Kolašin, 10. јun 2026.

Po prvi put u istoriji godišnji koncert održan je u velikom ambijentu sportske hale na Lugu, čime je postavljen potpuno novi standard u prezentaciji kulturne baštine Kolašina i Crne Gore.

Kulturno-umjetničko društvo „Mijat Mašković“ ispisalo je novu, zlatnu stranicu svoje 83 godine duge tradicije. Po prvi put u istoriji godišnji koncert održan je u velikom ambijentu sportske hale na Lugu, čime je postavljen potpuno novi standard u prezentaciji kulturne baštine Kolašina i Crne Gore. Ovaj događaj nije bio samo nastup, već pionirski projekat koji je pokazao kako se autohtono nasljeđe može uspješno prilagoditi velikim scenskim prostorima, a da pritom zadrži svoju izvornu dušu i snagu.

Hrabrost izvođenja uživo i priča o opstajanju

Program je bio podijeljen u dva tematska dijela, sa posebnim akcentom na Nematerijalno kulturno dobro – „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“. Naročitu pažnju i divljenje publike privukla je činjenica da su crnogorske igre izvedene isključivo uz  a cappella pjevanje uživo ili ritam koraka. U vremenu u kojem dominiraju nasnimljene matrice, bila je potrebna izuzetna umjetnička hrabrost i vrhunska uigranost izvođača da izađu pred punu halu i pokažu snagu sirovog, živog glasa i pokreta.

Prvo su najmlađe grupe donijele energiju iskonske crnogorske igre, da bi potom prvi izvođački ansambl prikazao slične verzije zapisane i rekonstruisane tokom više od 15 godina predanog istraživačkog rada na terenu. Kulminacija ovog dijela večeri bilo je izuzetno emotivno veliko crnogorsko kolo sastavljeno od djece i odraslih, koje je kroz tradicionalne napjeve povezalo izvođače na sceni sa duhom prošlih vremena kada je pjesma bila neizostavan dio svakog okupljanja. Svojevrstan eksperiment bilo je to što ova tačka nije posebno pripremana, već se izvođačima dala sloboda da sami kreiraju napjev, tekst i igranje po crnogorski na smjenu. Naravno, najstarijem učesniku i informatoru Vladislavu Medenici ukazana je čast da započne pjesmu koja označava poziv za igru.

U drugom dijelu večeri, publika je uživala u originalnim koreografijama inspirisanim Balkanom. Program su dodatno oplemenili nastupi Ženske pjevačke grupe „Đude“, mješovite vokalne grupe, solistkinje Danice Dane Šćepanović, kao i šarmantnog muškog sastava koji je izveo šaljivu pjesmu iz kolašinskog kraja.

Misija zajedništva: Seoske škole u centru pažnje

Ovaj koncert je potvrdio da KUD „Mijat Mašković“ nije samo stožer tradicije, već i istinski stub lokalne zajednice. Pokazujući snažnu društvenu odgovornost i inkluzivnost, KUD je u publici ugostio djecu iz seoskih škola opštine Kolašin. Za mnoge od ovih mališana, dolazak u sportsku halu i praćenje ovakvog spektakla predstavljalo je nezaboravan doživljaj. Ovim gestom, Društvo je poslalo jasnu poruku – kultura mora biti dostupna svakom djetetu, a zajedništvo se gradi premošćivanjem udaljenosti i pružanjem jednakih prilika za sve.

Otvoren poziv: Nedostatak muških članova kao izazov

Pored slavlja muzike i plesa, sa scene je poslata i jedna važna, iskrena poruka. Iako su nastupi bili besprekorni, primijećen je evidentan nedostatak muških članova u ansamblima. Rukovodstvo KUD-a je iskoristilo ovu priliku da uputi otvoren poziv svim dječacima i momcima iz Kolašina da se priključe Društvu. Folklor nije samo učenje koraka; to su druženja, putovanja, izgradnja zdravih navika, prihvatanje pravila i različitosti, poštovanje saradnika i disciplinovanost. Naglašeno je da su mnogobrojni uspješni sportisti i sportistkinje istovremeno bili članovi folklornih ansambala, ali i da KUD gotovo svake godine iznjedri nekog studenta ili učenika generacije. O izuzetnoj psiho-fizičkoj spremi učesnika manifestacije govori podatak da su gotovo dva sata izvodili raznolik program usput mijenjajući kostime svakih desetak minuta.

Pomjeranje granica i pogled u budućnost

Tehnički izazov ozvučavanja i opremanja ovolikog prostora bio je ogroman, ali je uspješno savladan.

„Ovaj koncert još jednom je potvrdio važnu ulogu KUD-a „Mijat Mašković“ u prezentaciji kulturnog identiteta Kolašina i Crne Gore, ali i njegovu sposobnost da tradiciju predstavi na autohton, ali i savremen način. Tehnički je bilo izazovno ozvučiti i opremiti ovaj veliki prostor zvog pjevanja uživo tokom crnogorskih plesova, te se nadamo da ćemo dogodine, uz ovo iskustvo, biti još atraktivniji. Ovo je samo početak“, kazao je Davor Sedlarević, rukovodilac KUD-a, posebno ističući ulogu svojih asistenata i saradnika Danice Šćepanović i Jovana Miladinovića.

