ЗАТВАРАЈТЕ ВРАТА, Е ОДЕ С ВАМА! „ЊЕГОШЕВИ ДАНИ“ У КУЛИ
Кула, 09. новембар 2024.
Оно што смо ми, млађе генерације, осјетили током честих боравака у Кули код црногорских колониста и њихових потомака и пријатеља, чланова КУД-а „Дурмитор“, превазилази све дефиниције гостопримства и срдачности. Осјећај љубави према матици као да се шири ваздухом дугачких бачких улица којима су се колонисти губили 1945. године, а „Ђуде“ лутале са малим комбијем 2024. тражећи „Црногорски дом“. Немогуће га је „промашити“. Али за „Ђуде“ не постоји немогуће.
Одржавање „Његошевих дана“ и манифестације Фестивал традиционалне изворне песме, гусала и свирке на архаичним инструментима „Да се не заборави, да не остане запретено у талогу времена“ – у славу Његошу, само су неке од активности коју ова оригинална скупина људи организује далеко од своје Црне Горе. Познати су као најбоље пјевачке групе које баштине архаични црногорски звук, али и плесове (народне игре) представљајући их на аутохтон начин, онако како су их и научили. Издвојени, у овој малој црногорској оази у Војводини, често дјелују као оно неосвојиво „галско село“ из стрипова. Тродневна манифестација велики је подухват и за државне институције, а камоли за невладино удружење. Мноштвом изложби, бесједа и концерата са оригиналним и квалитетним садржајем, очигледно марљиво селектованим, на достојан начин обиљежен је „Његошев дан“. ЈУ Центар за културу Колашин при ком функционише ансамбл „Мијат Машковић“ и легендарне „Ђуде“ организовао је путовање и успоставио нове контакте за многобројне међудржавне пројекте који су у плану.
Женска пјевачка група „Ђуде“ при КУД-у „Мијат Машковић“ из Колашина није дошла у Кулу да доказује своје пјевачке квалитете онима који то засигурно најбоље раде, већ да буде код својих „музичких родитеља“ и изазове још понеку сузу на лицима тих громада – одваљених од црногорских планина и само визуелно поравнатих са предивном равницом Војводине. Они спајају своје коријене са новим животом стварајући мост између старог и новог, традиционалног и савременог. Емоције Милована и Јовице Вуковића обојене су меланхолијом, али и надом да све што су досад урадили (а да не запишу више ни слова довољно је за нечија три живота) није било узалуд. И није! Суочавају се са изазовима, али у исто вријеме улажу напоре да одрже своју културу и заједницу у специфичном окружењу. У очима овог двојца али и ништа мање важних њихових сарадника попут Косе, Наде, Софије, Маје, Владице, Ђуке, Бакија и многих других „ликова“ оригиналних „свако на свој начин“, откривају се дубоки слојеви људске егзистенције, гдје се губитак и нови почетак сукобљавају, стварајући један сложен и богат емоционални пејзаж. Због њих у Кулу идете ако желите да чујете „право црногорско пјевање и играње“. Њихова кула сазидана је од камена који представља дио заједничке традиције, а само заједно и могу створити стабилан и сигуран дом. Прозори на тим кулама отворени су за све и омогућавају свјеж ваздух нових могућности и искустава, док истовремено пружају поглед на прошлост. „Дурмиторци“ осјећају и вјерују да су повезани с догађајима из својих пјесама, али и благослове нове изазове.
Растанци и повратак кући увијек су препуни шала, али и сјете. Улазећи у легендарни бијели комби „Ђуда“, од милоште назван „кочија“, Јовица завапи: „Људи, затварајте та врата, е оде ова наша с вама! Она кад год неко крене за Црну Гору, оде с њим!“, мислећи на своју пријатељицу из КУД-а. Са „брашњеником“ који су нам „спремили за пута“ можемо организовати бар три ручка за ансамбл, јер „такав је обичај“.
Остадоше испред свог дома а нама се учини да су они много више у Црној Гори од нас: пјесмом и игром нарочито…
Још једна турнеја „Ђуда“ је готова. Још један кутак унутрашњег свијета испуњен, а у торбу заборављених чуда додата магична Кула. Остаје жал због тога што су само три дјевојке могле да отпутују због обавеза на факултетима и разних вируса, али Милена, Јелена и Даница баш са пјесмом „Три ђевојке“ доказале су да могу све. И заиста могу.
Преглед фестивала погледајте на линку: