Maribor, 21. i 22. mart

U konstelaciji savremene crnogorske, ali i regionalne pozorišne produkcije, rijetko se sreću projekti koji sa takvom hrabrošću i preciznošću spajaju rudimente duboke muzičke arhaične tradicije i radikalni izraz alternativnog teatra. Ostvaren na inicijativu KotorArta, projekat “Dara i Stana”, čiji je autor koncepta, muzike i teksta Karmina Šilec, renomirana slovenačka dirigentkinja i kompozitorka, u saradnji sa ansamblom “Kebataola” i “Carmina Slovenica”, nije samo scenska priča – to je savremeni zvučno-vizuelni ritual. U građenju te autentične, opore, a opet lirske atmosfere našla se i naša ženska pjevačka grupa “Đude” iz Kolašina (pri KUD-u „Mijat Mašković“ – JU Centar za kulturu Kolašin). Premijera i repriza održane su u Minoritskoj crkvi u Mariboru 21. i 22. marta 2026. g.

Projekat se bavi sudbinama žena rođenih u Crnoj Gori: Stane Cerović (1936), posljednje crnogorske virdžine iz sela Tušina kod Šavnika i Darinke Matić Marović (1937), proslavljene dirigentkinje i profesorke emeritus rođene u Herceg Novom. On je i dio šireg koncepta K. Šilec nazvanog „Željene i neželjene kćerke“ koji pored „Dare i Stane“ sadrži još niz segmenata kao što je „Milica“ zvučni događaj „kraljice noise muzike u Sloveniji“ – ozvučen fenomen prisilnih pobačaja ženskih fetusa.

Učešće “Đuda” u ovom međunarodnom projektu nije bila tek muzička ilustracija ili folklorna dekoracija. Naprotiv, njihov arhaični, moćni zvuk, koji baštini vjekovnu tradiciju sjevera Crne Gore, postao je ravnopravan dramski lik sa „Kebataolom“ i inicirao zvučni stub oko kog se plela narativna i pokretna struktura komada.

Sudar svijetova: Kada nasljeđe postane avangarda

Kada je prvi put objavljeno da će kolašinska grupa, poznata po striktnom prenošenju autentičnih napjeva, učestvovati u projektu hibridnog muzičko-scenskog pripovjednog teatra, javnost je bila intrigirana. Kako će se nesputana snaga pjevanja uklopiti u precizne okvire savremene režije i apstraktnog plesa? Ideju Ratimira Martinovića, direktora KotorArta, da se u projekat uključe „Đude“ prihvatila je i na fascinantan način iskoristila Karmina Šilec.

Tradicija nije muzejski eksponat, već živa, pulsirajuća materija koja, kada se oslobodi konzervativnih okvira, postaje najradikalnija avangarda.

Odgovor koji su Kolašinke dale na sceni bio je nedvosmislen. Tradicija nije muzejski eksponat, već živa, pulsirajuća materija koja, kada se oslobodi konzervativnih okvira, postaje najradikalnija avangarda. Iz zajedničke izjave koje su dale izdvajamo:

„Pronašle smo se u slobodi koju nam je ovaj projekat dao – da budemo prezenteri prošlosti, a istovremeno i stvaraoci budućnosti […] To je bio onaj „klik“ – spoznaja da naša tradicija nije muzejski eksponat […] Bilo je jasno da je riječ o nečemu posebnom jer smo osjetili ogromno poštovanje prema našem izvornom pjevanju, ali i hrabrost tima da nas postavi u potpuno novi kontekst […] Shvatile smo da tradicija i savremenost govore istim jezikom kada je emocija iskrena […] Mi nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile ogledalo u kojem se ona ogleda […] To je odlika velikih autora – za razliku od našeg medijskog neba i mnogobrojnih primjera tih prilagođavanja koja liče na neki estradizovani plejbek kič uradak umotan u nacionalne nošnje i zastave. To nije umjetnost – samo jeftina propaganda […] Umjetnost nema granice, ali ima zajedničku disciplinu. Kada se nađete u krugu ljudi koji donose drugačije estetske i radne navike, vi prosto morate da izađete iz čuvene zone komfora. To vas tjera da preispitate sopstvene metode i da pronađete taj 'zajednički jezik' koji prevazilazi riječi […] Takva razmjena energije neprocenjiva je jer vas pomjera ka novim rješenjima koja možda sami nikada ne biste otkrili. Ljudi koji dolaze iz drugih kulturnih i umjetničkih miljea vide naše priče na potpuno nov način. Oni primjećuju detalje koje mi, po navici, uzimamo zdravo za gotovo. […] Priču smo oslobodili lokalnih i ideoloških okvira i dali joj jednu univerzalnu vrijednost koja komunicira sa bilo kojom publikom, bilo gdje u svijetu. To estradizovana većinska domaća javnost, nažalost, još uvijek ne prihvata […] Kada znate da je priča sama po sebi snažna, nemate potrebu da je dodatno potcrtavate. Oslanjate se na istinu, a ne na glumu 'velikih tema'. Nismo željeli da pridikujemo, već da proživimo te sudbine.“

