Колашин, 25. децембар 2025.

Колашин је добио нови, снажан визуелни печат – онај који га отвара према савременом добу и потребама заједнице. У оквиру пројекта НВУ ЦИРТИП „Ношње, приче, лица – фотографије из срца наше општине“, створена је јединствена фото-збирка која повезује аутентичну ношњу, традиционалну игру и природне амбијенте Бјеласице у препознатљиву слику локалног идентитета.

Професионалне фотографије у црногорској свитној и сукненој ношњи настале су на пажљиво одабраним локацијама, али и у контролисаним условима, са циљем да се створи визуелни материјал који одговара највишим стандардима туристичке и културне промоције. Кроз више сетова кадрова, јавности је први пут представљен цјеловит визуелни израз дијела нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, који до сада није имао савремени медијски печат оваквог домета.

Пројекат је суфинансирала Општина Колашин путем Конкурса за невладине организације, док су важну логистичку и техничку подршку пружили ЈУ Центар за културу Колашин и „Tri sove knives“. Креативни концепт реализован је у сарадњи са једним од најпризнатијих црногорских фотографа, Радоњом Срдановићем, чији рад карактерише изузетна естетска дисциплина и снажан визуелни израз.

Модели су били чланови КУД-а „Мијат Машковић“, који су током три вишесатне фото-сесије својом посвећеношћу и стрпљењем дали људско лице читавом пројекту. Посебна захвалност упућена је и возачима који су омогућили да бројна екипа стигне до тешко приступачних терена Бјеласице, гдје су настали неки од најупечатљивијих кадрова.

Укупно 100 фотографија биће бесплатно уступљено Туристичкој организацији Колашин, ЈУ Центру за културу и Општини Колашин, са правом коришћења у промотивним кампањама, публикацијама, изложбама, штампаним и дигиталним материјалима, као и на друштвеним мрежама. На тај начин, Колашин добија трајан и изузетно вриједан промотивни ресурс, који ће допринијети позиционирању општине као дестинације са снажно израженим културним идентитетом.

Посебан умјетнички печат даје и серија фотографија које кроз симболичку употребу реквизита – јатагана, прешлице и елемената покладног маскирања – отварају тему вишеслојне снаге и истрајности жене у црногорској историји. Кадрови су, уједно, овјековјечили и породичну традицију унутар КУД-а „Мијат Машковић“, гдје се љубав преноси са генерације на генерацију, међу браћом, сестрама, родитељима и дјецом.

The post НОШЊЕ, ПРИЧЕ, ЛИЦА. ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ СРЦА НАШЕ ОПШТИНЕ first appeared on CIRTIP.

U Kolašinu su ove sedmice odzvanjale pjesma, igra i emocije — sala Centra za kulturu bila je ispunjena do posljednjeg mjesta tokom dva koncerta Kulturno-umjetničkog društva “Mijat Mašković”, održana 11. i 12. juna. Više od 130 izvođača svih generacija ispričalo je prisutnima svoju priču — kroz igru i pjesmu. Publika je oba puta ispratila izvođače ovacijama, a iz KUD-a poručuju da je rasprodata sala, i to dvije večeri zaredom, još jedan dokaz koliko ovaj ansambl znači za kulturni identitet Kolašina.

Pored crnogorskog, scenski je adaptirano i nasljeđe Balkana. Foto: M. Klikovac

Na sceni su zablistale sve sekcije: od simpatičnih najmlađih članova pod vođstvom Danice Dane Šćepanović, pripremnog ansambla koji vodi Jovan Miladinović, do podmlatka ženske pjevačke grupe “Đude” – šarmantnih “Đudica”, koje priprema Milena Rondović. Veče je kulminiralo nastupom Prvog izvođačkog ansambla.

Ipak, među najdirljivijim trenucima bila je pojava djece iz Vrtića “Sestre Radović” — oni su, samo uz pjesmu, izveli biraće kolo šećer, zdravicu i pjesmu iz Morače, na način koji se danas rijetko čuje i vidi. Kako kažu iz KUD-a, to je najmlađa grupa koja je ikada izvela ove igre u svom izvornom obliku, bez instrumentalne pratnje — samo, glasom, srcem i ritmom nasljeđa. Vaspitačice koje su pripremale djecu, zbog ovog, zaslužuju posebno priznanje.

