Колашин, 25. децембар 2025.

Колашин је добио нови, снажан визуелни печат – онај који га отвара према савременом добу и потребама заједнице. У оквиру пројекта НВУ ЦИРТИП „Ношње, приче, лица – фотографије из срца наше општине“, створена је јединствена фото-збирка која повезује аутентичну ношњу, традиционалну игру и природне амбијенте Бјеласице у препознатљиву слику локалног идентитета.

Професионалне фотографије у црногорској свитној и сукненој ношњи настале су на пажљиво одабраним локацијама, али и у контролисаним условима, са циљем да се створи визуелни материјал који одговара највишим стандардима туристичке и културне промоције. Кроз више сетова кадрова, јавности је први пут представљен цјеловит визуелни израз дијела нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, који до сада није имао савремени медијски печат оваквог домета.

Пројекат је суфинансирала Општина Колашин путем Конкурса за невладине организације, док су важну логистичку и техничку подршку пружили ЈУ Центар за културу Колашин и „Tri sove knives“. Креативни концепт реализован је у сарадњи са једним од најпризнатијих црногорских фотографа, Радоњом Срдановићем, чији рад карактерише изузетна естетска дисциплина и снажан визуелни израз.

Модели су били чланови КУД-а „Мијат Машковић“, који су током три вишесатне фото-сесије својом посвећеношћу и стрпљењем дали људско лице читавом пројекту. Посебна захвалност упућена је и возачима који су омогућили да бројна екипа стигне до тешко приступачних терена Бјеласице, гдје су настали неки од најупечатљивијих кадрова.

Укупно 100 фотографија биће бесплатно уступљено Туристичкој организацији Колашин, ЈУ Центру за културу и Општини Колашин, са правом коришћења у промотивним кампањама, публикацијама, изложбама, штампаним и дигиталним материјалима, као и на друштвеним мрежама. На тај начин, Колашин добија трајан и изузетно вриједан промотивни ресурс, који ће допринијети позиционирању општине као дестинације са снажно израженим културним идентитетом.

Посебан умјетнички печат даје и серија фотографија које кроз симболичку употребу реквизита – јатагана, прешлице и елемената покладног маскирања – отварају тему вишеслојне снаге и истрајности жене у црногорској историји. Кадрови су, уједно, овјековјечили и породичну традицију унутар КУД-а „Мијат Машковић“, гдје се љубав преноси са генерације на генерацију, међу браћом, сестрама, родитељима и дјецом.

The post НОШЊЕ, ПРИЧЕ, ЛИЦА. ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СРЦА НАШЕ ОПШТИНЕ first appeared on CIRTIP.

Са првим звуцима химне „Змај прелеће с мора на Дунаву”, коју је емотивно извела мјешовита група пјевача КУД-а „Мијат Машковић”, почео је шести по реду фестивал посвећен промовисању малих етно-група и солиста свих генерација. Ова манифестација, која је већ израсла у препознатљиви симбол Колашина, и ове године окупила је пјеваче, играче и љубитеље традиције из Црне Горе и региона.

Током концертне вечери, сценом су одјекивали гласови младих талената и искусних интерпретатора народне умјетности. Први дио програма обојиле су снажне и чисте женске вокалне линије групе „Пивско око” из Куле, под вођством проф. Софије Патковић  при КУД-у „Дурмитор“. Млади гуслари подгоричког удружења „Свети Сава“, Павле Булатовић и Дамјан Војводић, својом изведбом пробудили су емоције и подсјетили нас на снагу епске традиције.

Солистичке тачке започеле су Куљанка Теодора Бабић, иначе полазница чак два смјера сомборске средње музичке школе: виолине и етно-смјера у класи проф. Иване Јовановић, те оригинална и свестрана Викторија Татић из колашинских „Ђуда“, док је мушка пјевачка група домаћина својим шаљивим репертоаром изазвала смијех и овације публике. Посебну драж другом дијелу вечери дала је женска група „Ђудице” – млади настављачи традиције чувених „Ђуда” – као и први ансамбл КУД-а „Мијат Машковић” који је донио енергију разноликих балканских игара.