Kritika je složna u ocjeni da je upravo ovaj “pozitivni šok” – sudar arhaičnog glasa i digitalnog doba – dao predstavi “Dara i Stana” neophodnu težinu i uzemljenje. Dok su se na sceni smjenjivale dinamične sekvence, glasovi grupe iz Crne Gore djelovali su kao sidro, vraćajući gledaoca na univerzalne, mitske teme ženskih sudbina, snage i prkosa koje Dara i Stana simbolizuju. U scenskoj komunikaciji sa slovenačkom savremenom grupom „Kebataola“ čiji muzički izraz je zaista nevjerovatno zahtjevan, originalan i kvalitetan, autorka je u prvi plan stavila muziku uz inovativan instrument koji je nazvala „neogusle“. Naime, cijela priča nalazi korijene u narativnoj guslarskoj – ili homerovskoj kulturi pričanja priče.

Glas kao pokret, emocija kao zajednički imenitelj

Jedan od ključnih izazova bio je prevesti statičnost tradicionalnog nastupa u dinamiku teatra. “Đude” su u ovom procesu pokazale adaptivnu umjetničku transformaciju. Njihov glas nije bio samo ton; on je postao vidljiv odjek svakom dramskom sukobu.

U razgovorima o procesu rada, članice grupe isticale su da je najveće otkriće bilo spoznaja koliko je njihova muzika zapravo “filmična”. Multimedijalni koncept nije ugušio autohtonost; on je, naprotiv, djelovao kao novo, čisto ogledalo koje je osvijetlilo slojeve te muzike koji su u klasičnom izvođenju često skriveni. Za to kompletna zasluga pripada Karmini Šilec koja u arhaične crnogorske napjeve nije unijela gotovo nikakvu izmjenu, a uspjela je da zvuče savremeno i provokativno, uvijek u dobrom ukusu, umjetnički i zanatski vješto.

Nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile prostor u kojem ona odjekuje

“Nismo promijenile pjesmu, samo smo promijenile prostor u kojem ona odjekuje,” jedna je od ključnih misli koja definiše ovo učešće. Ta sinergija različitih disciplina – muzike, pokreta, glume i tehnologije – stvorila je novu, treću energiju, incirajući drugačije promišljanje kod publike.

Kroz saradnju sa međunarodnim timom, “Đude” su još jednom potvrdile svoju profesionalnost i posvećenost. Izlazak iz zone komfora bio je očigledan, ali je rezultat – predstava koja pomjera granice – vrijedan svakog truda. Njihov zvuk u predstavi “Dara i Stana” živio je kao „čuvar“ vremena, odjek krša koji komunicira sa bilo kojom publikom, bilo gdje u svijetu. Nakon prošlogodšnje saradnje sa Ninom Perović u „Petlji“ pisanoj za Đude, simfonijski orkestar, gusle i elektro-muziku, sada su se desile „Dara i Stana“ i novi eksperimentalni pristup.

Ovim projektom, grupa nije samo prezentovala baštinu Kolašina i Crne Gore; one su joj dale novi život, dokazujući da se najdublje istine o ljudskom biću najbolje govore kada se spoje arhaični krik prošlosti i vizionarska umjetnost budućnosti.

Posebna zahvalnost iskazuje se KotorArtu, koji je kao najveća umjetnička platforma u Crnoj Gori potencirao „Đude“ kao aktere „Petlje“ i „Dare i Stane“. JU Centar za kulturu Kolašin kao sufinansijer, uz Ministarstvo kulture Slovenije i Opštinu Maribor podržao je učešće, a članice ansambla naročito su zahvalne Karmini Šilec i „Kebataoli“ na kreativnom radu i razmjeni iskustava i znanja. Takođe, mariborska premijera iskorištena je i da se posjeti Udruženje Crnogoraca „Komovi“ gdje su mladi članovi iznijeli konstruktivne predloge za moguću buduću saradnju, uz neizbježno crnogorsko gostoprimstvo.

“Đude”: Jelena Miladinović, Danica Šćepanović, Nađa Jeknić, Helena Vuković, Milica Popović i Maša Medenica. Ansambl “Kebataola”: Živa Horvat, Ana Sandrin, Mojca Borko, Jasmina Črnčič, Eva Germ. Autorski tim pored K. Šilec činili su scenograf Dorian Šilec Petek, dizajner svijetla Andrej Hajdinjak, dizajner zvuka Danilo Ženko, saradnik za crnogorsko plesno-muzičko nasljeđe Davor Sedlarević, te organizatorka Marisa Filipčič.

The post ARHAIČNI KRIK U HIBRIDNOM TEATRU: “DARA I STANA” KROZ PRIZMU „ĐUDA“ first appeared on CIRTIP.

Са првим звуцима химне „Змај прелеће с мора на Дунаву”, коју је емотивно извела мјешовита група пјевача КУД-а „Мијат Машковић”, почео је шести по реду фестивал посвећен промовисању малих етно-група и солиста свих генерација. Ова манифестација, која је већ израсла у препознатљиви симбол Колашина, и ове године окупила је пјеваче, играче и љубитеље традиције из Црне Горе и региона.

