisuju etnološkinja prof. dr Ljiljana Gavrilović, etnološkinja Tatjana Rajković, specijalista Davor Sedlarević, kostimografkinja mr Jelena Đukanović, kustoskinje mr Ljubica Radović-Miličić i Milica Radović, kao i Dušan Medin, arheolog i kustos.

U knjizi je, u vidu dodatka, objavljen i ranije napisani tekst doc. dr Zlate Marjanović, etnomuzikološkinje, višedecenijske istraživačice paštrovskog i crnogorskog nematerijalnog nasljeđa, koja je inicijalno bila predviđena za članicu istraživačkog tima, ali je nažalost preminula neposredno prije početka implementacije projekta, dana 7. XII 2023. godine. Stoga, upravo njoj posvećujemo ovaj projekat. Druga za Paštroviće i Budvu važna ličnost koja nas je zauvijek napustila početkom 2024. jeste dugogodišnja rukovoditeljka klape „Harmonija“, Mirjana Pajović, kojoj, takođe, posvećujemo ovaj naš trud. Posveta ide i sjenima dr Jovana Vukmanovića, etnologa i muzeologa, koji je ostavio neizbrisiv trag svojim kapitalnim djelom „Paštrovići: antropogeografsko-etnološka studija“ (1960), kome se u ovoj godini navršava tri decenije od smrti, i to upravo tokom decembra.

Na kraju, naglašava se da su ogromnu pomoć u koordinaciji ovim projektom pružili pomoćnici Davor Sedlarević (CIRTIP) i Mila Medin (Društvo „Bauo“). Veliku podršku dalo je i više desetina stručnih lica, volontera i pravnih lica na različite načine angažovanih tokom ovih godinu dana, kojima se srdačno zahvaljujemo. Među svima njima, rječi zahvalnosti naročito idu sufinansijeru projekta Ministarstvu kulture i medija Crne Gore.  Zahvalnost za kolegijalnu podršku iskazujemo i JU Narodni muzej Crne Gore, JU Muzeji i galerije Budve, JU Centar za kulturu Kolašin, JU Pomorski muzej Crne Gore, OJU Muzeji Kotor, Etnografskom muzeju u Beogradu, JU Osnovna škola „Mirko Srzentić“ u Petrovcu na Moru, JU Škola za osnovno i srednje muzičko obrazovanje „Vida Matjan“ u Kotoru, Manastiru Praskvica, FA „Nikola Đurković“ iz Kotora, Institutu za vunu Crne Gore iz Nikšića i Radio Televiziji Budva. Ipak, najveću blagodarnost upućujemo našim Paštrovkama i Paštrovićima, koji već godinama, u kontinuitetu, imaju povjerenje u naš rad, otvarajući nam svoje stare baule prepune raznoraznih porodičnih dragocjenosti i s nama nesebično dijeleći duboke skrinje svojih sjećanja.—+

Link sa kratkim prikazom premijere koreografskog djela nalazi se na adresi:

https://www.instagram.com/p/DDbzCSKutqG/?hl=sr

PREDSTOJEĆI DOGAĐAJI: 

Koncert ŽVG “HARMONIJA” – Petak | 13. decembar 2024. godine | 18.00 h Moderna galerija „Jovo Ivanović“ | Stari grad Budva

Koncert ŽVG “HARMONIJA” – Subota | 14. decembar 2024. godine | 18.00 h Spomen-dom „Crvena komuna“ | Petrovac na Moru

Premijera projekta sa koreografijom –Utorak | 17. decembar 2024. godine | 18.00 h Centar za kulturu | Kolašin 

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Subota | 28. decembar 2024. godine | 18.00 h Moderna galerija „Jovo Ivanović“ | Stari grad Budva

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Nedjelja | 29. decembar 2024. godine | 18.00 h Spomen-dom „Crvena komuna“ | Petrovac na Moru

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Ponedjeljak | 30. decembar 2024. godine | 18.00 h Centar za kulturu | Kolašin

Brošura o projektu dostupna je na ovom linku:

https://drustvobauo.wordpress.com/wp-content/uploads/2024/12/pastrovici-bastina-i-scena.pdf

Sve fotografije: Pavle Bazović, Slaven Vilus.