У финалном дијелу, сценом су доминирали солисти – Тијана Ракочевић и Даница Шћепановић, вишеструке шампионке многобројних фестивала и чланице „Ђуда“, а нарочито се истакао Срђа Јекнић, млади солиста „Мијата Машковића“, исказујући свој велики таленат. Њихове интерпретације додатно су освијетлиле фестивалску ноћ, уз надахнуту пратњу Давора Седларевића на хармоници.

Другог дана фестивала, учесници су се упутили на едукативни излет на Бјеласицу, гдје су поред уживања у природним љепотама и катунским причама, размјењивали и знања на вокалној радионици посвећеној различитим музичким традицијама.

Фестивал су организовали ЈУ Центар за културу Колашин, Туристичка организација Колашин и НВУ ЦИРТИП. Програм је водио пјесник Никола Лића Шћепановић, глас који је препознатљив сваком посјетиоцу концерата колашинског КУД-а. У завршном обраћању, он је истакао да је Колашин — некада ратна пријестоница — данас и етно-пријестоница Црне Горе, захваљујући преданом раду и љубави према традицији коју годинама његује КУД „Мијат Машковић”.

Фестивал „Змај прелеће с мора на Дунаву” поново је показао како се кроз пјесму, игру и заједништво може градити мост између генерација и пренијети богатство културног насљеђа будућим ствараоцима.

Галерија фотографија: Игор Ракочевић и Давор Седларевић

Сви учесници

The post ШЕСТИ „ЗМАЈ“ – ФЕСТИВАЛ КОЈИ СЕ ПАМТИ first appeared on CIRTIP.

Zmaj, kao jedno od najstarijih mitoloških bića, simbolizuje snagu i zaštitu, dok putovanje s mora na Dunav očitava trasu kojom se unosi bogatstvo tradicije iz jednog prostora u drugi. Ova metafora oslikava kako muzika i ples mogu da zbliže ljude, bez obzira na udaljenosti. S obzirom na uspjeh ovogodišnjeg festivala, organizatori najavljuju da će i ubuduće raditi na sličnim sadržajima koje će ponuditi lokalcima i turistima, a sledeći festival već se očekuje sa nestrpljenjem. “Zmaj” pokazuje da su tradicija i kultura uvijek žive i trajne priče koje bi trebalo da ponesemo u budućnost.

U Centru za kulturu u Kolašinu 15. novembra održan je peti po redu festival malih etno-grupa i solista “Zmaj preleće s mora na Dunavu”. Učestvovale su četiri grupe, svaka sa svojom jedinstvenom tradicijom i repertoarom. Publika je vrlo brzo uvučena u magičnu atmosferu raznolikih izvođenja, od tradicionalnih pjesama i plesova pa do savremenih interpretacija folklornih motiva uz energiče nastupe i autentične nošnje. U duhu sjećanja, a povezivanjem sa naučno-istraživačkom stanicom “Etno-kamp dr Zlata Marjanović – Kolašin”, podeljene su povelje za izuzetan doprinos prenošenju znanja i vještina o tradicionalnom plesu i muzici zaslužnim informatorima koji su tokom godina doprinosili bilježenju plesno-muzičke proživljene memorije. Prva je posthumno namijenjena Milanku Mikiju Laloviću, a projekcija njegovog izvođenja guslarske pjesme o majci Stanka Vojvodića, već na startu izazvala je suze i jake emocije Kolašinaca i njihovih gostiju. Druga povelja pripala je Dragutinu Dalu Milikiću, koji je sa Milankom tokom istraživanja 2022. godine ostavio mnoštvo podataka iz kojih će se, najvjerovatnije dogodine, realizovati i posebna koregrafija u interpretaciji KUD-a “Mijat Mašković”. Davor Sedlarević u ime organizatora, emotivno, ali i iz stručno muzičkog ugla, govorio je o zaslugama informatora, podsjećajući na dobrobiti koje Etno-kamp i digitalizacija intervjua donose lokalnoj zajednici, pa zasigurno Kolašin sada ima najbogatiju audio-vizuelnu građu o plesno-muzičkom nasljeđu u Crnoj Gori. U ime porodice Milanka Lalovića obratio se njegov mlađi sin Nenad, inače član poznate crnogorske rok-grupe “Rudolf”, ističući vrijednost ovakvih gestova, te poželjevši festivalu dugo trajanje zahvaljujući se domaćinima na počasti koja je ukazana njegovom pokojnom ocu.