Током концертне вечери, сценом су одјекивали гласови младих талената и искусних интерпретатора народне умјетности. Први дио програма обојиле су снажне и чисте женске вокалне линије групе „Пивско око” из Куле, под вођством проф. Софије Патковић  при КУД-у „Дурмитор“. Млади гуслари подгоричког удружења „Свети Сава“, Павле Булатовић и Дамјан Војводић, својом изведбом пробудили су емоције и подсјетили нас на снагу епске традиције.

Солистичке тачке започеле су Куљанка Теодора Бабић, иначе полазница чак два смјера сомборске средње музичке школе: виолине и етно-смјера у класи проф. Иване Јовановић, те оригинална и свестрана Викторија Татић из колашинских „Ђуда“, док је мушка пјевачка група домаћина својим шаљивим репертоаром изазвала смијех и овације публике. Посебну драж другом дијелу вечери дала је женска група „Ђудице” – млади настављачи традиције чувених „Ђуда” – као и први ансамбл КУД-а „Мијат Машковић” који је донио енергију разноликих балканских игара.

У финалном дијелу, сценом су доминирали солисти – Тијана Ракочевић и Даница Шћепановић, вишеструке шампионке многобројних фестивала и чланице „Ђуда“, а нарочито се истакао Срђа Јекнић, млади солиста „Мијата Машковића“, исказујући свој велики таленат. Њихове интерпретације додатно су освијетлиле фестивалску ноћ, уз надахнуту пратњу Давора Седларевића на хармоници.

Другог дана фестивала, учесници су се упутили на едукативни излет на Бјеласицу, гдје су поред уживања у природним љепотама и катунским причама, размјењивали и знања на вокалној радионици посвећеној различитим музичким традицијама.

Фестивал су организовали ЈУ Центар за културу Колашин, Туристичка организација Колашин и НВУ ЦИРТИП. Програм је водио пјесник Никола Лића Шћепановић, глас који је препознатљив сваком посјетиоцу концерата колашинског КУД-а. У завршном обраћању, он је истакао да је Колашин — некада ратна пријестоница — данас и етно-пријестоница Црне Горе, захваљујући преданом раду и љубави према традицији коју годинама његује КУД „Мијат Машковић”.

Фестивал „Змај прелеће с мора на Дунаву” поново је показао како се кроз пјесму, игру и заједништво може градити мост између генерација и пренијети богатство културног насљеђа будућим ствараоцима.

Галерија фотографија: Игор Ракочевић и Давор Седларевић

Сви учесници

The post ШЕСТИ „ЗМАЈ“ – ФЕСТИВАЛ КОЈИ СЕ ПАМТИ first appeared on CIRTIP.

U Kolašinu su ove sedmice odzvanjale pjesma, igra i emocije — sala Centra za kulturu bila je ispunjena do posljednjeg mjesta tokom dva koncerta Kulturno-umjetničkog društva “Mijat Mašković”, održana 11. i 12. juna. Više od 130 izvođača svih generacija ispričalo je prisutnima svoju priču — kroz igru i pjesmu. Publika je oba puta ispratila izvođače ovacijama, a iz KUD-a poručuju da je rasprodata sala, i to dvije večeri zaredom, još jedan dokaz koliko ovaj ansambl znači za kulturni identitet Kolašina.

Pored crnogorskog, scenski je adaptirano i nasljeđe Balkana. Foto: M. Klikovac

Na sceni su zablistale sve sekcije: od simpatičnih najmlađih članova pod vođstvom Danice Dane Šćepanović, pripremnog ansambla koji vodi Jovan Miladinović, do podmlatka ženske pjevačke grupe “Đude” – šarmantnih “Đudica”, koje priprema Milena Rondović. Veče je kulminiralo nastupom Prvog izvođačkog ansambla.

Ipak, među najdirljivijim trenucima bila je pojava djece iz Vrtića “Sestre Radović” — oni su, samo uz pjesmu, izveli biraće kolo šećer, zdravicu i pjesmu iz Morače, na način koji se danas rijetko čuje i vidi. Kako kažu iz KUD-a, to je najmlađa grupa koja je ikada izvela ove igre u svom izvornom obliku, bez instrumentalne pratnje — samo, glasom, srcem i ritmom nasljeđa. Vaspitačice koje su pripremale djecu, zbog ovog, zaslužuju posebno priznanje.

Vrtić “Sestre Radović” i igre kolašinskog kraja Foto: M. Klikovac

Program je imao i posebno emotivan ton — jedan segment pjevanja raritetnih zapisa iz Grblja bio je posvećen pokojnoj Zlati Marjanović, istaknutoj etnomuzikološkinji i saradnici KUD-a, koja je život posvetila izučavanju crnogorske tradicionalne muzike.