Vrtić “Sestre Radović” i igre kolašinskog kraja Foto: M. Klikovac

Program je imao i posebno emotivan ton — jedan segment pjevanja raritetnih zapisa iz Grblja bio je posvećen pokojnoj Zlati Marjanović, istaknutoj etnomuzikološkinji i saradnici KUD-a, koja je život posvetila izučavanju crnogorske tradicionalne muzike.

“Program koji izvodimo je zahtjevan, raznolik i duboko autentičan — zbog toga ne čudi veliko interesovanje publike, pa se čak razmišljalo i o trećem koncertu”, rekao je rukovodilac ansambla, spec. Davor Sedlarević. On se zahvalio Opštini Kolašin i Centru za kulturu na podršci i sredstvima koja omogućavaju ansamblu da svoje umijeće predstavi i van granica Crne Gore. Nakon prošlogodišnjeg nastupa u Estoniji, ove godine Kolašinci putuju u Poljsku, na jedan od najvećih evropskih festivala folklora – 62. Nedjelju kulture beskidskih gorštaka, gdje će igrati i pjevati bez plejbeka, baš kao njihovi preci, pred više od 100.000 posjetilaca.

No, i pored velikih uspjeha, Sedlarević ističe jedan izazov: “Već duže vrijeme nemamo adekvatnu prostoriju za redovne probe. Zbog povećanog broja manifestacija u Centru za kulturu, često moramo da odlažemo termine. Vjerujemo da će se, uz podršku Opštine, uskoro riješiti i to pitanje. Poslije 80 godina postojanja i činjenice da smo najbrojnija organizacija u gradu, mislim da smo to i zaslužili.”

KUD “Mijat Mašković” ne prenosi samo ples i pjesmu — već i osmijehe generacija koje dolaze. A publika, po svemu sudeći, to i te kako zna da prepozna.

Link sa video izvještajem sa koncerta: 

Sve fotografije: M. Klikovac

The post BEZ PLEJBEKOVA, BEZ KOMPROMISA – #MIJATI first appeared on CIRTIP.

Ансамбл „Мијат Машковић“ учествовао је у донаторској вечери у Колашину поводом прикупљања средстава за изградњу нове куће породици Шишовић из Драговића Поља (Горња Морача). Удружење „Чојство“ из Берана покренуло је акцију која би седмочланој породици, која тренутно живи у двијема оронулим просторијама, омогућила пристојне услове за живот.

„Ово је био само мали допринос локалне заједнице познате по солидарности, а наша жеља је да се, када је већ овако морало да буде, ускоро окупимо и запјевамо на усељењу“, казао је Давор Седларевић, који је био и у улози медијатора вечери. Он се захвалио организацији „Чојство“ као и учесницима концерта: Јовану Миладиновићу, Алекси Шћепановићу и Ненаду Нешкију Лаловићу.

Концерту је претходила продајна изложба фотографија Ивана Грдинића са које су приходована средства приложена као донација.

Туристичка организација Колашин као и ЈУ Центар за културу Колашин, суорганизатори су ове вечери.

Уколико желите да донирате средства породици Шишовић, то можете учинити уплатама на следећи начин:

Жиро рачун: 520-15166-70

Девизни рачун: HBBAMEPGXXX

IBAN: ME25520042000000606844

(Невладино удружење Чојство)

paypal.me/cojstvo

The post ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ ЗА ПОРОДИЦУ ШИШОВИЋ first appeared on CIRTIP.

Svečana akademija povodom 80 godina od oslobođenja Crne Gore od fašizma u organizaciji SUBNOR-a i antifašista Crne Gore, održana je u Kolašinu, ratnoj prijestonici Crne Gore.