“Đude” / Foto: Igor Rakočević

Muška pjevačka grupa KUD-a “Piva” iz Plužina donijela je arhaične napjeve svog kraja potvrđujući trenutno nedostižan izvođački kvalitetu tom segmentu u našoj zemlji. Mlada grupa “Bonaca” iz KUD-a “Sloga” iz Đenovića izvela je vrlo zahtjevan repertoar protkan morem i planinom, dok su šarmantni momci iz Udruženja za njegovanje narodne tradicije “Zlatibor” “vozili” svoje arije i plijenili kako glasom tako i pojavom. S obzirom na to da je festival ove godine oganizovan na 81. godišnjicu ansambla “Mijat Mašković” oni su, pored bravure sastava “Đude”, prezentovali niz dinamičnih koreografija i podsjetili na veoma bogat repertoar sa balkanskim upečatljivim motivima. Program je vodio poeta kolašinske kaldrme i glumac Nikola Lića Šćepanović

Uručivanje posthumne povelje Milanku Mikiju Laloviću / Foto: Igor Rakočević

Detalj sa festivala: kazivanje Mikija Lalovića / Foto: Davor Sedlarević

Dragutin Dale Milikić / Foto: I. Rakočević

KUD “Piva”

ŽPG “Bonaca”

UNNT “Zlatibor”

Organizatori i pokrovitelji festivala su Turistička organizacija Kolašin, JU Centar za kulturu Kolašin i NVU CIRTIP iz Kolašina, a aktivnost je dio osmišljavanja zajedničke strategije koja ima cilj da proširi sadržaje u jesenjem periodu u Kolašinu kada turistička sezona nije u punom jeku.

The post ZMAJ – KAO POČETAK I KRAJ: ODRŽAN PETI FESTIVAL ETNO-GRUPA U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Оно што смо ми, млађе генерације, осјетили током честих боравака у Кули код црногорских колониста и њихових потомака и пријатеља, чланова КУД-а „Дурмитор“, превазилази све дефиниције гостопримства и срдачности. Осјећај љубави према матици као да се шири ваздухом дугачких бачких улица којима су се колонисти губили 1945. године, а „Ђуде“ лутале са малим комбијем 2024. тражећи „Црногорски дом“. Немогуће га је „промашити“. Али за „Ђуде“ не постоји немогуће.

ЖПГ КУД-а „Дурмитор“

Одржавање „Његошевих дана“ и манифестације Фестивал традиционалне изворне песме, гусала и свирке на архаичним инструментима „Да се не заборави, да не остане запретено у талогу времена“ – у славу Његошу, само су неке од активности коју ова оригинална скупина људи организује далеко од своје Црне Горе. Познати су као најбоље пјевачке групе које баштине архаични црногорски звук, али и плесове (народне игре) представљајући их на аутохтон начин, онако како су их и научили. Издвојени, у овој малој црногорској оази у Војводини, често дјелују као оно неосвојиво „галско село“ из стрипова. Тродневна манифестација велики је подухват и за државне институције, а камоли за невладино удружење. Мноштвом изложби, бесједа и концерата са оригиналним и квалитетним садржајем, очигледно марљиво селектованим, на достојан начин обиљежен је „Његошев дан“. ЈУ Центар за културу Колашин при ком функционише ансамбл „Мијат Машковић“ и легендарне „Ђуде“ организовао је путовање и успоставио нове контакте за многобројне међудржавне пројекте који су у плану.

ЖПГ „Ђуде“ / Ансамбл „Мијат Машковић“ Колашин

Женска пјевачка група „Ђуде“ при КУД-у „Мијат Машковић“ из Колашина није дошла у Кулу да доказује своје пјевачке квалитете онима који то засигурно најбоље раде, већ да буде код својих „музичких родитеља“ и изазове још понеку сузу на лицима тих громада – одваљених од црногорских планина и само визуелно поравнатих са предивном равницом Војводине. Они спајају своје коријене са новим животом стварајући мост између старог и новог, традиционалног и савременог. Емоције Милована и Јовице Вуковића обојене су меланхолијом, али и надом да све што су досад урадили (а да не запишу више ни слова довољно је за нечија три живота) није било узалуд. И није! Суочавају се са изазовима, али у исто вријеме улажу напоре да одрже своју културу и заједницу у специфичном окружењу. У очима овог двојца али и ништа мање важних њихових сарадника попут Косе, Наде, Софије, Маје, Владице, Ђуке, Бакија и многих других „ликова“ оригиналних „свако на свој начин“, откривају се дубоки слојеви људске егзистенције, гдје се губитак и нови почетак сукобљавају, стварајући један сложен и богат емоционални пејзаж. Због њих у Кулу идете ако желите да чујете „право црногорско пјевање и играње“. Њихова кула сазидана је од камена који представља дио заједничке традиције, а само заједно и могу створити стабилан и сигуран дом. Прозори на тим кулама отворени су за све и омогућавају свјеж ваздух нових могућности и искустава, док истовремено пружају поглед на прошлост. „Дурмиторци“ осјећају и вјерују да су повезани с догађајима из својих пјесама, али и благослове нове изазове. 