“Program koji izvodimo je zahtjevan, raznolik i duboko autentičan — zbog toga ne čudi veliko interesovanje publike, pa se čak razmišljalo i o trećem koncertu”, rekao je rukovodilac ansambla, spec. Davor Sedlarević. On se zahvalio Opštini Kolašin i Centru za kulturu na podršci i sredstvima koja omogućavaju ansamblu da svoje umijeće predstavi i van granica Crne Gore. Nakon prošlogodišnjeg nastupa u Estoniji, ove godine Kolašinci putuju u Poljsku, na jedan od najvećih evropskih festivala folklora – 62. Nedjelju kulture beskidskih gorštaka, gdje će igrati i pjevati bez plejbeka, baš kao njihovi preci, pred više od 100.000 posjetilaca.

No, i pored velikih uspjeha, Sedlarević ističe jedan izazov: “Već duže vrijeme nemamo adekvatnu prostoriju za redovne probe. Zbog povećanog broja manifestacija u Centru za kulturu, često moramo da odlažemo termine. Vjerujemo da će se, uz podršku Opštine, uskoro riješiti i to pitanje. Poslije 80 godina postojanja i činjenice da smo najbrojnija organizacija u gradu, mislim da smo to i zaslužili.”

KUD “Mijat Mašković” ne prenosi samo ples i pjesmu — već i osmijehe generacija koje dolaze. A publika, po svemu sudeći, to i te kako zna da prepozna.

Link sa video izvještajem sa koncerta: 

Sve fotografije: M. Klikovac

The post BEZ PLEJBEKOVA, BEZ KOMPROMISA – #MIJATI first appeared on CIRTIP.

Svečana akademija povodom 80 godina od oslobođenja Crne Gore od fašizma u organizaciji SUBNOR-a i antifašista Crne Gore, održana je u Kolašinu, ratnoj prijestonici Crne Gore.

Dragan Mitov Đurović, novinar, publicista i sekretar pomenute organizacije vodio je prisutne kroz istorijske fakte NOB-a, a u kulturno umjetničkom programu učestvovali su hor „Luča“, pjevačka grupa „Đude“ i pjesnik Nikola Lića Šćepanović.

Prisutnima su se obratili i predsjednik Kolašinske opštine Petko Bakić, te Stevan Radunović, potpredjesnik SUBNOR-a i antifašista Crne Gore.

Položeni su vijenci na Spomenik palim borcima u centru Kolašina.

The post SVEČANA AKADEMIJA POVODOM 80 GODINA OD OSLOBOĐENJA CRNE GORE OD FAŠIZMA first appeared on CIRTIP.

Ovim putem obavještavamo javnost da su od petka do nedjelje u sedmici za nama održane tri prve javne prezentacije rezultata projekta „Rekonstrukcija i revitalizacija tradicionalnih igara/plesova, muzike i nošnji Paštrovića“ i to u Petrovcu na Moru (6. XII), Budvi (7. XII) i Kotoru (8. XII).

Podsjećamo, projekat tokom cijele 2024. godine sprovodi Društvo za kulturni razvoj „Bauo“ iz Petrovca na Moru u partnerstvu sa Centrom za izučavanje i revitalizaciju tradicionalnih igara i pjesama ‒ CIRTIP iz Kolašina i Ženskom vokalnom grupom „Harmonija“ iz Budve, a uz podršku Ministarstva kulture i medija Crne Gore putem Javnog konkursa za raspodjelu sredstava za finansiranje projekata/ programa nevladinih organizacija u oblastima kulture i umjetnosti „Kultura spaja: od amatera do profesionalaca”.

O PROJEKTU

Opšti cilj projekta odnosi se na unapređenje zaštite, valorizacije i promocije nematerijalne kulturne baštine Crne Gore s posebnim fokusom na paštrovsku baštinu. Specifični cilj projekta je doprinos očuvanju paštrovskih tradicionalnih: a) igara/plesova (nakon više decenija nepraktikovanja), b) pratećih tradicionalnih pjesmama (donekle bolje sačuvanih u zajednici od igara) i c) nošnji (takođe, gotovo da ih slabo ima u zajednici, osim u muzejima i rijetkim privatnim kolekcijama). Sve navedeno sprovodi se na osnovu terenskih istraživanja, analize literature i drugih dostupnih izvora. Na ovaj način doprinijelo se tome da se elementi lokalne paštrovske tradicije otrgnu od neumitnog zaborava ili nestanka.

Postignuta su tri ključna rezultata: rekonstruisane tradicionalne paštrovske igre/plesovi, muzika i nošnje, zatim započeta njihova revitalizacija kroz koreografsko djelo, te informisane i edukovane lokalne zajednice Paštrovića i Kolašina o ovim segmentima kulturne zaostavštine. Prethodno je sproveden niz aktivnosti: višemjesečno etnografsko, etnokoreološko i etnomuzikološko istraživanje, pisanje i priprema monografije o nematerijalnoj kulturnoj baštini Paštrovića, štampa monografije, snimanje srednjemetražnog dokumentarnog filma, izrada deset replika ženske i pet replika muške paštrovske nošnje starijeg tipa, radionice s lokalnom zajednicom Paštrovića o nematerijalnoj baštini i serija koncerata, projekcije filma i promocija monografije u više crnogorskih gradova tokom decembra tekuće godine. Tome je pridodata i prateća dokumentarna izložba fotografija o paštrovskoj nošnji na sceni tokom XX vijeka.