Direktor kolašinskog Centra za kulturu, Branislav Jeknić, naglasio je opravdanost ovog istorijskog koraka: „Godinama je, usled velikog interesovanja publike, godišnji koncert repriziran dvije noći zaredom, što je bilo veoma naporno za članove, za pripremu nošnje i ostale prateće segmente. Na ovaj način pokušali smo da pomjerimo granice i postavimo neke nove navike, kako za članove, tako i za publiku. Kolašin jeste nezvanična etno-prijestonica Crne Gore i javnost u neku ruku očekuje da postavljamo standarde.“

Organizatori su izrazili duboku zahvalnost studentima i zaposlenim članovima ansambla koji trenutno žive van Kolašina, a koji su izdvojili vrijeme za ovaj projekat. Isto priznanje upućeno je i stručnim saradnicima, roditeljima, prijateljima KUD-a, sponzorima, institucijama, školama i pojedincima koji su pomogli logistiku ovog velikog poduhvata, kao i vjernoj publici koja je ispunila halu i podržala veče posvećeno tradiciji, hrabrosti i zajedništvu.

Link sa video snimcima sa nastupa potražite na stranicama KUD-a OVDJE

Foto galerija: Miloš Klikovac

The post PIONIRI ŽIVOG NASLJEĐA: KUD “MIJAT MAŠKOVIĆ” POSLAO PORUKU first appeared on CIRTIP.

Плужине, 6. јун 2026.

Више од 230 учесника из Црне Горе, Србије и Републике Српске представило богатство народне пјесме и традиционалног музичког израза

Плужине су и ове године биле мјесто окупљања љубитеља изворне народне пјесме на шестом сабору изворног пјевања „Запјевајмо, сачувајмо обичаје старе“. На манифестацији је учествовало више од 230 извођача из Црне Горе, Србије и Републике Српске, који су публици представили разноврсност музичког насљеђа својих крајева.

Међу учесницима биле су и колашинске „Ђуде“ у подмлађеном саставу: Хелена Вуковић, Јана Ракетић, Милица Поповић, Олга Анђелић, Маша Меденица, Анђела Ракочевић, Јелена Меденица и Дуња Поповић. Изводећи традиционалне напјеве из Сутомора и Голије, демонстрирале су препознатљив вокални израз који већ годинама његују кроз наступе на бројним културним манифестацијама.

Програм је почео свечаним дефилеом учесника кроз Плужине, након чега су се на љетњој позорници смјењивале мушке и женске пјевачке групе. Сабор је и ове године потврдио свој значај као мјесто сусрета пјевачких група, културно-умјетничких друштава и љубитеља народне пјесме, који кроз оваква окупљања представљају богатство музичког насљеђа и обичаја свог краја.

Наступ „Ђуда“ у Плужинама још једном је показао да традиционално пјевање има своје мјесто међу публиком различитих генерација. Управо захваљујући оваквим манифестацијама, оно наставља да живи на сцени и у непосредном контакту са публиком.

Организатори су изразили задовољство великим бројем учесника и посјетилаца, нагласивши да Сабор из године у годину окупља све више извођача и заљубљеника у изворну народну пјесму.

Кратак видео са наступа и реакције публике:

The post Ђуде наступиле на Сабору изворног пјевања у Плужинама first appeared on CIRTIP.

Negotin, 22. maj 2026.

Podmladak Ženske pjevačke grupe „Đude“, koji djeluje u okviru KUD-a „Mijat Mašković“, osvojio je prvo mjesto sa 99 bodova na 13. Vokalnom etno-festivalu u Negotinu (VEF), jednom od najuglednijih regionalnih festivala posvećenih tradicionalnom pjevanju.

U konkurenciji brojnih ansambala iz više zemalja regiona, mlade Kolašinke izborile su se za jednog od pobjednika festivala. Osnivač grupe Davor Sedlarević istakao je da uspjeh dobija dodatni značaj zbog činjenice da su „Đudice“ bile jedini sastav među tri prvoplasirana koji ne dolazi iz specijalizovanih muzičkih škola niti sa etno-odsjeka. „Upravo u konkurenciji sastava koji se institucionalno obrazuju u oblasti tradicionalne muzike, naš nastup izdvojio se interpretacijom, disciplinom i iskrenim odnosom prema vokalnom izrazu. Djevojčice koje su ispraćene bez ikakvih očekivanja, pod teretom uspjeha prethodne generacije, sa jedva nekoliko nastupa, uzele su prvo mjesto sa 99 bodova. Uzmimo u obzir i to da je sjajni Etno-odsjek Muzičke škole „Mokranjac“ iz Beograda bio laureat festivala sa 100 bodova i vidjećemo koliki smo uspjeh postigli“.

VEF u Negotinu godinama važi za jedno od važnijih okupljanja izvođača tradicionalne muzike, pedagoga i mladih vokalnih sastava iz regiona, pa priznanja sa ovog festivala imaju posebno mjesto u stručnim muzičkim krugovima. Ovogodišnji festival okupio je veliki broj učesnika iz muzičkih škola sa smjerovima posvećenim izučavanju muzičkog nasljeđa, uz veoma visok izvođački standard. O najboljima je odlučivao žiri u sastavu etnomuzikolozi prof. dr Dimitrije Golemović, Bojana Nikolić i Ljubica Radović.

Podršku odlasku „Đuda“ u Negotin pružio je JU Centar za kulturu Kolašin, koji je obezbijedio sredstva za putovanje i boravak članica ansambla, kao i organizaciju obilaska muzeja i kulturno-istorijskih lokaliteta ovog kraja.

Foto: Branislav Jeknić / Davor Sedlarević

Grupa „Đude“ već godinama gradi autentičan muzički izraz i kroz rad potvrđuje da kvalitetan pristup može nastajati i van formalnih obrazovnih programa, koji u Crnoj Gori još nijesu razvijeni u toj oblasti. U sastavu ansambla nastupile su: Helena Vuković, Milica Popović, Maša Medenica, Olga Anđelić, Anđela Rakočević, Jelena Medenica i Dunja Popović.

„Razbijena je priča o tome da se uspjesi starijih „Đuda“ ne mogu ponoviti. Pokazalo se da problem nikada nije bio u talentu mlađih generacija, nego u tome da li će neko imati strpljenja da ih nauči, usmjeri i pogura onda kada još nijesu sigurne u sebe. Zato posebnu zahvalnost dugujemo i starijim članicama koje nijesu ljubomorno čuvale ono što znaju, nego su svoje iskustvo prenijele dalje. To je rijetkost danas — da neko svjesno radi na tome da poslije njega dođu jednako dobri ili bolji.

Ove djevojke ne prave samo uspjeh za jedno društvo ili jedan grad. One brane ideju da tradicionalna pjesma u Crnoj Gori ne mora da bude folklorni ukras koji se izvadi par puta godišnje pred publikom iz pristojnosti. Pokazale su da može da bude ozbiljna umjetnost, disciplina i identitet. I zato to više nijesu ‘tamo neke Kolašinke’. Sad ih primjećuju i oni koji su godinama mislili da se ozbiljan kvalitet može stvarati samo u velikim centrima, akademijama i specijalizovanim školama.” (Davor Sedlarević)

Video sa kratkim izvještajem sa takmičenja pogledajte na linku:
https://www.youtube.com/watch?v=HglGJZcZUFA

The post ĐUDICE MEĐU NAJBOLJIMA NA 13. VEF-U first appeared on CIRTIP.

Kolašin, Tirana, 16. i 19. maj 2026.

U sklopu proslave XX godina od obnove nezavisnosti Crne Gore naši ansambli imali su bogate i jedinstvene aktivnosti. Tako smo 16. maja predstavili crnogorske autohtone plesove u Ambasadi Crne Gore u Tirani u prisustvu ministra vanjskih poslova Crne Gore Ervina Ibrahimovića i visokih albanskih zvaničnika. Naš tim činilo je šest plesača i pjevača koji su uživo izveli skraćene prikaze tzv. “izvornog folklora” koji je izazvao oduševljenje i interesovanje svih prisutnih zvanica. Nekima od njih ovo je bio i prvi susret sa reinterpretacijom originalnog crnogorskog plesno-muzičkog nasljeđa, tako da smo sa velikim zadovoljstvom pojašnjavali način plesa samo uz pratnju pjesme kao jednu od glavnih osobenosti crnogorske kulture.

Atmosferu sa proslave možete pogledai na ovom linku:
https://www.facebook.com/reel/26855491140771457

Nakon toga, prvi program u Crnoj Gori kojim je započeto obilježavanje Dana nezavisnosti održan je u Kolašinu 19. maja koncertom podmlatka Ženske pjevačke grupe “Đude” – Nova generacija. Veče posvećeno tradicionalnoj muzici okupilo je brojnu publiku i ponudilo presjek bogatog crnogorskog vokalnog nasljeđa. Mlade članice prenijele su publici autentičan duh tradicionalnog pjevanja i običaja koji su se nekada prenosili isključivo usmenim putem.

Tokom koncerta izvedeno je 14 tradicionalnih pjesama, a mlade izvođačice uspješno su odgovorile zahtjevnom repertoaru i pokazale zavidnu muzikalnost i scensku sigurnost.

Publiku je kroz program vodio medijator Davor Sedlarević, koji je govorio o porijeklu pjesama, njihovom očuvanju kroz generacije i specifičnostima crnogorske tradicionalne muzike. Poseban segment večeri bio je posvećen svadbenim pjesmama, nekada važnom dijelu porodičnih i društvenih okupljanja. Sedlarević je podsjetio da su u prošlosti djevojke – poznate kao „pjevalice“ ili „cikotuše“ (jer “cikte”) – pjesmom dočekivale i ispraćale svadbene zvanice, čime je pjesma bila sastavni, ali i do pojave plaćenih muzika u drugoj polovini XX v. jedini dio svadbenog obreda.

Koncert je publici predstavio različite „kajde“ (napjeve) karakteristične za crnogorske krajeve, dok je završnica programa donijela opušteniju atmosferu, evocirajući nekadašnje igranke i druženja uz pjesmu.

Brojna publika iz više gradova Crne Gore nastupe je ispratila dugim aplauzima, a pojedini segmenti programa nagrađeni su i stojećim ovacijama. Veče u Kolašinu još jednom je potvrdilo značaj očuvanja tradicionalne pjesme i uključivanja mladih generacija u njegovanje kulturnog nasljeđa Crne Gore.

Video izvještaj koji je u svojoj kultnoj emisiji “Zapis” priredio Mijo Maroš (RTCG) pogledajte na sledećm linku:
https://www.youtube.com/watch?v=7ToU4ngAMoc

Galerija fotografija: Neđo Moračanin

The post NASTUPI NAŠIH ANSAMBALA TOKOM PROSLAVE XX GODINA OD OBNOVE NEZAVISNOSTI CRNE GORE first appeared on CIRTIP.

Колашин, 25. децембар 2025.

Колашин је добио нови, снажан визуелни печат – онај који га отвара према савременом добу и потребама заједнице. У оквиру пројекта НВУ ЦИРТИП „Ношње, приче, лица – фотографије из срца наше општине“, створена је јединствена фото-збирка која повезује аутентичну ношњу, традиционалну игру и природне амбијенте Бјеласице у препознатљиву слику локалног идентитета.