МПГ КУД-а „Дурмитор“

Сви учесници Фестивала

Растанци и повратак кући увијек су препуни шала, али и сјете. Улазећи у легендарни бијели комби „Ђуда“, од милоште назван „кочија“, Јовица завапи: „Људи, затварајте та врата, е оде ова наша с вама! Она кад год неко крене за Црну Гору, оде с њим!“, мислећи на своју пријатељицу из КУД-а. Са „брашњеником“ који су нам „спремили за пута“ можемо организовати бар три ручка за ансамбл, јер „такав је обичај“.

Остадоше испред свог дома а нама се учини да су они много више у Црној Гори од нас: пјесмом и игром нарочито…

Још једна турнеја „Ђуда“ је готова. Још један кутак унутрашњег свијета испуњен, а у торбу заборављених чуда додата магична Кула. Остаје жал због тога што су само три дјевојке могле да отпутују због обавеза на факултетима и разних вируса, али Милена, Јелена и Даница баш са пјесмом „Три ђевојке“ доказале су да могу све. И заиста могу.

Преглед фестивала погледајте на линку:

PREGLED FESTIVALA KULA 2024

The post ЗАТВАРАЈТЕ ВРАТА, Е ОДЕ С ВАМА! „ЊЕГОШЕВИ ДАНИ“ У КУЛИ first appeared on CIRTIP.

19. februar – 11. mart, 2024.

Kolašin

Nakon svečane premijere dokumentarnog filma “Kazivač” 19. februara 2024, ovaj pionirski projekat doživio je i televizijsku premijeru na RTCG 11. marta 2024. g. Film govori o o Nematerijalnom kulturnom dobru „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“ i dio je projekta „Tradicionalne igre kolašinskog kraja u skladu sa savremenim praksama / digitalizacija i afirmacija” koji je podržan kroz Program zaštite i očuvanja kulturnih dobara Ministarstva kulture i medija crne gore. Parteneri u projektu bili su Opština Kolašin, JU Centar za kulturu Kolašin, NVU CIRTIP i Turistička organizacija Kolašin. Nosioci statusa kulturnog dobra su članovi KUD-a „Mijat Mašković“.

 

Predsjednik Milatović sa nosiocima dobra, članovima KUD-a “Mijat Mašković”
Foto: N. Moračanin

Uz prisustvo predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića, potpredsjednika u Vladi Crne Gore i ministra sporta i mladih Dragoslava Šćekića, generalne direktorice Direktorata za kulturnu baštinu Dobrile Vlahović, predsjednika opštine Kolašin Petka Bakića, predsjednika SO Kolašin Vasilija Bulatovića i mnogobrojnih zvanica sa lokalnog i državnog nivoa prezentovan je prvi projekat ovakvog tipa u Crnoj Gori. Četrnaest tradicionalnih plesova (narodnih igara) zaštićeno je kao kulturno dobro 2016. godine i to je jedinstven primjer čak i na globalnom nivou da je odjednom pod zaštitu stavljeno čak 14 elemenata nasljeđa. Prema riječima rukovodioca projekta Davora Sedlarevića, film je samo dio projekta koji sadrži i tutorijale za svih 14 plesova sa varijantama i verzijama i detaljnim obradama obrazaca koraka, formacija, pokreta stopala, koljena, ruku i stila igranja. Potom, snimljene su studijski sve pjesme koje prate igre, tako da više ne može biti nedoumica u nekom budućem procesu prenošenja. Pandemija koronavirusa koja je onemogućila rad ansambla gotovo dvije godine dovela je prenošenje kulturnog dobra u zaista tešku poziciju, te je digitalizacijom spriječena svaka sledeća moguća slična situacija.