Dragan Mitov Đurović, novinar, publicista i sekretar pomenute organizacije vodio je prisutne kroz istorijske fakte NOB-a, a u kulturno umjetničkom programu učestvovali su hor „Luča“, pjevačka grupa „Đude“ i pjesnik Nikola Lića Šćepanović.

Prisutnima su se obratili i predsjednik Kolašinske opštine Petko Bakić, te Stevan Radunović, potpredjesnik SUBNOR-a i antifašista Crne Gore.

Položeni su vijenci na Spomenik palim borcima u centru Kolašina.

The post SVEČANA AKADEMIJA POVODOM 80 GODINA OD OSLOBOĐENJA CRNE GORE OD FAŠIZMA first appeared on CIRTIP.

У оквиру своје турнеје по Црној Гори, 11. децембра у великој сали Центра за културу у Kолашину одржано је Музичко-поетско вече Драгана Kопривице са пријатељима. Публика из Колашина уживала је у разноврсном програму сачињеном од рецитација, инструментала и музичких тачака различитих жанрова, уз неизбјежне анегдоте из Копривичиног живота.

Пјесникиње из Подгорице Сања Величковић Радоњић и Ана Ђуровић, као и колашински пјесник Никола Лића Шћепановић казивали су своју поезију, а чланице колашинске групе Ђуде, Викторија Татић и Милена Рондовић су уз пратњу Давора Седларевића на хармоници извеле неколико босанских севдалинки.

Драган Копривица говорио је своје стихове, свирао хармонику и пјевао хитове, почев од италијанских канцона, па све до савремене и популарне музике.

The post МУЗИЧКО-ПОЕТСКО ВЕЧЕ ДРАГАНА КОПРИВИЦЕ У КОЛАШИНУ first appeared on CIRTIP.

Ovim putem obavještavamo javnost da su od petka do nedjelje u sedmici za nama održane tri prve javne prezentacije rezultata projekta „Rekonstrukcija i revitalizacija tradicionalnih igara/plesova, muzike i nošnji Paštrovića“ i to u Petrovcu na Moru (6. XII), Budvi (7. XII) i Kotoru (8. XII).

Podsjećamo, projekat tokom cijele 2024. godine sprovodi Društvo za kulturni razvoj „Bauo“ iz Petrovca na Moru u partnerstvu sa Centrom za izučavanje i revitalizaciju tradicionalnih igara i pjesama ‒ CIRTIP iz Kolašina i Ženskom vokalnom grupom „Harmonija“ iz Budve, a uz podršku Ministarstva kulture i medija Crne Gore putem Javnog konkursa za raspodjelu sredstava za finansiranje projekata/ programa nevladinih organizacija u oblastima kulture i umjetnosti „Kultura spaja: od amatera do profesionalaca”.

O PROJEKTU

Opšti cilj projekta odnosi se na unapređenje zaštite, valorizacije i promocije nematerijalne kulturne baštine Crne Gore s posebnim fokusom na paštrovsku baštinu. Specifični cilj projekta je doprinos očuvanju paštrovskih tradicionalnih: a) igara/plesova (nakon više decenija nepraktikovanja), b) pratećih tradicionalnih pjesmama (donekle bolje sačuvanih u zajednici od igara) i c) nošnji (takođe, gotovo da ih slabo ima u zajednici, osim u muzejima i rijetkim privatnim kolekcijama). Sve navedeno sprovodi se na osnovu terenskih istraživanja, analize literature i drugih dostupnih izvora. Na ovaj način doprinijelo se tome da se elementi lokalne paštrovske tradicije otrgnu od neumitnog zaborava ili nestanka.

Postignuta su tri ključna rezultata: rekonstruisane tradicionalne paštrovske igre/plesovi, muzika i nošnje, zatim započeta njihova revitalizacija kroz koreografsko djelo, te informisane i edukovane lokalne zajednice Paštrovića i Kolašina o ovim segmentima kulturne zaostavštine. Prethodno je sproveden niz aktivnosti: višemjesečno etnografsko, etnokoreološko i etnomuzikološko istraživanje, pisanje i priprema monografije o nematerijalnoj kulturnoj baštini Paštrovića, štampa monografije, snimanje srednjemetražnog dokumentarnog filma, izrada deset replika ženske i pet replika muške paštrovske nošnje starijeg tipa, radionice s lokalnom zajednicom Paštrovića o nematerijalnoj baštini i serija koncerata, projekcije filma i promocija monografije u više crnogorskih gradova tokom decembra tekuće godine. Tome je pridodata i prateća dokumentarna izložba fotografija o paštrovskoj nošnji na sceni tokom XX vijeka.