REALIZATORI

Jedna od najkompleksnijih aktivnosti koje su realizovane jeste izrada deset replika ženskih i pet replika muških nošnji koje su registrovane i korištene u lokalnoj zajednici u prošlosti. Kostimografkinja i dizajnerka Jelena Đukanović bila je angažovana na poslovima terenskih istraživanja, iščitavanja relevantne literature i izvora, analize i obrade podataka o sačuvanim primjercima paštrovske nošnje itd, kako bi potom osmislila i dizajnirala ovih 15 kostima.

Davor Sedlarević je, nakon opsežnog terenskog etnokoreološkog i etnomuzikološkog istraživanja, osmislio umjetničko plesno-muzičko scensko djelo u kojem se našao dio paštrovskih plesova (igara) i pjesama na sceni – koliko znamo, prvi put na ovakav način. Djelo su na sceni, u replikama kostima, izvele kolašinska Ženska pjevačka grupa „Đude“, kao i članovi KUD-a „Mijat Mašković“. Paštrovske pjesme našle su se i na repertoaru Ženske vokalne grupe „Harmonija“ iz Budve.

Monografija koja je objavljena predstavlja kapitalno naučno i stručno djelo – svojevrsno novo čitanje paštrovske baštine – s više radova koje potpisuju etnološkinja prof. dr Ljiljana Gavrilović, etnološkinja Tatjana Rajković, specijalista Davor Sedlarević, kostimografkinja mr Jelena Đukanović, kustoskinje mr Ljubica Radović-Miličić i Milica Radović, kao i Dušan Medin, arheolog i kustos.

U knjizi je, u vidu dodatka, objavljen i ranije napisani tekst doc. dr Zlate Marjanović, etnomuzikološkinje, višedecenijske istraživačice paštrovskog i crnogorskog nematerijalnog nasljeđa, koja je inicijalno bila predviđena za članicu istraživačkog tima, ali je nažalost preminula neposredno prije početka implementacije projekta, dana 7. XII 2023. godine. Stoga, upravo njoj posvećujemo ovaj projekat. Druga za Paštroviće i Budvu važna ličnost koja nas je zauvijek napustila početkom 2024. jeste dugogodišnja rukovoditeljka klape „Harmonija“, Mirjana Pajović, kojoj, takođe, posvećujemo ovaj naš trud. Posveta ide i sjenima dr Jovana Vukmanovića, etnologa i muzeologa, koji je ostavio neizbrisiv trag svojim kapitalnim djelom „Paštrovići: antropogeografsko-etnološka studija“ (1960), kome se u ovoj godini navršava tri decenije od smrti, i to upravo tokom decembra.

Na kraju, naglašava se da su ogromnu pomoć u koordinaciji ovim projektom pružili pomoćnici Davor Sedlarević (CIRTIP) i Mila Medin (Društvo „Bauo“). Veliku podršku dalo je i više desetina stručnih lica, volontera i pravnih lica na različite načine angažovanih tokom ovih godinu dana, kojima se srdačno zahvaljujemo. Među svima njima, rječi zahvalnosti naročito idu sufinansijeru projekta Ministarstvu kulture i medija Crne Gore.  Zahvalnost za kolegijalnu podršku iskazujemo i JU Narodni muzej Crne Gore, JU Muzeji i galerije Budve, JU Centar za kulturu Kolašin, JU Pomorski muzej Crne Gore, OJU Muzeji Kotor, Etnografskom muzeju u Beogradu, JU Osnovna škola „Mirko Srzentić“ u Petrovcu na Moru, JU Škola za osnovno i srednje muzičko obrazovanje „Vida Matjan“ u Kotoru, Manastiru Praskvica, FA „Nikola Đurković“ iz Kotora, Institutu za vunu Crne Gore iz Nikšića i Radio Televiziji Budva. Ipak, najveću blagodarnost upućujemo našim Paštrovkama i Paštrovićima, koji već godinama, u kontinuitetu, imaju povjerenje u naš rad, otvarajući nam svoje stare baule prepune raznoraznih porodičnih dragocjenosti i s nama nesebično dijeleći duboke skrinje svojih sjećanja.—+

Link sa kratkim prikazom premijere koreografskog djela nalazi se na adresi:

https://www.instagram.com/p/DDbzCSKutqG/?hl=sr

PREDSTOJEĆI DOGAĐAJI: 

Koncert ŽVG “HARMONIJA” – Petak | 13. decembar 2024. godine | 18.00 h Moderna galerija „Jovo Ivanović“ | Stari grad Budva

Koncert ŽVG “HARMONIJA” – Subota | 14. decembar 2024. godine | 18.00 h Spomen-dom „Crvena komuna“ | Petrovac na Moru

Premijera projekta sa koreografijom –Utorak | 17. decembar 2024. godine | 18.00 h Centar za kulturu | Kolašin 

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Subota | 28. decembar 2024. godine | 18.00 h Moderna galerija „Jovo Ivanović“ | Stari grad Budva

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Nedjelja | 29. decembar 2024. godine | 18.00 h Spomen-dom „Crvena komuna“ | Petrovac na Moru

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Ponedjeljak | 30. decembar 2024. godine | 18.00 h Centar za kulturu | Kolašin

Brošura o projektu dostupna je na ovom linku:

https://drustvobauo.wordpress.com/wp-content/uploads/2024/12/pastrovici-bastina-i-scena.pdf

Sve fotografije: Pavle Bazović, Slaven Vilus.