Detalj sa svečane premijere
Foto: N. Moračanin

U filmu čiju režiju potpisuje Matija Brajović, uređuje Davor Sedlarević, a realizuje kreativni tim DAA Montenegro na čelu sa Nikolom Radonjićem po prvi put se čuju i zvučni zapisi iz Milman-Peri kolekcije sa Harvarda a koji su snimani u Kolašinu 1935. godine. U njima tada mladi morački guslar Rade Danilović opisuje dio igara i pjesama koje su 81 godinu nakon toga proglašene za kulturno dobro u Crnoj Gori. Od 2010. godine intervjuisano je preko 100 kazivača/ica mahom starije dobi i obiđeno preko 25 lokacija, gradova i sela: dio kroz aktivnosti KUD-a „Mijat Mašković“, a dio tokom Međunarodne studijske istraživačke stanice „Etno-kamp dr Zlata Marjanović – Kolašin“. Film je sniman na nekoliko lokacija u gradu Kolašinu kao i na planini Sinjavini.

Dio ansambla “Mijat Mašković” na snimanju filma “Kazivač” – planina Sinjavina

Snimanje dokumentarističkog fragmenta / Kolašin

Snimanje specijalnih efekata za film / Kolašin

Vladislav Medenica, najstariji član ansambla. Snimanje na Sinjavini.

Igre kolašinskog kraja šalju priču da su mogućnosti brojno „malih“ zajednica veoma velike ukoliko prepoznaju zajednički interes i potencijal, naročito kada je riječ o kulturnom nasljeđu. Posebna važnost projekta je podizanje svijesti za dodatnim obrazovanjem na polju etnokoreologije i etnomuzikologije koje nam je prijeko potrebno, rekao je Davor Sedlarević.

The post FILM “KAZIVAČ” KAO DOPRINOS PROMOCIJI NEMATERIJALNOG NASLJEĐA first appeared on CIRTIP.

Петак, 15. децембар 2023.

Колашин

У Панчеву је 07. децембра 2023. године после тешке и дуге болести преминула др етномузикологије Злата Марјановић, прва менторка Међународне студијске истраживачке станице посвећене плесно-музичком насљеђу „Етно-камп“ – Колашин и дугогодишњи стручни сарадник КУД-а „Мијат Машковић“ и Женске пјевачке групе „Ђуде“. Нећу о њеној невјероватној биографији. Тога има на свим сајтовима. Због неке будуће историје писаћу о њој и нама.

            Имао сам ту срећу да у кључним тренуцима свог сазријевања као истраживача плесно-музичке праксе упознам Злату и да наша сарадња потраје све до последњег дана њеног живота. Упознали смо се 2013. године преко Милорада Мића Мирановића, уредника култне емисије РТЦГ „Кад прошетам Црном Гором“, и мр Добриле Бобе Поповић, тадашње савјетнице у Министарству културе Црне Горе а некадашње моје професорке солфеђа. На научном скупу на Цетињу посвећеном Миодрагу Васиљевићу, мр Поповић која нас је и позвала на конференцију и г-дин Мирановић препоручују Злати да послуша „занимљиву групу из Колашина“.

Прва екипа Ђуда која 2015. осваја награду у Неготину (II мјесто). Марта Меденица, Нађа Јекнић, Христина Шуковић, Александра Беговић, Катарина Меденица и Вања Кљајић. Фото: Б. Јекнић

            Након што сам 2015. године од дјевојчица узраста основне школе основао пјевачку групу и започео са ревитализацијом женског двогласног секундног пјевања у Црној Гори, услиједио је Златин позив као селектора неготинског Вокалног етно-фестивала, најјачег регионалног такмичења пјевачких група. У недостатку новца тадашњи (а и садашњи) директор ЈУ Центар за културу Колашин, Бранислав Јекнић буквално позајмљује новац да одемо на фестивал, а водимо шест чланица јер је у комби могло да стане само толико особа. Остало је све већ историја.