REALIZATORI

Jedna od najkompleksnijih aktivnosti koje su realizovane jeste izrada deset replika ženskih i pet replika muških nošnji koje su registrovane i korištene u lokalnoj zajednici u prošlosti. Kostimografkinja i dizajnerka Jelena Đukanović bila je angažovana na poslovima terenskih istraživanja, iščitavanja relevantne literature i izvora, analize i obrade podataka o sačuvanim primjercima paštrovske nošnje itd, kako bi potom osmislila i dizajnirala ovih 15 kostima.

Davor Sedlarević je, nakon opsežnog terenskog etnokoreološkog i etnomuzikološkog istraživanja, osmislio umjetničko plesno-muzičko scensko djelo u kojem se našao dio paštrovskih plesova (igara) i pjesama na sceni – koliko znamo, prvi put na ovakav način. Djelo su na sceni, u replikama kostima, izvele kolašinska Ženska pjevačka grupa „Đude“, kao i članovi KUD-a „Mijat Mašković“. Paštrovske pjesme našle su se i na repertoaru Ženske vokalne grupe „Harmonija“ iz Budve.

Monografija koja je objavljena predstavlja kapitalno naučno i stručno djelo – svojevrsno novo čitanje paštrovske baštine – s više radova koje potpisuju etnološkinja prof. dr Ljiljana Gavrilović, etnološkinja Tatjana Rajković, specijalista Davor Sedlarević, kostimografkinja mr Jelena Đukanović, kustoskinje mr Ljubica Radović-Miličić i Milica Radović, kao i Dušan Medin, arheolog i kustos.

U knjizi je, u vidu dodatka, objavljen i ranije napisani tekst doc. dr Zlate Marjanović, etnomuzikološkinje, višedecenijske istraživačice paštrovskog i crnogorskog nematerijalnog nasljeđa, koja je inicijalno bila predviđena za članicu istraživačkog tima, ali je nažalost preminula neposredno prije početka implementacije projekta, dana 7. XII 2023. godine. Stoga, upravo njoj posvećujemo ovaj projekat. Druga za Paštroviće i Budvu važna ličnost koja nas je zauvijek napustila početkom 2024. jeste dugogodišnja rukovoditeljka klape „Harmonija“, Mirjana Pajović, kojoj, takođe, posvećujemo ovaj naš trud. Posveta ide i sjenima dr Jovana Vukmanovića, etnologa i muzeologa, koji je ostavio neizbrisiv trag svojim kapitalnim djelom „Paštrovići: antropogeografsko-etnološka studija“ (1960), kome se u ovoj godini navršava tri decenije od smrti, i to upravo tokom decembra.

Na kraju, naglašava se da su ogromnu pomoć u koordinaciji ovim projektom pružili pomoćnici Davor Sedlarević (CIRTIP) i Mila Medin (Društvo „Bauo“). Veliku podršku dalo je i više desetina stručnih lica, volontera i pravnih lica na različite načine angažovanih tokom ovih godinu dana, kojima se srdačno zahvaljujemo. Među svima njima, rječi zahvalnosti naročito idu sufinansijeru projekta Ministarstvu kulture i medija Crne Gore.  Zahvalnost za kolegijalnu podršku iskazujemo i JU Narodni muzej Crne Gore, JU Muzeji i galerije Budve, JU Centar za kulturu Kolašin, JU Pomorski muzej Crne Gore, OJU Muzeji Kotor, Etnografskom muzeju u Beogradu, JU Osnovna škola „Mirko Srzentić“ u Petrovcu na Moru, JU Škola za osnovno i srednje muzičko obrazovanje „Vida Matjan“ u Kotoru, Manastiru Praskvica, FA „Nikola Đurković“ iz Kotora, Institutu za vunu Crne Gore iz Nikšića i Radio Televiziji Budva. Ipak, najveću blagodarnost upućujemo našim Paštrovkama i Paštrovićima, koji već godinama, u kontinuitetu, imaju povjerenje u naš rad, otvarajući nam svoje stare baule prepune raznoraznih porodičnih dragocjenosti i s nama nesebično dijeleći duboke skrinje svojih sjećanja.—+

