Колашин

У Колашину је 15. новембра обиљежено 80 година од Засиједања ЗАВНО Црне Горе и Боке. Свечаном академијом „Слобода народу“ освјежено је памћење и на оснивање КУД-а „Мијат Машковић“ које је тада формирано као пратећа умјетничка трупа чије је задужење било припрема културно-умјетничких програма за борце као и подизање ратног морала.

Фото: Марјана Милошевић

Давор Седларевић, руководилац „Мијата Машковића“, обратио се присутнима истакавши да су планови КУД-а да у будућности прерасте у инстраживачки центар посвећен плесно-музучком насљеђу. Овом приликом приказан је и дио игара из нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, док је Женска пјевачка група „Ђуде“ овог КУД-а извела неколико пригодних пјесама из НОБ-а.

Уз богате документе и визуелну грађу која је приказана, посјетиоцима су се обратили Петко Бакић, градоначелник Колашина, Милојица Дакић, потпредједник СУБНОР-а и Антифашиста Црне Горе и Јасмина С. Никчевић. Положени су вијенци на Спомен-комплекс „Бреза“ и споменик Палим борцима у центру града.

Програм је надахнуто водио Драган Митов Ђуровић док је стихове казивао колашински пјесник Никола Лића Шћепановић.

The post ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД ЗАСИЈЕДАЊА ЗАВНО У КОЛАШИНУ first appeared on CIRTIP.

Petak i subota, 10. i 11. novembar 2023.

Pančevo

KUD „Mijat Mašković“ učestvovao je od 10. do 12. novembra na Festivalu „Etno-glas u Pančevu (Srbija). Na poziv organizatora KUD-a „Stanko Paunović“ NIS RNP predstavljene su igre iz Nematerijalnog kulturnog dobra „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“, a Ženska pjevačka grupa „Đude“ na posebnom koncertu izvela je širok spektar pjesama iz raznih krajeva Crne Gore. „Etno-glas“ se održava već 23. put i pored koncerata ima raznolike sadržaje poput radionica i izložbi.

Igranje po crnogorski / Foto: Igor Rakočević

Gostovanje je bila izuzetna prilika za umrežavanje sa ansamblom koji ima veoma bogatu tradiciju i koji takođe u svom opisu aktivnosti ima istraživački rad.

Prema riječima Davora Sedlarevića, rukovodioca kolašinskog ansambla, publika u Pančevu reagovala je sjajno o čemu svjedoči i oko 200 000 pregleda na društvenim mrežama na video snimcima sa nastupa. Ovo je mnogim posjetiocima bio pvi susret sa autohtonim crnogorskim igrama izvođenim bez orkestarske pratnje, dakle onako kako su i zabilježene na terenskim istraživanjima, a reakcije prisutnih dokazale su da su potpuno stereotipne tvrdnje da su crnogorske igre „neatraktivne“ ako se prikazuju na tzv. „izvorni“ način.

The post IGRE KOLAŠINSKOG KRAJA ODUŠEVILE NA “ETNO-GLASU” first appeared on CIRTIP.

Програм концерта био је базиран на некада најдоминантнијем виду музичког израза у нас, а који нестаје из праксе и неправедно се сматра „заосталим“. „Ми смо, по угледу на земље региона, након вишегодишњег истраживачког рада, контаката са последњим носиоцима праксе и сарадње са експертима најзад успјели у намјери да ревитализујемо тај вид музичког израза и удахнемо му „нови живот“, казао је оснивач групе Давор Седларевић.

Давор Седларевић

Фото: Марија Влаховић

Он је као медијатор овог догађаја умногоме појаснио разлике између западноевропског музичког система (тоналног), дакле оног у ком смо савремено одгајани и у ком живимо, и нашег традиционалног (тонског) на чије звучне особине наше ухо у старту није навикнуто махом и услед извођачког дисконтинуитета и музичког васпитања. У форми „концерт часа“ открио је и неке досад непубликоване податке прикупљене директно на терену а везане за могуће обредно поријекло одређених напјева, мелодије и контекст, трајање, опстајање и нестајање. Тако је публика могла чути успаванке, сватовске напјеве које су изводиле „цикотуше“ – дјевојке чија је дужност некада била да пјесмом испрате свадбу, тужбалице, али и шаљиве напјеве по којима смо препознати. Присутни су сазнали шта заправо значи пјевање „на глас“, шта су „квоцајући“ тонови, „грохот“ и слични термини. Јасно су се могле чути разлике по којима се некада препознавало пјевање Роваца, Мораче, Васојевића, Пиве и других регија.

ЖПГ “Ђуде” у КИЦ-у

Фото: Марија Влаховић

Један дио програма био је посвећен и пјесмама из региона са циљем компарације. Поред Седларевићевих, извођени су записи др Злате Марјановић, др Слободана Јеркова, др Драгице Панић Кашански, др Сање Ранковић и Лудвика Кубе.

Реакција публике на бравурозно извођење „Ђуда“ огледа се најбоље и у позиву на „бис“ који није карактеристичан за концерте оваквог типа. Људи често не разумију концепт старинског пјевања и потребно је бити стрпљив и појашњавати због чега се све то пјевало на такав начин.