Са полазницима првог “Етно-кампа” код цркве Ружице на Сињавини. Фото: Б. Јекнић

          Злата 2015. године постаје менторка Међународне истраживачке станице плесно-музичког насљеђа „Етно-камп“ Колашин и након Боке Которске, Грбља и Паштровића, почиње њено занимање за колашински крај. Огромно искуство теренског истраживања, препознавање прилика за нова сазнања, инстинкт да процијени савршеног информатора, обожавање рада са младима и конкретан критички став помогли су не само мени, већ и цијелом развоју Колашина као незваничне „етно-пријестонице“ Црне Горе.

Терен у селу Лијешње (Ровца). Фото: Б. Јекнић

           „Ђуде“ постају „њена деца“. „Затрпава“ нас нотним записима, а мене уводи у магични свијет транскрипција и даје ми великодушно све неопходне инструкције за даљи развој. Није ни у једном тренутку показала било какву себичност или егоистичност, о чему свједочи то да ми је уступала своје теренске снимке, необјављене записе и са мном дијелила многа важна сазнања. Не постоји начин да се изрази захвалност за то, осим овог прекратког текста.

        Ученици су је обожавали. Једном приликом чак је довела читаву своју класу етномузиколошког одсјека из Краљева у Колашин гдје смо дали заједнички концерт. Не могу да пронађем ниједан примјер таквог професора данас. Како смо обезбиједили новац за све то, то знамо само нас двоје и један директор. О јачини те класе довољно говори чињеница да су већина тих ученика данас истакнути солисти националних ансамбала, истраживачи, извођачи и научни сарадници. Журка након концерта се прави на позорници, јер не можемо да станемо ни у један ресторан. Никола Лића Шћепановић, пјесник и глумац, плаче док му Златини ученици пјевају „Заспо Јанко“. Свака случајност са сценом у којој Павла Вујисића успављују трубачи је намјерна.

Терен на планини Лоли. Фото: Дејан Петковић

           
          Кроз морачко-ровачка села, преко Липова, па до Мојковца, успјела је да пронађе мелодије које дотад нијесу биле познате широј јавности: бројаницу „Ја посијах пшеницу“, цуцалицу „Пр прн челе“ и много, много тога. Најзанимљивије је то што је до тих података долазила онда када би већина истраживача одустала. На сабору на Сињавини окружена прејаком музиком из турбо-фолк шатора и трбушним плесачицама, одваја наизглед непримјетног деду и одводи га далеко иза неког старог комбија. Вади диктафон и снима разговор, пјесму о дозивању матице и разне податке важне за даља истраживања. „Дасо, ја га снимам, а нешто ме из оне траве једе за ногу, дошло ми да вриснем!“. Потом, на катуну на планини Лоли гули кромпир са „Ђудама“ у чобанској колиби и учи их финесе у интерпретацијама пјевања. Док се окупљају мушкарци да их снимимо, она ненадано „одводи“ планинку (која није ни била планирана за интервју) у аутомобил јер нема гдје друго, нема ниједног дрвета нити помоћне просторије, и ту са њом реализује интервју снимајући невјероватно лијеп напјев. Игор Попов биљежи тај тренутак. Гуслара, којег је претходно бар сат времена на ливади „цедила“ како је вољела да каже, оставља напречац и његову жену одводи иза пласта сијена. Отуд се враћа са осмијехом и новим, незабиљежним напјевом Васојевића. Како је препознала да је та жена одличан пјевач, то остају „мале тајне великих мајстора“.

Терен у колима. Фото: Игор Попов

           
          Када је било јасно да је болест узела маха и Злата била већ тешко покретна, са неком штаком коју је називала „ногом“, тражи да остане у Колашину након „Етно-кампа“ (о освом трошку, наравно – никад није била материјалиста) и да мало „пева са њима“. Њој је Колашин „био лек“, као „и овај ваш лиснати сир“. Ако се не варам, то је била њена последња активност таквог типа. Недуго након тога остаје везана за кревет. Али ту не престаје њена снага. Напротив. Пише, снима размишљања, шаље записе и не одустаје од рада. Ја снимам теренске записе и шаљем јој их. То је дефинитивно био њен живот.