Професионалне фотографије у црногорској свитној и сукненој ношњи настале су на пажљиво одабраним локацијама, али и у контролисаним условима, са циљем да се створи визуелни материјал који одговара највишим стандардима туристичке и културне промоције. Кроз више сетова кадрова, јавности је први пут представљен цјеловит визуелни израз дијела нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, који до сада није имао савремени медијски печат оваквог домета.

Пројекат је суфинансирала Општина Колашин путем Конкурса за невладине организације, док су важну логистичку и техничку подршку пружили ЈУ Центар за културу Колашин и „Tri sove knives“. Креативни концепт реализован је у сарадњи са једним од најпризнатијих црногорских фотографа, Радоњом Срдановићем, чији рад карактерише изузетна естетска дисциплина и снажан визуелни израз.

Модели су били чланови КУД-а „Мијат Машковић“, који су током три вишесатне фото-сесије својом посвећеношћу и стрпљењем дали људско лице читавом пројекту. Посебна захвалност упућена је и возачима који су омогућили да бројна екипа стигне до тешко приступачних терена Бјеласице, гдје су настали неки од најупечатљивијих кадрова.

Укупно 100 фотографија биће бесплатно уступљено Туристичкој организацији Колашин, ЈУ Центру за културу и Општини Колашин, са правом коришћења у промотивним кампањама, публикацијама, изложбама, штампаним и дигиталним материјалима, као и на друштвеним мрежама. На тај начин, Колашин добија трајан и изузетно вриједан промотивни ресурс, који ће допринијети позиционирању општине као дестинације са снажно израженим културним идентитетом.

Посебан умјетнички печат даје и серија фотографија које кроз симболичку употребу реквизита – јатагана, прешлице и елемената покладног маскирања – отварају тему вишеслојне снаге и истрајности жене у црногорској историји. Кадрови су, уједно, овјековјечили и породичну традицију унутар КУД-а „Мијат Машковић“, гдје се љубав преноси са генерације на генерацију, међу браћом, сестрама, родитељима и дјецом.

The post НОШЊЕ, ПРИЧЕ, ЛИЦА. ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СРЦА НАШЕ ОПШТИНЕ first appeared on CIRTIP.

Са првим звуцима химне „Змај прелеће с мора на Дунаву”, коју је емотивно извела мјешовита група пјевача КУД-а „Мијат Машковић”, почео је шести по реду фестивал посвећен промовисању малих етно-група и солиста свих генерација. Ова манифестација, која је већ израсла у препознатљиви симбол Колашина, и ове године окупила је пјеваче, играче и љубитеље традиције из Црне Горе и региона.

Током концертне вечери, сценом су одјекивали гласови младих талената и искусних интерпретатора народне умјетности. Први дио програма обојиле су снажне и чисте женске вокалне линије групе „Пивско око” из Куле, под вођством проф. Софије Патковић  при КУД-у „Дурмитор“. Млади гуслари подгоричког удружења „Свети Сава“, Павле Булатовић и Дамјан Војводић, својом изведбом пробудили су емоције и подсјетили нас на снагу епске традиције.

Солистичке тачке започеле су Куљанка Теодора Бабић, иначе полазница чак два смјера сомборске средње музичке школе: виолине и етно-смјера у класи проф. Иване Јовановић, те оригинална и свестрана Викторија Татић из колашинских „Ђуда“, док је мушка пјевачка група домаћина својим шаљивим репертоаром изазвала смијех и овације публике. Посебну драж другом дијелу вечери дала је женска група „Ђудице” – млади настављачи традиције чувених „Ђуда” – као и први ансамбл КУД-а „Мијат Машковић” који је донио енергију разноликих балканских игара.

У финалном дијелу, сценом су доминирали солисти – Тијана Ракочевић и Даница Шћепановић, вишеструке шампионке многобројних фестивала и чланице „Ђуда“, а нарочито се истакао Срђа Јекнић, млади солиста „Мијата Машковића“, исказујући свој велики таленат. Њихове интерпретације додатно су освијетлиле фестивалску ноћ, уз надахнуту пратњу Давора Седларевића на хармоници.

Другог дана фестивала, учесници су се упутили на едукативни излет на Бјеласицу, гдје су поред уживања у природним љепотама и катунским причама, размјењивали и знања на вокалној радионици посвећеној различитим музичким традицијама.

Фестивал су организовали ЈУ Центар за културу Колашин, Туристичка организација Колашин и НВУ ЦИРТИП. Програм је водио пјесник Никола Лића Шћепановић, глас који је препознатљив сваком посјетиоцу концерата колашинског КУД-а. У завршном обраћању, он је истакао да је Колашин — некада ратна пријестоница — данас и етно-пријестоница Црне Горе, захваљујући преданом раду и љубави према традицији коју годинама његује КУД „Мијат Машковић”.

Фестивал „Змај прелеће с мора на Дунаву” поново је показао како се кроз пјесму, игру и заједништво може градити мост између генерација и пренијети богатство културног насљеђа будућим ствараоцима.

Галерија фотографија: Игор Ракочевић и Давор Седларевић

Сви учесници

The post ШЕСТИ „ЗМАЈ“ – ФЕСТИВАЛ КОЈИ СЕ ПАМТИ first appeared on CIRTIP.