Link sa kratkim prikazom premijere koreografskog djela nalazi se na adresi:

https://www.instagram.com/p/DDbzCSKutqG/?hl=sr

PREDSTOJEĆI DOGAĐAJI: 

Koncert ŽVG “HARMONIJA” – Petak | 13. decembar 2024. godine | 18.00 h Moderna galerija „Jovo Ivanović“ | Stari grad Budva

Koncert ŽVG “HARMONIJA” – Subota | 14. decembar 2024. godine | 18.00 h Spomen-dom „Crvena komuna“ | Petrovac na Moru

Premijera projekta sa koreografijom –Utorak | 17. decembar 2024. godine | 18.00 h Centar za kulturu | Kolašin 

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Subota | 28. decembar 2024. godine | 18.00 h Moderna galerija „Jovo Ivanović“ | Stari grad Budva

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Nedjelja | 29. decembar 2024. godine | 18.00 h Spomen-dom „Crvena komuna“ | Petrovac na Moru

Promocija monografije i dokumentarnog filma Slavena Vilusa – Ponedjeljak | 30. decembar 2024. godine | 18.00 h Centar za kulturu | Kolašin

Brošura o projektu dostupna je na ovom linku:

https://drustvobauo.wordpress.com/wp-content/uploads/2024/12/pastrovici-bastina-i-scena.pdf

Sve fotografije: Pavle Bazović, Slaven Vilus.

The post PAŠTROVIĆI: REKONSTRUISANE NOŠNJE, PLESOVI I PJESME first appeared on CIRTIP.

Dok je Kolašin tonuo u spokoj zimske noći planinskog dragulja, iz sale Centra za kulturu širila se toplina koju ni najljući mraz nije mogao da ugasi. Zvuci harmonike i sevdaha, izatkani emocijama Milene Rondović, Viktorije Tatić i Davora Sedlarevića, obavili su Kolašin kao vuneni šal koji čuva urbanu dušu ovog grada od hladnoće i talasa globalizma.

Davor Sedlarević / Foto: D. Islambašić

Njihov glas nosio je priče ljubavi, tuge i čežnje. Pjesme poput Ah, što ćemo ljubav kriti i Kradem ti se u večeri nijesu bile samo melodije, već poziv na zajedništvo, na trenutak u kom su svi prisutni bili jedno s prohujalim vremenima, sjećanjima i snovima. 

Milena Rondović

Snijeg je provijavao vani, dok su unutra gorjela srca. Kolašin, okovan zimom, ove večeri bio je topla oaza sevdaha, mjesto gdje su se emocije i tradicija susrele kako bi stvorile magiju koja će ostati upisana u srcima privilegovanih koji su imali sreće da budi dio ove priče. Ove dvije prave Kolašinke rekoše gotovo u istom trenu: „Pjevale smo iz duše, jer smo večeras to radile za naše ljude i naš grad, mjesto koje nas je oblikovalo. Ponosne smo što smo u prilici da ovdje, gdje smo odrasle, podijelimo dio kulture i emocija kroz sevdah. Kolašin nije samo pozornica – to je dom našeg srca, porodicâ, prijatelja i naravno, naših melodija. Pjesmom smo mu se zahvalile na najbolji način koji znamo.” Prema riječima Davora Sedlarevića: „Ove dvije divne mlade dame, članice pjevačke grupe „Đude“ koja izvodi drugi manir pjevanja, savršeno vladaju i stilom atipičnim za nastupe na kakve su nas navikle. Kolašin, koliko me sjećanje služi, decenijama nije imao ovako prefinjene glasove. Njihova prednost je i to što su muzički obrazovane.“ Milena i Viktorija zahvalile su se svima na podršci, a naročito TO Kolašin i Centru za kulturu koji su prepoznali njihovu originalnost.

Veče je završeno dugim aplauzom i ponekom majčinom suzom. Bio je to trenutak kada su planine čule kako se voli, kada je svaka nota bila zahvalnost i priča o ljudima čiji glasovi nikada neće zamrijeti, ni u najvećem zimskom miru.

Viktorija Tatić

Koncert je organizovala Turistička organizacija Kolašin u saradnji sa Centrom za kulturu Kolašin i NVU CIRTIP kao dio strategije obogaćivanja novih sadržaja u periodu kada seziona nije u punom jeku.

The post SNIJEG JE PROVIJAVAO VANI, DOK SU UNUTRA GORJELA SRCA: VEČE SEVDAHA U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Zmaj, kao jedno od najstarijih mitoloških bića, simbolizuje snagu i zaštitu, dok putovanje s mora na Dunav očitava trasu kojom se unosi bogatstvo tradicije iz jednog prostora u drugi. Ova metafora oslikava kako muzika i ples mogu da zbliže ljude, bez obzira na udaljenosti. S obzirom na uspjeh ovogodišnjeg festivala, organizatori najavljuju da će i ubuduće raditi na sličnim sadržajima koje će ponuditi lokalcima i turistima, a sledeći festival već se očekuje sa nestrpljenjem. “Zmaj” pokazuje da su tradicija i kultura uvijek žive i trajne priče koje bi trebalo da ponesemo u budućnost.

U Centru za kulturu u Kolašinu 15. novembra održan je peti po redu festival malih etno-grupa i solista “Zmaj preleće s mora na Dunavu”. Učestvovale su četiri grupe, svaka sa svojom jedinstvenom tradicijom i repertoarom. Publika je vrlo brzo uvučena u magičnu atmosferu raznolikih izvođenja, od tradicionalnih pjesama i plesova pa do savremenih interpretacija folklornih motiva uz energiče nastupe i autentične nošnje. U duhu sjećanja, a povezivanjem sa naučno-istraživačkom stanicom “Etno-kamp dr Zlata Marjanović – Kolašin”, podeljene su povelje za izuzetan doprinos prenošenju znanja i vještina o tradicionalnom plesu i muzici zaslužnim informatorima koji su tokom godina doprinosili bilježenju plesno-muzičke proživljene memorije. Prva je posthumno namijenjena Milanku Mikiju Laloviću, a projekcija njegovog izvođenja guslarske pjesme o majci Stanka Vojvodića, već na startu izazvala je suze i jake emocije Kolašinaca i njihovih gostiju. Druga povelja pripala je Dragutinu Dalu Milikiću, koji je sa Milankom tokom istraživanja 2022. godine ostavio mnoštvo podataka iz kojih će se, najvjerovatnije dogodine, realizovati i posebna koregrafija u interpretaciji KUD-a “Mijat Mašković”. Davor Sedlarević u ime organizatora, emotivno, ali i iz stručno muzičkog ugla, govorio je o zaslugama informatora, podsjećajući na dobrobiti koje Etno-kamp i digitalizacija intervjua donose lokalnoj zajednici, pa zasigurno Kolašin sada ima najbogatiju audio-vizuelnu građu o plesno-muzičkom nasljeđu u Crnoj Gori. U ime porodice Milanka Lalovića obratio se njegov mlađi sin Nenad, inače član poznate crnogorske rok-grupe “Rudolf”, ističući vrijednost ovakvih gestova, te poželjevši festivalu dugo trajanje zahvaljujući se domaćinima na počasti koja je ukazana njegovom pokojnom ocu.