Злата Марјановић на терену на сабору код цркве Ружице. Фото: Ана Стојановић

          Њен однос са казивачима (или информаторима, како се сада „правилно“ каже) био је фамилијаран. Када сам истраживао Грбаљ – само се позовем на Злату, отварају се сва врата. Исто је било и са Паштровићима. Нема куће у којој не знају за њу. У Колашину, прије пара дана, заустављају ме људи на улици и питају „Да ли је ово преминула она жена која је овдје била сваког љета?“. Власници смјештаја су је обожавали: „Да ли Злата опет спава код нас? Њене приче су невјероватне“. Конобари из Сибирске питају: „Шта је било професорки?“. Њу су овдје сви звали професорка: „Здраво, здраво. Шта пију студенти, а шта ће професорка?“. „Спреман је сир за професорку“, „Да ли професорка опет касни на ручак са терена?“, „Ђе ти је она професорка, дошао је гуслар?“, „Како ми је она чупава професорка, боготи?“.

Злата и Игор на терену у околини Колашина. Фото: Б. Јекнић

          Мало је познато да је њена бака Олга Сковран, чувени кореограф београдског „Кола“. Друга бака је, нимало случајно, један дио живота провела као учитељица у селу Бијела код Шавника. На једном истраживању преко Крнова, Брано Јекнић и ја нијесмо јој ни причали да ћемо проћи близу Бијеле. „Ето, професорка, ту вам је Бијела“. Загледала се у даљину и уздахнула: „Ништа није случајно, мој Дасо“.

Ђе да се нађемо после, нема сигнала? У подножју Сињавине. Фото: Б. Јекнић

Са колегиницом Даницом Шћепановић посјетио сам Злату десетак дана пред смрт.

Те вечери „Ђуде“ су пјевале у Панчеву…

Причали смо о репертоару, украсима, теренима. Само смо чекали када ће да устане и да извади диктафон и теренску свеску. Ни ријечи о болести, само мало жеље да са проба лиснати колашински сир и да види дјевојке.

„Ех, да могу само да их чујем вечерас. Ма развалиће оне то. Луде су ти скроз.“

Те вечери чуо сам поново оно са Крнова и Бијеле: „Мој Дасо, ништа није случајно.“

Те вечери Злата је била спремна за пут. Последњи мим и смајли у лајку.

Те вечери „Ђуде“ су пјевале у Панчеву…

Почивај у миру Златана (тако су је звала мала дјеца из КУД-а)

Давор Седларевић

The post ТЕ ВЕЧЕРИ ЂУДЕ СУ ПЈЕВАЛЕ У ПАНЧЕВУ… ЗЛАТИ. first appeared on CIRTIP.

Уторак, 05. децембар 2023.

Колашин

Обиљежавање 80 година од једног од најважнијих датума за еманципацију жена у Црној Гори – оснивања АФЖ-а (Антифашистичког фронта жена) на необичан начин уљепшала је и Женска пјевачка група „Ђуде“ при КУД-у „Мијат Машковић“ (ЈУ Центар за културу Колашин). Наиме, на идеју организаторки манифестације, „Ђуде“ су дочекале учеснике догађаја на самом улазу у зграду старе основне школе гдје је 1943. године и оформљен АФЖ за Црну Гору и Боку. Иако је зграда данас, нажалост, у прилично руинираном стању, то није био разлог да се уз неколико пјесама из НОБ-а присутни не увјере због чега су ове Колашинке један од музичких брендова града, али и саме државе.

Звуци оригиналних женских вокала оплеменили су запуштени простор који заслужује много бољи третман државе имајући у виду његов културно-историјски значај. Свакако је наступ био посебно емотиван јер је у овој згради, такође прије 80 година, основан и КУД „Мијат Машковић“ на засиједању ЗАВНО-а.

Догађај је организовао УНДП  у сарадњи са амбасадама Чешке и Аустрије у Црној Гори, Делегацијом Европске уније, Општином Kолашин, Центром за културу Kолашин, СУБНОР-ом, Црногорском академијом наука и умјетности, цивилним друштвом и Одјељењем за послове родне равноправности Министарства за људска и мањинска права.

Дио занимљивог наступа можете погледати на следећем линку https://www.youtube.com/watch?v=RL68dNK-jVU

The post ЂУДЕ ПЈЕВАЛЕ НА ПОТПУНО НЕОЧЕКИВАНОМ МЈЕСТУ НА ЈУБИЛЕЈУ АФЖ-А! first appeared on CIRTIP.