The post PAŠTROVIĆI: REKONSTRUISANE NOŠNJE, PLESOVI I PJESME first appeared on CIRTIP.

Dok je Kolašin tonuo u spokoj zimske noći planinskog dragulja, iz sale Centra za kulturu širila se toplina koju ni najljući mraz nije mogao da ugasi. Zvuci harmonike i sevdaha, izatkani emocijama Milene Rondović, Viktorije Tatić i Davora Sedlarevića, obavili su Kolašin kao vuneni šal koji čuva urbanu dušu ovog grada od hladnoće i talasa globalizma.

Davor Sedlarević / Foto: D. Islambašić

Njihov glas nosio je priče ljubavi, tuge i čežnje. Pjesme poput Ah, što ćemo ljubav kriti i Kradem ti se u večeri nijesu bile samo melodije, već poziv na zajedništvo, na trenutak u kom su svi prisutni bili jedno s prohujalim vremenima, sjećanjima i snovima. 

Milena Rondović

Snijeg je provijavao vani, dok su unutra gorjela srca. Kolašin, okovan zimom, ove večeri bio je topla oaza sevdaha, mjesto gdje su se emocije i tradicija susrele kako bi stvorile magiju koja će ostati upisana u srcima privilegovanih koji su imali sreće da budi dio ove priče. Ove dvije prave Kolašinke rekoše gotovo u istom trenu: „Pjevale smo iz duše, jer smo večeras to radile za naše ljude i naš grad, mjesto koje nas je oblikovalo. Ponosne smo što smo u prilici da ovdje, gdje smo odrasle, podijelimo dio kulture i emocija kroz sevdah. Kolašin nije samo pozornica – to je dom našeg srca, porodicâ, prijatelja i naravno, naših melodija. Pjesmom smo mu se zahvalile na najbolji način koji znamo.” Prema riječima Davora Sedlarevića: „Ove dvije divne mlade dame, članice pjevačke grupe „Đude“ koja izvodi drugi manir pjevanja, savršeno vladaju i stilom atipičnim za nastupe na kakve su nas navikle. Kolašin, koliko me sjećanje služi, decenijama nije imao ovako prefinjene glasove. Njihova prednost je i to što su muzički obrazovane.“ Milena i Viktorija zahvalile su se svima na podršci, a naročito TO Kolašin i Centru za kulturu koji su prepoznali njihovu originalnost.

Veče je završeno dugim aplauzom i ponekom majčinom suzom. Bio je to trenutak kada su planine čule kako se voli, kada je svaka nota bila zahvalnost i priča o ljudima čiji glasovi nikada neće zamrijeti, ni u najvećem zimskom miru.

Viktorija Tatić

Koncert je organizovala Turistička organizacija Kolašin u saradnji sa Centrom za kulturu Kolašin i NVU CIRTIP kao dio strategije obogaćivanja novih sadržaja u periodu kada seziona nije u punom jeku.

The post SNIJEG JE PROVIJAVAO VANI, DOK SU UNUTRA GORJELA SRCA: VEČE SEVDAHA U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Beograd, 27. april 2024.

Tradicionalni plesovi Što drijemaš, jadna, U vukića Brankovića i trusa koji su zaštićeni kao kulturno dobro u Crnoj Gori čiji je nosilac ansambl „Mijat Mašković“ prezentovani su na velikom međunarodnom festivalu igre — „Orfej u Beogradu“.