The post PAŠTROVIĆI: REKONSTRUISANE NOŠNJE, PLESOVI I PJESME first appeared on CIRTIP.

Dok je Kolašin tonuo u spokoj zimske noći planinskog dragulja, iz sale Centra za kulturu širila se toplina koju ni najljući mraz nije mogao da ugasi. Zvuci harmonike i sevdaha, izatkani emocijama Milene Rondović, Viktorije Tatić i Davora Sedlarevića, obavili su Kolašin kao vuneni šal koji čuva urbanu dušu ovog grada od hladnoće i talasa globalizma.

Davor Sedlarević / Foto: D. Islambašić

Njihov glas nosio je priče ljubavi, tuge i čežnje. Pjesme poput Ah, što ćemo ljubav kriti i Kradem ti se u večeri nijesu bile samo melodije, već poziv na zajedništvo, na trenutak u kom su svi prisutni bili jedno s prohujalim vremenima, sjećanjima i snovima. 

Milena Rondović

Snijeg je provijavao vani, dok su unutra gorjela srca. Kolašin, okovan zimom, ove večeri bio je topla oaza sevdaha, mjesto gdje su se emocije i tradicija susrele kako bi stvorile magiju koja će ostati upisana u srcima privilegovanih koji su imali sreće da budi dio ove priče. Ove dvije prave Kolašinke rekoše gotovo u istom trenu: „Pjevale smo iz duše, jer smo večeras to radile za naše ljude i naš grad, mjesto koje nas je oblikovalo. Ponosne smo što smo u prilici da ovdje, gdje smo odrasle, podijelimo dio kulture i emocija kroz sevdah. Kolašin nije samo pozornica – to je dom našeg srca, porodicâ, prijatelja i naravno, naših melodija. Pjesmom smo mu se zahvalile na najbolji način koji znamo.” Prema riječima Davora Sedlarevića: „Ove dvije divne mlade dame, članice pjevačke grupe „Đude“ koja izvodi drugi manir pjevanja, savršeno vladaju i stilom atipičnim za nastupe na kakve su nas navikle. Kolašin, koliko me sjećanje služi, decenijama nije imao ovako prefinjene glasove. Njihova prednost je i to što su muzički obrazovane.“ Milena i Viktorija zahvalile su se svima na podršci, a naročito TO Kolašin i Centru za kulturu koji su prepoznali njihovu originalnost.

Veče je završeno dugim aplauzom i ponekom majčinom suzom. Bio je to trenutak kada su planine čule kako se voli, kada je svaka nota bila zahvalnost i priča o ljudima čiji glasovi nikada neće zamrijeti, ni u najvećem zimskom miru.

Viktorija Tatić

Koncert je organizovala Turistička organizacija Kolašin u saradnji sa Centrom za kulturu Kolašin i NVU CIRTIP kao dio strategije obogaćivanja novih sadržaja u periodu kada seziona nije u punom jeku.

The post SNIJEG JE PROVIJAVAO VANI, DOK SU UNUTRA GORJELA SRCA: VEČE SEVDAHA U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Zmaj, kao jedno od najstarijih mitoloških bića, simbolizuje snagu i zaštitu, dok putovanje s mora na Dunav očitava trasu kojom se unosi bogatstvo tradicije iz jednog prostora u drugi. Ova metafora oslikava kako muzika i ples mogu da zbliže ljude, bez obzira na udaljenosti. S obzirom na uspjeh ovogodišnjeg festivala, organizatori najavljuju da će i ubuduće raditi na sličnim sadržajima koje će ponuditi lokalcima i turistima, a sledeći festival već se očekuje sa nestrpljenjem. “Zmaj” pokazuje da su tradicija i kultura uvijek žive i trajne priče koje bi trebalo da ponesemo u budućnost.