Zmaj, kao jedno od najstarijih mitoloških bića, simbolizuje snagu i zaštitu, dok putovanje s mora na Dunav očitava trasu kojom se unosi bogatstvo tradicije iz jednog prostora u drugi. Ova metafora oslikava kako muzika i ples mogu da zbliže ljude, bez obzira na udaljenosti. S obzirom na uspjeh ovogodišnjeg festivala, organizatori najavljuju da će i ubuduće raditi na sličnim sadržajima koje će ponuditi lokalcima i turistima, a sledeći festival već se očekuje sa nestrpljenjem. “Zmaj” pokazuje da su tradicija i kultura uvijek žive i trajne priče koje bi trebalo da ponesemo u budućnost.

U Centru za kulturu u Kolašinu 15. novembra održan je peti po redu festival malih etno-grupa i solista “Zmaj preleće s mora na Dunavu”. Učestvovale su četiri grupe, svaka sa svojom jedinstvenom tradicijom i repertoarom. Publika je vrlo brzo uvučena u magičnu atmosferu raznolikih izvođenja, od tradicionalnih pjesama i plesova pa do savremenih interpretacija folklornih motiva uz energiče nastupe i autentične nošnje. U duhu sjećanja, a povezivanjem sa naučno-istraživačkom stanicom “Etno-kamp dr Zlata Marjanović – Kolašin”, podeljene su povelje za izuzetan doprinos prenošenju znanja i vještina o tradicionalnom plesu i muzici zaslužnim informatorima koji su tokom godina doprinosili bilježenju plesno-muzičke proživljene memorije. Prva je posthumno namijenjena Milanku Mikiju Laloviću, a projekcija njegovog izvođenja guslarske pjesme o majci Stanka Vojvodića, već na startu izazvala je suze i jake emocije Kolašinaca i njihovih gostiju. Druga povelja pripala je Dragutinu Dalu Milikiću, koji je sa Milankom tokom istraživanja 2022. godine ostavio mnoštvo podataka iz kojih će se, najvjerovatnije dogodine, realizovati i posebna koregrafija u interpretaciji KUD-a “Mijat Mašković”. Davor Sedlarević u ime organizatora, emotivno, ali i iz stručno muzičkog ugla, govorio je o zaslugama informatora, podsjećajući na dobrobiti koje Etno-kamp i digitalizacija intervjua donose lokalnoj zajednici, pa zasigurno Kolašin sada ima najbogatiju audio-vizuelnu građu o plesno-muzičkom nasljeđu u Crnoj Gori. U ime porodice Milanka Lalovića obratio se njegov mlađi sin Nenad, inače član poznate crnogorske rok-grupe “Rudolf”, ističući vrijednost ovakvih gestova, te poželjevši festivalu dugo trajanje zahvaljujući se domaćinima na počasti koja je ukazana njegovom pokojnom ocu.

“Đude” / Foto: Igor Rakočević

Muška pjevačka grupa KUD-a “Piva” iz Plužina donijela je arhaične napjeve svog kraja potvrđujući trenutno nedostižan izvođački kvalitetu tom segmentu u našoj zemlji. Mlada grupa “Bonaca” iz KUD-a “Sloga” iz Đenovića izvela je vrlo zahtjevan repertoar protkan morem i planinom, dok su šarmantni momci iz Udruženja za njegovanje narodne tradicije “Zlatibor” “vozili” svoje arije i plijenili kako glasom tako i pojavom. S obzirom na to da je festival ove godine oganizovan na 81. godišnjicu ansambla “Mijat Mašković” oni su, pored bravure sastava “Đude”, prezentovali niz dinamičnih koreografija i podsjetili na veoma bogat repertoar sa balkanskim upečatljivim motivima. Program je vodio poeta kolašinske kaldrme i glumac Nikola Lića Šćepanović

Uručivanje posthumne povelje Milanku Mikiju Laloviću / Foto: Igor Rakočević

Detalj sa festivala: kazivanje Mikija Lalovića / Foto: Davor Sedlarević

Dragutin Dale Milikić / Foto: I. Rakočević

KUD “Piva”

ŽPG “Bonaca”

UNNT “Zlatibor”

Organizatori i pokrovitelji festivala su Turistička organizacija Kolašin, JU Centar za kulturu Kolašin i NVU CIRTIP iz Kolašina, a aktivnost je dio osmišljavanja zajedničke strategije koja ima cilj da proširi sadržaje u jesenjem periodu u Kolašinu kada turistička sezona nije u punom jeku.

The post ZMAJ – KAO POČETAK I KRAJ: ODRŽAN PETI FESTIVAL ETNO-GRUPA U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Оно што смо ми, млађе генерације, осјетили током честих боравака у Кули код црногорских колониста и њихових потомака и пријатеља, чланова КУД-а „Дурмитор“, превазилази све дефиниције гостопримства и срдачности. Осјећај љубави према матици као да се шири ваздухом дугачких бачких улица којима су се колонисти губили 1945. године, а „Ђуде“ лутале са малим комбијем 2024. тражећи „Црногорски дом“. Немогуће га је „промашити“. Али за „Ђуде“ не постоји немогуће.

ЖПГ КУД-а „Дурмитор“

Одржавање „Његошевих дана“ и манифестације Фестивал традиционалне изворне песме, гусала и свирке на архаичним инструментима „Да се не заборави, да не остане запретено у талогу времена“ – у славу Његошу, само су неке од активности коју ова оригинална скупина људи организује далеко од своје Црне Горе. Познати су као најбоље пјевачке групе које баштине архаични црногорски звук, али и плесове (народне игре) представљајући их на аутохтон начин, онако како су их и научили. Издвојени, у овој малој црногорској оази у Војводини, често дјелују као оно неосвојиво „галско село“ из стрипова. Тродневна манифестација велики је подухват и за државне институције, а камоли за невладино удружење. Мноштвом изложби, бесједа и концерата са оригиналним и квалитетним садржајем, очигледно марљиво селектованим, на достојан начин обиљежен је „Његошев дан“. ЈУ Центар за културу Колашин при ком функционише ансамбл „Мијат Машковић“ и легендарне „Ђуде“ организовао је путовање и успоставио нове контакте за многобројне међудржавне пројекте који су у плану.