Овације за “Ђуде”
Фото: Марија Влаховић

Овај јединствени музички догађај у Подгорици настао је након великог међународног успјеха „Ђуда“. Организатори су били КИЦ „Будо Томовић“, Центар за културу Колашин и КУД „Мијат Машковић“ у чијем саставу група и ради. Традиционално пјевање неће свако одмах завољети, али с обзиром на његову културолошку, идентитетску и научну вриједност мора га поштовати.

The post НЕЗАБОРАВАН КОНЦЕРТ “ЂУДА” У ПОДГОРИЧКОМ КИЦ-У first appeared on CIRTIP.

Klapa “Primorkinje”
Foto: Mila Medin

Na repertoaru je bilo više tradicionalnih pjesama iz Paštrovića, Budve, Boke, savremenih obrada u klapskom maniru, kao i tradicionalnih napjeva i obrada iz kontinentalnog dijela Crne Gore i regiona. 
Na samom početku večeri, prisutne je pozdravio Dušan Medin, projekt-menadžer Društva za kulturni razvoj “Bauo”, koji je bliže predstavio sve učesnike, program i partnere na projektu, izrazivši im zahvalnost na uspješnoj saradnji.

Tijana Rakočević i Milena Rondović
Foto: Mila Medin

Koncert su organizovali Društvo za kulturni razvoj “Bauo”, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, JU Muzeji i galerije Budve, Škole za osnovno muzičko obrazovanje Budva, kao i partnera na projektu NVU CIRTIP – Centra za izučavanje i revitalizaciju tradicionalnih igara i pjesama iz Kolašina.

The post KONCERTOM U BUDVI ZAVRŠEN PROJEKAT “MUZIČKA TRADICIJA ZA DJECU I MLADE” first appeared on CIRTIP.

U kolašinskom Centru za kulturu 04. oktobra održana je promocija knjige Milorada Mića Miranovića „Ksenija Cicvarić – Život i pjesme“ u izdanju Fonda za razvoj Kuča „Marko Miljanov“ iz Podgorice 2020. godine. Pored autora, o knjizi je govorio prof. Muzičke akademije na Cetinju Senad Gačević. U uvodnom dijelu večeri naglašen je doprinos kolašinskog Etno-kampa studijskom izučavanju plesno-muzičkog nasljeđa Crne Gore, te je i logika nalagala da se knjiga posvećena Kseniji promoviše upravo u nezvaničnoj „etno-prijestonici“ Crne Gore.

Miranović i Gačević

Kjnjiga sadrži četiri poglavlja: Rekli su o Kseniji, O Ksenijinim pjesmama, Notni zapisi i Foto-album. Miranović i Gačević su svaki iz svog ugla opisivali Ksenijin životni put i muzičko stvaralaštvo. Zaista se, prema riječima autora, ona može smatrati simbolom podgoričkog sevdaha i gradske pjesme a dokaz je i to da njene pjesme, kako je naglasio prof. Gačević, i danas traju i izvode se u svakodnevnom životu. Tako, u knjizi se mogu, između ostalih, pročitati kazivanja Mirka Mika Bracovića (Ksenijinog brata), Duška Novakovića (Ksenijinog sina iz prvog braka), Irene Spasikov (Ksenijine kćerke iz prvog braka), Žarka Cila Cicvarića (Ksenijinog sina iz drugog braka), Ranka Cicvarića (Ksenijinog sina iz drugog braka), kao i kolega Nikole Karovića, Mirka Rondovića, Branke Šćepanović, Bokija Miloševića, Ljubiše Pavkovića, Merime Njegomir i mnogih drugih. Takođe, dati su i interesantni podaci o pjesmama poput Sitna knjiga na žalosni, Milica jedna u majke i td.

Nađa Jeknić i Davor Sedlarević 

Tijana Rakočević i Davor Sedlarević

Možda najupečatljiviji trenutak večeri bio je kada je iznešen podatak da je Ksenija na Radijskom festivalu na Cetinju kao nagradu dobila veoma vrijednu crnogorsku svečanu nošnju koju su joj nadležni kasnije oduzeli kako bi je poklonili ženi Nikite Hruščova tokom njigove posjete Crnoj Gori.  Ksenija je na pomenutom festivalu izvela pjesmu „Sjever ružu niz polje njijaše“ koju je za ovu priliku veoma emotivno interpretirala članica ŽPG „Đude“ iz Kolašina, Nađa Jeknić. Uz nju, jednu od „himni“ Ksenijinog repertoara „Sejdefu majka buđaše“ izvela je vrlo nadahnuto Tijana Rakočević, takođe članica „Đuda“. Tijana i Nađa su tako dokazale da pored pjevanja „na glas“ koje je mahom vezano za seosku tradiciju vladaju i tzv. „urbanijim“ stilom pjevanja poput sevdalinki.

Svi učesnici promocije

Davor Sedlarević ovoga puta bio je u ulozi medijatora večeri, a na harmonici je i otpratio sve pjesme. Organizator večeri bio je Centar za kulturu Kolašin, a program je realizovan uz poštovanje svih važećih epidemijskih mjera.

The post KSENIJIN “SJEVER” NA SJEVERU – PROMOCIJA KNJIGE O KSENIJI CICVARIĆ first appeared on CIRTIP.