U Centru za kulturu u Kolašinu 15. novembra održan je peti po redu festival malih etno-grupa i solista “Zmaj preleće s mora na Dunavu”. Učestvovale su četiri grupe, svaka sa svojom jedinstvenom tradicijom i repertoarom. Publika je vrlo brzo uvučena u magičnu atmosferu raznolikih izvođenja, od tradicionalnih pjesama i plesova pa do savremenih interpretacija folklornih motiva uz energiče nastupe i autentične nošnje. U duhu sjećanja, a povezivanjem sa naučno-istraživačkom stanicom “Etno-kamp dr Zlata Marjanović – Kolašin”, podeljene su povelje za izuzetan doprinos prenošenju znanja i vještina o tradicionalnom plesu i muzici zaslužnim informatorima koji su tokom godina doprinosili bilježenju plesno-muzičke proživljene memorije. Prva je posthumno namijenjena Milanku Mikiju Laloviću, a projekcija njegovog izvođenja guslarske pjesme o majci Stanka Vojvodića, već na startu izazvala je suze i jake emocije Kolašinaca i njihovih gostiju. Druga povelja pripala je Dragutinu Dalu Milikiću, koji je sa Milankom tokom istraživanja 2022. godine ostavio mnoštvo podataka iz kojih će se, najvjerovatnije dogodine, realizovati i posebna koregrafija u interpretaciji KUD-a “Mijat Mašković”. Davor Sedlarević u ime organizatora, emotivno, ali i iz stručno muzičkog ugla, govorio je o zaslugama informatora, podsjećajući na dobrobiti koje Etno-kamp i digitalizacija intervjua donose lokalnoj zajednici, pa zasigurno Kolašin sada ima najbogatiju audio-vizuelnu građu o plesno-muzičkom nasljeđu u Crnoj Gori. U ime porodice Milanka Lalovića obratio se njegov mlađi sin Nenad, inače član poznate crnogorske rok-grupe “Rudolf”, ističući vrijednost ovakvih gestova, te poželjevši festivalu dugo trajanje zahvaljujući se domaćinima na počasti koja je ukazana njegovom pokojnom ocu.

“Đude” / Foto: Igor Rakočević

Muška pjevačka grupa KUD-a “Piva” iz Plužina donijela je arhaične napjeve svog kraja potvrđujući trenutno nedostižan izvođački kvalitetu tom segmentu u našoj zemlji. Mlada grupa “Bonaca” iz KUD-a “Sloga” iz Đenovića izvela je vrlo zahtjevan repertoar protkan morem i planinom, dok su šarmantni momci iz Udruženja za njegovanje narodne tradicije “Zlatibor” “vozili” svoje arije i plijenili kako glasom tako i pojavom. S obzirom na to da je festival ove godine oganizovan na 81. godišnjicu ansambla “Mijat Mašković” oni su, pored bravure sastava “Đude”, prezentovali niz dinamičnih koreografija i podsjetili na veoma bogat repertoar sa balkanskim upečatljivim motivima. Program je vodio poeta kolašinske kaldrme i glumac Nikola Lića Šćepanović

Uručivanje posthumne povelje Milanku Mikiju Laloviću / Foto: Igor Rakočević

Detalj sa festivala: kazivanje Mikija Lalovića / Foto: Davor Sedlarević

Dragutin Dale Milikić / Foto: I. Rakočević

KUD “Piva”

ŽPG “Bonaca”

UNNT “Zlatibor”

Organizatori i pokrovitelji festivala su Turistička organizacija Kolašin, JU Centar za kulturu Kolašin i NVU CIRTIP iz Kolašina, a aktivnost je dio osmišljavanja zajedničke strategije koja ima cilj da proširi sadržaje u jesenjem periodu u Kolašinu kada turistička sezona nije u punom jeku.

The post ZMAJ – KAO POČETAK I KRAJ: ODRŽAN PETI FESTIVAL ETNO-GRUPA U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Sirogoojno, 29-31. jul 2024.

Ženska pjevačka grupa „Đude“ nastupila je na petom Festivalu svjetske muzike „+381 World Music Festival Sirogojno“ u Muzeju na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu održanom od 29. do 31. jula 2024. Na poziv istaknute umjetnice Bilje Krstić („Bistrik“) djevojke iz Kolašina prikazale su raskoš crnogorske tradicionalne muzike prezentujući arhaične napjeve iz Morače, Rovaca, Vasojevića, Pive i crnogorskog primorja, kao i nekoliko melodija sa Balkana. Ova ženska grupa predstavlja posebnu vrijednost i prema riječima posjetilaca, svojom energijom i stilom pjevanja ostavile su nezaboravan utisak i ukazale da je vokalna baština Crne Gore zapravo i malo poznata široj javnosti. „Nakon koncerta prilazili su nam gledaoci sa raznih strana interesujući se za ornamentiku koju smo upotrebljavale u pjesmama, zatim za porijeklo napjeva, načine na koji smo učile pjesme i koliko vremena posvećujemo vježbanju“, kazale su nam članice „Đuda“.

Medijator programa bio je osnivač i rukovodilac grupe Davor Sedlarević koji je prisutnima zanimljivim pričama o pojedinim pjesmama približio ovo umalo izobičajeno bogatstvo Crne Gore. „Đude“ funkcionišu u sastavu Organizacione jedinice KUD „Mijat Mašković“ pri JU Centar za kulturu Kolašin. Direktor ove ustanove Branislav Jeknić, izrazio je zahvalnost Bilji Krstić i domaćinima iz „Starog sela“ na srdačnom dočeku i pružanju mogućnosti za prezentaciju bogate kulture Kolašina i Crne Gore. Dogovoreno je da od sledeće godine zainteresovane članice Vokalne radionice „Bistrik“ učestvuju na Međunarodnoj istraživačkoj stanici „Etno-kamp dr Zlata Marjanović — Kolašin“ kao dio započete saradnje i razmjene iskustava i znanja među mladima.