“Đude” / Foto: Igor Rakočević

Muška pjevačka grupa KUD-a “Piva” iz Plužina donijela je arhaične napjeve svog kraja potvrđujući trenutno nedostižan izvođački kvalitetu tom segmentu u našoj zemlji. Mlada grupa “Bonaca” iz KUD-a “Sloga” iz Đenovića izvela je vrlo zahtjevan repertoar protkan morem i planinom, dok su šarmantni momci iz Udruženja za njegovanje narodne tradicije “Zlatibor” “vozili” svoje arije i plijenili kako glasom tako i pojavom. S obzirom na to da je festival ove godine oganizovan na 81. godišnjicu ansambla “Mijat Mašković” oni su, pored bravure sastava “Đude”, prezentovali niz dinamičnih koreografija i podsjetili na veoma bogat repertoar sa balkanskim upečatljivim motivima. Program je vodio poeta kolašinske kaldrme i glumac Nikola Lića Šćepanović

Uručivanje posthumne povelje Milanku Mikiju Laloviću / Foto: Igor Rakočević

Detalj sa festivala: kazivanje Mikija Lalovića / Foto: Davor Sedlarević

Dragutin Dale Milikić / Foto: I. Rakočević

KUD “Piva”

ŽPG “Bonaca”

UNNT “Zlatibor”

Organizatori i pokrovitelji festivala su Turistička organizacija Kolašin, JU Centar za kulturu Kolašin i NVU CIRTIP iz Kolašina, a aktivnost je dio osmišljavanja zajedničke strategije koja ima cilj da proširi sadržaje u jesenjem periodu u Kolašinu kada turistička sezona nije u punom jeku.

The post ZMAJ – KAO POČETAK I KRAJ: ODRŽAN PETI FESTIVAL ETNO-GRUPA U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Оно што смо ми, млађе генерације, осјетили током честих боравака у Кули код црногорских колониста и њихових потомака и пријатеља, чланова КУД-а „Дурмитор“, превазилази све дефиниције гостопримства и срдачности. Осјећај љубави према матици као да се шири ваздухом дугачких бачких улица којима су се колонисти губили 1945. године, а „Ђуде“ лутале са малим комбијем 2024. тражећи „Црногорски дом“. Немогуће га је „промашити“. Али за „Ђуде“ не постоји немогуће.

ЖПГ КУД-а „Дурмитор“

Одржавање „Његошевих дана“ и манифестације Фестивал традиционалне изворне песме, гусала и свирке на архаичним инструментима „Да се не заборави, да не остане запретено у талогу времена“ – у славу Његошу, само су неке од активности коју ова оригинална скупина људи организује далеко од своје Црне Горе. Познати су као најбоље пјевачке групе које баштине архаични црногорски звук, али и плесове (народне игре) представљајући их на аутохтон начин, онако како су их и научили. Издвојени, у овој малој црногорској оази у Војводини, често дјелују као оно неосвојиво „галско село“ из стрипова. Тродневна манифестација велики је подухват и за државне институције, а камоли за невладино удружење. Мноштвом изложби, бесједа и концерата са оригиналним и квалитетним садржајем, очигледно марљиво селектованим, на достојан начин обиљежен је „Његошев дан“. ЈУ Центар за културу Колашин при ком функционише ансамбл „Мијат Машковић“ и легендарне „Ђуде“ организовао је путовање и успоставио нове контакте за многобројне међудржавне пројекте који су у плану.