ЖПГ „Ђуде“ / Ансамбл „Мијат Машковић“ Колашин

Женска пјевачка група „Ђуде“ при КУД-у „Мијат Машковић“ из Колашина није дошла у Кулу да доказује своје пјевачке квалитете онима који то засигурно најбоље раде, већ да буде код својих „музичких родитеља“ и изазове још понеку сузу на лицима тих громада – одваљених од црногорских планина и само визуелно поравнатих са предивном равницом Војводине. Они спајају своје коријене са новим животом стварајући мост између старог и новог, традиционалног и савременог. Емоције Милована и Јовице Вуковића обојене су меланхолијом, али и надом да све што су досад урадили (а да не запишу више ни слова довољно је за нечија три живота) није било узалуд. И није! Суочавају се са изазовима, али у исто вријеме улажу напоре да одрже своју културу и заједницу у специфичном окружењу. У очима овог двојца али и ништа мање важних њихових сарадника попут Косе, Наде, Софије, Маје, Владице, Ђуке, Бакија и многих других „ликова“ оригиналних „свако на свој начин“, откривају се дубоки слојеви људске егзистенције, гдје се губитак и нови почетак сукобљавају, стварајући један сложен и богат емоционални пејзаж. Због њих у Кулу идете ако желите да чујете „право црногорско пјевање и играње“. Њихова кула сазидана је од камена који представља дио заједничке традиције, а само заједно и могу створити стабилан и сигуран дом. Прозори на тим кулама отворени су за све и омогућавају свјеж ваздух нових могућности и искустава, док истовремено пружају поглед на прошлост. „Дурмиторци“ осјећају и вјерују да су повезани с догађајима из својих пјесама, али и благослове нове изазове. 

МПГ КУД-а „Дурмитор“

Сви учесници Фестивала

Растанци и повратак кући увијек су препуни шала, али и сјете. Улазећи у легендарни бијели комби „Ђуда“, од милоште назван „кочија“, Јовица завапи: „Људи, затварајте та врата, е оде ова наша с вама! Она кад год неко крене за Црну Гору, оде с њим!“, мислећи на своју пријатељицу из КУД-а. Са „брашњеником“ који су нам „спремили за пута“ можемо организовати бар три ручка за ансамбл, јер „такав је обичај“.

Остадоше испред свог дома а нама се учини да су они много више у Црној Гори од нас: пјесмом и игром нарочито…

Још једна турнеја „Ђуда“ је готова. Још један кутак унутрашњег свијета испуњен, а у торбу заборављених чуда додата магична Кула. Остаје жал због тога што су само три дјевојке могле да отпутују због обавеза на факултетима и разних вируса, али Милена, Јелена и Даница баш са пјесмом „Три ђевојке“ доказале су да могу све. И заиста могу.

Преглед фестивала погледајте на линку:

PREGLED FESTIVALA KULA 2024

The post ЗАТВАРАЈТЕ ВРАТА, Е ОДЕ С ВАМА! „ЊЕГОШЕВИ ДАНИ“ У КУЛИ first appeared on CIRTIP.

19. februar – 11. mart, 2024.

Kolašin

Nakon svečane premijere dokumentarnog filma “Kazivač” 19. februara 2024, ovaj pionirski projekat doživio je i televizijsku premijeru na RTCG 11. marta 2024. g. Film govori o o Nematerijalnom kulturnom dobru „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“ i dio je projekta „Tradicionalne igre kolašinskog kraja u skladu sa savremenim praksama / digitalizacija i afirmacija” koji je podržan kroz Program zaštite i očuvanja kulturnih dobara Ministarstva kulture i medija crne gore. Parteneri u projektu bili su Opština Kolašin, JU Centar za kulturu Kolašin, NVU CIRTIP i Turistička organizacija Kolašin. Nosioci statusa kulturnog dobra su članovi KUD-a „Mijat Mašković“.

 

Predsjednik Milatović sa nosiocima dobra, članovima KUD-a “Mijat Mašković”
Foto: N. Moračanin

Uz prisustvo predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića, potpredsjednika u Vladi Crne Gore i ministra sporta i mladih Dragoslava Šćekića, generalne direktorice Direktorata za kulturnu baštinu Dobrile Vlahović, predsjednika opštine Kolašin Petka Bakića, predsjednika SO Kolašin Vasilija Bulatovića i mnogobrojnih zvanica sa lokalnog i državnog nivoa prezentovan je prvi projekat ovakvog tipa u Crnoj Gori. Četrnaest tradicionalnih plesova (narodnih igara) zaštićeno je kao kulturno dobro 2016. godine i to je jedinstven primjer čak i na globalnom nivou da je odjednom pod zaštitu stavljeno čak 14 elemenata nasljeđa. Prema riječima rukovodioca projekta Davora Sedlarevića, film je samo dio projekta koji sadrži i tutorijale za svih 14 plesova sa varijantama i verzijama i detaljnim obradama obrazaca koraka, formacija, pokreta stopala, koljena, ruku i stila igranja. Potom, snimljene su studijski sve pjesme koje prate igre, tako da više ne može biti nedoumica u nekom budućem procesu prenošenja. Pandemija koronavirusa koja je onemogućila rad ansambla gotovo dvije godine dovela je prenošenje kulturnog dobra u zaista tešku poziciju, te je digitalizacijom spriječena svaka sledeća moguća slična situacija.