Na festivalu su učestvovali još i Danica Krstić i Balkan koncept trio, Neša Galija akustik i Vokalna grupa Konstantin. Organizovana je i izložba „Sunce ne bira koga će da greje” Jelene Blečić. Domaćin je Muzej na otvorenom “Staro selo” Sirogojno, a organizator Udruženje Balkan 011. “Đude” su ovoga puta činile: Jelena Miladinović, Milena Rondović, Viktorija Tatić, Helena Vuković i Danica Šćepanović.

„Đude“ će svojevrsnu ljetnju mini-turneju zaokružiti 10. avgusta od 18^h na Žabljaku na Macan poljani u okviru „Wild Beauty Art“ festivala. Video izvještaj iz Sirogojna možete pogledati na linku
https://www.youtube.com/watch?v=lTvpo4MMK14

The post “ĐUDE” NA FESTIVALU SVJETSKE MUZIKE U SIROGOJNU first appeared on CIRTIP.

Dragovića Polje, 01. april 2024.

Dragovića Polje

Kulturno-umjetničko društvo „Mijat Mašković“ učestvovalo je na proslavi Dana škole „Vojin Čepić“ u Dragovića Polju (Gornja Morača). Na poziv direktorice škole Jelene Janković prikazani su tradicionalni plesovi i pjesme koje njeguje kolašinski ansambl, a koje su prikupljene istraživačkim radom upravo u predjelima Gornje i Donje Morače. Zbog malog prostora ansambl je nastupio u smanjenom sastavu, pri čemu su prvi dio obilježile članice Ženske pjevačke grupe „Đude“ pjesmama „Što je ovo svako veče, te moračka brda ječe“, „Oj Moračo, pleme moje“, „Ovce čuva Bojana“ i „Tri đevojke drugovale“, dok je igrački ansambl izveo igre Što drijemaš, jadna, igranje po crnogorski i trusu. Zanimljiv je podatak da su većinu igara i pjesama mještani koji su bili u publici pjevali zajedno sa izvođačima što je potvrda autohtnosti kao i validnih terenskih podataka.

Dio ansambla “Mijat Mašković” ispred škole u Dragovića Polju; Foto: B. Jeknić

Foto: B. Jeknić   

U bogatom programu nastupile su mnogobrojne sekcije škole, a gradonačelnici Kolašina i Nikšića Petko Bakić i Marko Kovačević uručili su prigodne poklone. Svečanosti su prisustvovali i predstavnici Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija kao i drugi lokalni zvaničnici.

Na ovaj način trasiran je novi put saradnje JU Centar za kulturu Kolašin i škole „Vojin Čepić“ i dogovorena potencijalna održavanja radionica igara i pjesama za đake gornjomoračkih sela za kojima su oni izrazili želju.

The post KUD „MIJAT MAŠKOVIĆ“ NA OBILJEŽAVANJU 140 GODINA OŠ „VOJIN ČEPIĆ“ U DRAGOVIĆA POLJU first appeared on CIRTIP.

Четвртак, 21. март 2024.

Колашин

У Kолашину је 21. марта 2024. реализовано занимљиво предавање чија тема су били оригинални снимци са Харварда у којима су 1935. године забиљежена казивања о играма и пјесмама колашинског краја од којих су неке данас заштићене као културно добро од локалног значаја у Црној Гори. Носиоци тог добра су чланови KУД-а „Мијат Машковић“ из Kолашина.
Медијатор програма био је специјалиста Давор Седларевић који је надахнуто говорио о харвардској Милман-Пери (Milman Parry) колекцији и емитовао инсерте из снимљених интервјуа. Kомпаративном методом третирао је старе записе и нова извођења која су готово стопроцентно ревитализована и пренесена вишегодишњим теренским истраживањима „Етно-кампа др Злата Марјановић – Kолашин“. Посебну захвалност изразио је господину Давиду Елмеру професору грчке књижевности који руководи поменутом збирком на Харварду на разумијевању и помоћи током реализације пројекта.

Организатор предавања било је НВУ Центар за изучавање и ревитализацију традиционалних игара и пјесама – ЦИРТИП из Kолашина у сарадњи са ЈУ Центар за културу Kолашин и подршку Општине Kолашин кроз Kонкурс намијењен НВУ.

 

ЖПГ Ђуде Фото: Б. Јекнић

Програм је имао и посебну драж музичког путовања кроз различите временске слојеве црногорске традиционалне музичке праксе који су овога приредиле чланице ЖПГ „Ђуде“ из Kолашина: Милена Рондовић, Јелена Миладиновић, Тијана Ракочевић и Викторија Татић.
      

Инсерт са предавања налази се на линку: Предавање Давор Седларевић

The post ПРЕДАВАЊЕ ДАВОРА СЕДЛАРЕВИЋА О ХАРВАРДСКИМ СНИМЦИМА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ (1935) first appeared on CIRTIP.