Ovacije u prepunoj sali CK „Vlada Divljan“ izazvalo je već veoma popularno biraće kolo Što drijemaš, jadna uz nadahnute načine buđenja djevojke koja „drijema“ ili „spava“ u centru kola i budi se samo na spomen imena svoje simpatije. Potom je slijedio niz tradicionalnih pjesama ovog puta o moračkom kraju koje su vodili maestralni kazivač Vladislav Medenica i Ženska pjevačka grupa „Đude“. Prema starom običaju čula se i zdravica čije su riječi „Ovako se vazda srijetali / u ljubavi i u bratskoj slozi / sve lećeli — a ne slijetali: / Ajd u zdravlje i Bože pomozi!“ možda i pravi romantizovan opis festivala. Trusa — koju odlikuje igra uz ritam koraka („šutke“) i jedino je mještovito kolo u Crnoj Gori koje se izvodi na takav način pokazala je visok igrački nivo ansambla i stilsku doslednost  tzv. „punog stopala“. Atraktivna muška igra sa sjednika Snijela tuka jaje dovela do kulmicaje i dugotrajnog aplauza publike koja je preko četiri sata pratila više od dvadeset ansambala. Majstori igrači i pjevači u Beograd su doveli tradicionalno blago Crne Gore (Kolašin), baštine Srema i Slavonije, okoline Beograda, požarevačkog i jaseničkog kraja, pjevačku tradiciju Bukovice, Dalmacije i Vrlike, majstore vlaškog plesa Homolja i Crne Reke i majstore pjevače i svirače Timoka i Krajine, BiH (Sarajevskog i Lijevče polja), Staro Vranje i leskovačko pomoravlje, tradiciju Velike Hoče (KiM), temperament i duh Bosilegradskog Krajišta kao i šokačku tradiciju Bačkog Brega.

U Vukića Brankovića
Foto: Orfej

Prema riječima organizatora prof. dr Kristijana Ristića, „Orfej“ selektuje najreprezentativnije programe ansambala iz regiona sa ciljem promocije održivog korišćenja tradicionalnog kulturnog nasljeđa gdje je ovoga puta ansambl „Mijat Mašković“ iz Kolašina prepoznat kao jedan od neizostavnih činilaca autohtone plesno-muzičke prakse Crne Gore.“

„Orfej“ je opisan kao „autorizovani program koji uvršćuje istaknute folklorne ansamble i izvorne grupe.“ Specijalista Davor Sedlarević, rukovodilac kolašinskog ansambla, naglasio je značaj povećanja vidljivosti autohtonih igara iz Crne Gore koje se izvode uživo na međunarodnim festivalima, s obzirom na ekspanziju tzv. „plejbek tradicije“ i upliv „kvazinauke“ u predstave o crnogorskim plesovima i muzici. „Isključivo na ovakvim koncertima gdje selekciju prave eksperti sa velikim iskustvom i zavidnim naučno-istraživačkim referencama može se potvrditi renome ansambla i pospješiti ispravan pristup održavanju elemenata kulturnog nasljeđa koji jednu regiju čine prepoznatljivom. „Za nas je ovo bila prilika da promovišemo desetogodišnji rad na prikupljanju, analizi i revitalizaciji plesova (igara) i pjesama Crne Gore sa akcentom na izvođenju najbližem onom zabilježnom na terenu, dakle igranje samo uz pjesmu ili ritam koraka. Svakako, zabrinjava i činjenica da u Crnoj Gori nemamo trenutno ni pet ansambala koji svoje programe izvode uživo, a još manji broj je onih koji njeguju tzv. „izvorni folklor“.“

Snijela tuka jaje
Foto: Orfej

Programski odbor činili su prof. Gordana Roganović, prof. dr Snežana Arnautović, baletski umjetnik Aleksandar Saša Ilić, Sandra Milošević – urednik RTS Kolo, Svetlana Slijepčević – pedagog narodne igre, dr Miloš Rašić – naučni saradnik, etnolog, Maja Radivojević – etnomuzikolog. Voditelj programa bila je Dragana Marinković, urednica kultne emisije RTS-a Radio Beograd “Od zlata jabuka”. Za organizaciju nastupa i scene pobrinula se urednica RTS-a Svetlana Cica Azanjac.

KUD „Mijat Mašković“ funkcioniše pri JU Centar za kulturu Kolašin koji je i obezbijedio učešće na festivalu.

Insert sa festivala nalazi se na sledećem linku kud mijat mašković na orfeju 2024

The post JADNA SE PROBUDILA I PODIGLA BEOGRAD NA NOGE first appeared on CIRTIP.