Detalj sa svečane premijere
Foto: N. Moračanin

U filmu čiju režiju potpisuje Matija Brajović, uređuje Davor Sedlarević, a realizuje kreativni tim DAA Montenegro na čelu sa Nikolom Radonjićem po prvi put se čuju i zvučni zapisi iz Milman-Peri kolekcije sa Harvarda a koji su snimani u Kolašinu 1935. godine. U njima tada mladi morački guslar Rade Danilović opisuje dio igara i pjesama koje su 81 godinu nakon toga proglašene za kulturno dobro u Crnoj Gori. Od 2010. godine intervjuisano je preko 100 kazivača/ica mahom starije dobi i obiđeno preko 25 lokacija, gradova i sela: dio kroz aktivnosti KUD-a „Mijat Mašković“, a dio tokom Međunarodne studijske istraživačke stanice „Etno-kamp dr Zlata Marjanović – Kolašin“. Film je sniman na nekoliko lokacija u gradu Kolašinu kao i na planini Sinjavini.

Dio ansambla “Mijat Mašković” na snimanju filma “Kazivač” – planina Sinjavina

Snimanje dokumentarističkog fragmenta / Kolašin

Snimanje specijalnih efekata za film / Kolašin

Vladislav Medenica, najstariji član ansambla. Snimanje na Sinjavini.

Igre kolašinskog kraja šalju priču da su mogućnosti brojno „malih“ zajednica veoma velike ukoliko prepoznaju zajednički interes i potencijal, naročito kada je riječ o kulturnom nasljeđu. Posebna važnost projekta je podizanje svijesti za dodatnim obrazovanjem na polju etnokoreologije i etnomuzikologije koje nam je prijeko potrebno, rekao je Davor Sedlarević.

The post FILM “KAZIVAČ” KAO DOPRINOS PROMOCIJI NEMATERIJALNOG NASLJEĐA first appeared on CIRTIP.

Петак, 15. децембар 2023.

Колашин

У Панчеву је 07. децембра 2023. године после тешке и дуге болести преминула др етномузикологије Злата Марјановић, прва менторка Међународне студијске истраживачке станице посвећене плесно-музичком насљеђу „Етно-камп“ – Колашин и дугогодишњи стручни сарадник КУД-а „Мијат Машковић“ и Женске пјевачке групе „Ђуде“. Нећу о њеној невјероватној биографији. Тога има на свим сајтовима. Због неке будуће историје писаћу о њој и нама.

            Имао сам ту срећу да у кључним тренуцима свог сазријевања као истраживача плесно-музичке праксе упознам Злату и да наша сарадња потраје све до последњег дана њеног живота. Упознали смо се 2013. године преко Милорада Мића Мирановића, уредника култне емисије РТЦГ „Кад прошетам Црном Гором“, и мр Добриле Бобе Поповић, тадашње савјетнице у Министарству културе Црне Горе а некадашње моје професорке солфеђа. На научном скупу на Цетињу посвећеном Миодрагу Васиљевићу, мр Поповић која нас је и позвала на конференцију и г-дин Мирановић препоручују Злати да послуша „занимљиву групу из Колашина“.

Прва екипа Ђуда која 2015. осваја награду у Неготину (II мјесто). Марта Меденица, Нађа Јекнић, Христина Шуковић, Александра Беговић, Катарина Меденица и Вања Кљајић. Фото: Б. Јекнић

            Након што сам 2015. године од дјевојчица узраста основне школе основао пјевачку групу и започео са ревитализацијом женског двогласног секундног пјевања у Црној Гори, услиједио је Златин позив као селектора неготинског Вокалног етно-фестивала, најјачег регионалног такмичења пјевачких група. У недостатку новца тадашњи (а и садашњи) директор ЈУ Центар за културу Колашин, Бранислав Јекнић буквално позајмљује новац да одемо на фестивал, а водимо шест чланица јер је у комби могло да стане само толико особа. Остало је све већ историја.

Са полазницима првог “Етно-кампа” код цркве Ружице на Сињавини. Фото: Б. Јекнић

          Злата 2015. године постаје менторка Међународне истраживачке станице плесно-музичког насљеђа „Етно-камп“ Колашин и након Боке Которске, Грбља и Паштровића, почиње њено занимање за колашински крај. Огромно искуство теренског истраживања, препознавање прилика за нова сазнања, инстинкт да процијени савршеног информатора, обожавање рада са младима и конкретан критички став помогли су не само мени, већ и цијелом развоју Колашина као незваничне „етно-пријестонице“ Црне Горе.

Терен у селу Лијешње (Ровца). Фото: Б. Јекнић

           „Ђуде“ постају „њена деца“. „Затрпава“ нас нотним записима, а мене уводи у магични свијет транскрипција и даје ми великодушно све неопходне инструкције за даљи развој. Није ни у једном тренутку показала било какву себичност или егоистичност, о чему свједочи то да ми је уступала своје теренске снимке, необјављене записе и са мном дијелила многа важна сазнања. Не постоји начин да се изрази захвалност за то, осим овог прекратког текста.