Kolašin

Članice KUD-a „Mijat Mašković“ učestvovale su u snimanju kreativnog dokumentarnog filma RTCG o narodnom heroju Jugoslavije Jelici Mašković koja je bila porijeklom iz kolašinskog kraja. U snimanju su učestvovale Viktorija Tatić, Helena Vuković, Nađa Rakočević, Jana Raketić i Danica Šćepanović. Glumica Sanja Vujisić, takođe Kolašinka porijeklom, biće u ulozi Jelice Mašković.

Jelica je rođena 1924. godine, a poginula 1942. godine u napadu na Kupres iskazavši nevjerovatnnu hrabrost.

Mijat Mašković, student prava i pjesnik koji je poginuo u Španskom građanskom ratu i po kome kolašinski KUD nosi ime bio je Jeličin stric.

The post KUD “MIJAT MAŠKOVIĆ” UČESTVOVAO NA SNIMANJU DOKUMENTARNOG FILMA O JELICI MAŠKOVIĆ first appeared on CIRTIP.

Tivat

Omladinski ansambl KUD-a „Mijat Mašković“ pri JU Centar za kulturu Kolašin učestvovao je na nedavno održanoj Smotri folklornih ansambala Crne Gore u Tivtu u organizaciji KUC-a „Kadena“. Ovo je bila izvanredna prilika da se, prema riječima Davora Sedlarevića umjetničkog rukovodioca ansambla, prikaže raznolikost repertoara koji njeguju. Rad sa mladima trenutno je najveći prioritet ansambla s obzirom na veoma nepovoljnu demografsku sliku u Kolašin. Festivali poput tivatskog imaju vrlo dobar motivišući karakter za djecu i mlade jer se pored prikazivanja svojih plesnih i pjevačkih vještina, upoznaju i sa vršnjacima iz drugih gradova stvarajući tako lijepa prijateljstva i mogućnost dalje saradnje na svim poljima.

Izražavamo veliku zahvalnost g-dinu Predragu Šušiću i njegovom sjajnom organizacionom timu na pozivu. Mladi bi trebalo da imaju što više ovakvih mogućnosti za prezentaciju svojih vještina, naročito na dobrim scenama poput tivatske sa savremenom audio i video opremom, koje mladim umjetnicima svakako prijaju i predstavljaju korisno iskustvo.

KUD “Mijat Mašković” Foto: KUC “Kadena”

Pored „Mijata“, na smotri su učestvovali KUD-ovi “Vesna” iz Mojkovca, “Sloga” iz Đenovića, „Crna Gora“ iz Podgorice,“Tekstilac” iz Bijelog Polja, “Njegoš” sa Cetinja, “Kanjoš” iz Budve, “Nikola Đurković” iz Kotora, “Igalo”, “Mladost” iz Podgorice i “Zahumlje” iz Nikšića.

The post OMLADINCI “MIJATA MAŠKOVIĆA” NA SMOTRI FOLKLORA U TIVTU first appeared on CIRTIP.

Колашин

У Колашину је 15. новембра обиљежено 80 година од Засиједања ЗАВНО Црне Горе и Боке. Свечаном академијом „Слобода народу“ освјежено је памћење и на оснивање КУД-а „Мијат Машковић“ које је тада формирано као пратећа умјетничка трупа чије је задужење било припрема културно-умјетничких програма за борце као и подизање ратног морала.

Фото: Марјана Милошевић

Давор Седларевић, руководилац „Мијата Машковића“, обратио се присутнима истакавши да су планови КУД-а да у будућности прерасте у инстраживачки центар посвећен плесно-музучком насљеђу. Овом приликом приказан је и дио игара из нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, док је Женска пјевачка група „Ђуде“ овог КУД-а извела неколико пригодних пјесама из НОБ-а.

Уз богате документе и визуелну грађу која је приказана, посјетиоцима су се обратили Петко Бакић, градоначелник Колашина, Милојица Дакић, потпредједник СУБНОР-а и Антифашиста Црне Горе и Јасмина С. Никчевић. Положени су вијенци на Спомен-комплекс „Бреза“ и споменик Палим борцима у центру града.

Програм је надахнуто водио Драган Митов Ђуровић док је стихове казивао колашински пјесник Никола Лића Шћепановић.

The post ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД ЗАСИЈЕДАЊА ЗАВНО У КОЛАШИНУ first appeared on CIRTIP.