ЖПГ „Ђуде“ / Ансамбл „Мијат Машковић“ Колашин

Женска пјевачка група „Ђуде“ при КУД-у „Мијат Машковић“ из Колашина није дошла у Кулу да доказује своје пјевачке квалитете онима који то засигурно најбоље раде, већ да буде код својих „музичких родитеља“ и изазове још понеку сузу на лицима тих громада – одваљених од црногорских планина и само визуелно поравнатих са предивном равницом Војводине. Они спајају своје коријене са новим животом стварајући мост између старог и новог, традиционалног и савременог. Емоције Милована и Јовице Вуковића обојене су меланхолијом, али и надом да све што су досад урадили (а да не запишу више ни слова довољно је за нечија три живота) није било узалуд. И није! Суочавају се са изазовима, али у исто вријеме улажу напоре да одрже своју културу и заједницу у специфичном окружењу. У очима овог двојца али и ништа мање важних њихових сарадника попут Косе, Наде, Софије, Маје, Владице, Ђуке, Бакија и многих других „ликова“ оригиналних „свако на свој начин“, откривају се дубоки слојеви људске егзистенције, гдје се губитак и нови почетак сукобљавају, стварајући један сложен и богат емоционални пејзаж. Због њих у Кулу идете ако желите да чујете „право црногорско пјевање и играње“. Њихова кула сазидана је од камена који представља дио заједничке традиције, а само заједно и могу створити стабилан и сигуран дом. Прозори на тим кулама отворени су за све и омогућавају свјеж ваздух нових могућности и искустава, док истовремено пружају поглед на прошлост. „Дурмиторци“ осјећају и вјерују да су повезани с догађајима из својих пјесама, али и благослове нове изазове. 

МПГ КУД-а „Дурмитор“

Сви учесници Фестивала

Растанци и повратак кући увијек су препуни шала, али и сјете. Улазећи у легендарни бијели комби „Ђуда“, од милоште назван „кочија“, Јовица завапи: „Људи, затварајте та врата, е оде ова наша с вама! Она кад год неко крене за Црну Гору, оде с њим!“, мислећи на своју пријатељицу из КУД-а. Са „брашњеником“ који су нам „спремили за пута“ можемо организовати бар три ручка за ансамбл, јер „такав је обичај“.

Остадоше испред свог дома а нама се учини да су они много више у Црној Гори од нас: пјесмом и игром нарочито…

Још једна турнеја „Ђуда“ је готова. Још један кутак унутрашњег свијета испуњен, а у торбу заборављених чуда додата магична Кула. Остаје жал због тога што су само три дјевојке могле да отпутују због обавеза на факултетима и разних вируса, али Милена, Јелена и Даница баш са пјесмом „Три ђевојке“ доказале су да могу све. И заиста могу.

Преглед фестивала погледајте на линку:

PREGLED FESTIVALA KULA 2024

The post ЗАТВАРАЈТЕ ВРАТА, Е ОДЕ С ВАМА! „ЊЕГОШЕВИ ДАНИ“ У КУЛИ first appeared on CIRTIP.

Petak, 20. oktobar, 2023.

Kolašin

„Sinjavino Bog t’ ubio

Ko se u te zaljubio?“

Ovim stihovima je u kolašinskom Zavičajnom muzeju naša Ženska pjevačka grupa „Đude“ ukazala na savršen sklad u kom su nekada fuinkcionisali priroda Sinjavine, katunski način privređivanja i muzika. One su u umjetničkom dijelu Izložbe “Budućnost kroz tradiciju” prikazale dio muzičkog bogatstva koje je KUD „Mijat Mašković“ što svojim stalnim aktivnostima, što preko studijske istraživačke stanice „Etno-kamp“ Kolašin, prikupio na terenskim istraživanjima.

Izložba je bila dio Završne konferencije Evropskog projekta “IRIS – Nadahnjujuće ruralno nasljeđe: Održive prakse zaštite i očuvanja planinskih pejzaža i sjećanja”  koja je realizovana u Kolašinu od 19. do 21. oktobra 2023. godine.

Projekat IRIS se sprovodi od oktobra 2020. godine u pet evropskih zemalja: Crnoj Gori, Francuskoj, Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. a kofonansira se kroz Horizont 2020 okvirni program Evropske Unije za istraživanje i inovacije, a implementira ga konzorcijum koji čine: Univerzitet iz Đenove, Italija kao koordinator; Francuski nacionalni savjet za naučna istraživanja CNRS i Univerzitet iz Tuluza – Francuska; Univerzitet iz Granade – Španija i Univerzitet iz Durama – Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kratak video sa izložbe možete vidjeti na sledećem linku https://www.youtube.com/watch?v=9lgWRuICDgQ&t=11s

The post SKLAD ARHAIČNIH NAPJEVA I PRIRODE SINJAVINE first appeared on CIRTIP.