        Ученици су је обожавали. Једном приликом чак је довела читаву своју класу етномузиколошког одсјека из Краљева у Колашин гдје смо дали заједнички концерт. Не могу да пронађем ниједан примјер таквог професора данас. Како смо обезбиједили новац за све то, то знамо само нас двоје и један директор. О јачини те класе довољно говори чињеница да су већина тих ученика данас истакнути солисти националних ансамбала, истраживачи, извођачи и научни сарадници. Журка након концерта се прави на позорници, јер не можемо да станемо ни у један ресторан. Никола Лића Шћепановић, пјесник и глумац, плаче док му Златини ученици пјевају „Заспо Јанко“. Свака случајност са сценом у којој Павла Вујисића успављују трубачи је намјерна.

Терен на планини Лоли. Фото: Дејан Петковић

           
          Кроз морачко-ровачка села, преко Липова, па до Мојковца, успјела је да пронађе мелодије које дотад нијесу биле познате широј јавности: бројаницу „Ја посијах пшеницу“, цуцалицу „Пр прн челе“ и много, много тога. Најзанимљивије је то што је до тих података долазила онда када би већина истраживача одустала. На сабору на Сињавини окружена прејаком музиком из турбо-фолк шатора и трбушним плесачицама, одваја наизглед непримјетног деду и одводи га далеко иза неког старог комбија. Вади диктафон и снима разговор, пјесму о дозивању матице и разне податке важне за даља истраживања. „Дасо, ја га снимам, а нешто ме из оне траве једе за ногу, дошло ми да вриснем!“. Потом, на катуну на планини Лоли гули кромпир са „Ђудама“ у чобанској колиби и учи их финесе у интерпретацијама пјевања. Док се окупљају мушкарци да их снимимо, она ненадано „одводи“ планинку (која није ни била планирана за интервју) у аутомобил јер нема гдје друго, нема ниједног дрвета нити помоћне просторије, и ту са њом реализује интервју снимајући невјероватно лијеп напјев. Игор Попов биљежи тај тренутак. Гуслара, којег је претходно бар сат времена на ливади „цедила“ како је вољела да каже, оставља напречац и његову жену одводи иза пласта сијена. Отуд се враћа са осмијехом и новим, незабиљежним напјевом Васојевића. Како је препознала да је та жена одличан пјевач, то остају „мале тајне великих мајстора“.

Терен у колима. Фото: Игор Попов

           
          Када је било јасно да је болест узела маха и Злата била већ тешко покретна, са неком штаком коју је називала „ногом“, тражи да остане у Колашину након „Етно-кампа“ (о освом трошку, наравно – никад није била материјалиста) и да мало „пева са њима“. Њој је Колашин „био лек“, као „и овај ваш лиснати сир“. Ако се не варам, то је била њена последња активност таквог типа. Недуго након тога остаје везана за кревет. Али ту не престаје њена снага. Напротив. Пише, снима размишљања, шаље записе и не одустаје од рада. Ја снимам теренске записе и шаљем јој их. То је дефинитивно био њен живот.

Злата Марјановић на терену на сабору код цркве Ружице. Фото: Ана Стојановић

          Њен однос са казивачима (или информаторима, како се сада „правилно“ каже) био је фамилијаран. Када сам истраживао Грбаљ – само се позовем на Злату, отварају се сва врата. Исто је било и са Паштровићима. Нема куће у којој не знају за њу. У Колашину, прије пара дана, заустављају ме људи на улици и питају „Да ли је ово преминула она жена која је овдје била сваког љета?“. Власници смјештаја су је обожавали: „Да ли Злата опет спава код нас? Њене приче су невјероватне“. Конобари из Сибирске питају: „Шта је било професорки?“. Њу су овдје сви звали професорка: „Здраво, здраво. Шта пију студенти, а шта ће професорка?“. „Спреман је сир за професорку“, „Да ли професорка опет касни на ручак са терена?“, „Ђе ти је она професорка, дошао је гуслар?“, „Како ми је она чупава професорка, боготи?“.

Злата и Игор на терену у околини Колашина. Фото: Б. Јекнић

          Мало је познато да је њена бака Олга Сковран, чувени кореограф београдског „Кола“. Друга бака је, нимало случајно, један дио живота провела као учитељица у селу Бијела код Шавника. На једном истраживању преко Крнова, Брано Јекнић и ја нијесмо јој ни причали да ћемо проћи близу Бијеле. „Ето, професорка, ту вам је Бијела“. Загледала се у даљину и уздахнула: „Ништа није случајно, мој Дасо“.

Ђе да се нађемо после, нема сигнала? У подножју Сињавине. Фото: Б. Јекнић

Са колегиницом Даницом Шћепановић посјетио сам Злату десетак дана пред смрт.

Те вечери „Ђуде“ су пјевале у Панчеву…

Причали смо о репертоару, украсима, теренима. Само смо чекали када ће да устане и да извади диктафон и теренску свеску. Ни ријечи о болести, само мало жеље да са проба лиснати колашински сир и да види дјевојке.

„Ех, да могу само да их чујем вечерас. Ма развалиће оне то. Луде су ти скроз.“

Те вечери чуо сам поново оно са Крнова и Бијеле: „Мој Дасо, ништа није случајно.“

Те вечери Злата је била спремна за пут. Последњи мим и смајли у лајку.

Те вечери „Ђуде“ су пјевале у Панчеву…

Почивај у миру Златана (тако су је звала мала дјеца из КУД-а)

Давор Седларевић

The post ТЕ ВЕЧЕРИ ЂУДЕ СУ ПЈЕВАЛЕ У ПАНЧЕВУ… ЗЛАТИ. first appeared on CIRTIP.