Kolašin, 26. jun 2024.

Koncert-časom KUD-a „Mijat Mašković“ održanom 26. jula koji je imao humanitarni karakter prikupljanja sredstava za kostime za najmlađe članove završena je još jedna školska godina rada koja će se nastaviti od septembra prijemom novih članova. Ovoga puta preko 100 učesnika, počev od najmlađe sekcije, izvelo je originalan program satkan od igara kolašinskog kraja koje su zaštićene kao kulturno dobro, igara prilagođenih dječjem uzrastu, zatim nastupa Ženske pjevačke grupe „Đude“ i njihove škole pjevanja – „Đudica“, te specifičnih koreografija dječjeg izvođačkog ansambla, pripremnog ansambla i prvog izvođačkog ansambla.

            Cilj ovog koncert-časa bilo je upoznavanje publike sa načinima rada u KUD-u, vođenjem proba i opisima igara i pjesama koje su na repertoaru. Medijator je bio rukovodilac ansambla Davor Sedlarević, dok su dječje grupe pripremili Danica Šćepanović i Jovan Miladinović primjenjujući nova iskustva i saznanja koja stiču na Smjeru za tradicionalne igre u Kikindi. Milena Rondović i Jelena Miladinović pokazale su rezultate svog rada u školi tradicionalnog pjevanja „Đude“ potvrđujući da je sve veća popularnost tog tipa pjevanja među mlađim kolašinskim naraštajima.

Fotografije: N. Moračanin

            Publika je mogla da vidi i nove koreografije koje se postavljaju na repertoar KUD-a, ali i čuje nekoliko savremenih obrada tradicionalnih pjesama u interpretaciji „Đuda“. Ovim koncertom na najbolji način najavljeno je bogato ljeto za članove: učešće prvog izvođačkog ansambla na Svjetskom festivalu folklora u Estoniji (10-15. jula), „+381 World Music Festival Sirogojno“ (29. jula), jubilarni deseti „Etno-kamp dr Zlata Marjanović – Kolašin“ (1-7. avgusta), „Wild Beauty Art“ festival na Žabljaku (10. avgusta), dok će muška pjevačka grupa KUD-a na jesen gostovati kod crnogorskih kolonista u Vojvodini na festivalu izvornog pjevanja.

Izvod sa koncert ćasa pogledajte na linku:

The post ZAVRŠNI KONCERT-ČAS KUD-A “MIJAT MAŠKOVIĆ” – SPEKTAKL SA PREKO 100 UČESNIKA first appeared on CIRTIP.

У Kолашину је реализован први дио пројекта Гласови брда (Voices of Hills) упоредо са осмом истраживачком станицом плесно-музичког насљеђа – Етно-кампом Kолашин. Учесници су били професори, студенти и ученици етно-смјерова факултета, средњих и основних школа из Београда, Бања Луке, Kикинде, Kраљева, Скопља, Штипа, Подгорице, Петровца на Мору, Тивта, Котора и Kолашина. Током радионица традиционалног a cappella пјевања са повременим сазвуком секунде, учени су напјеви забиљежени у сјеверном дијелу Црне Горе. Дио радионица реализован је и на градском тргу, а овај сегмент финансиран је средствима Општине Kолашин и Гранта Европских дана баштине кроз награђену европску причу о пјевачкој групи „Ђуде“ из Kолашина. Данима европске баштине у Црној Гори координира ресорно министарство. Радионице је водио Давор Седларевић, аутор побједничке сторије „Опстајање – Гласови брда“. Онлајн предавања експерата одржали су доктори етномузикологије Сања Ранковић, Драгица Панић Kашански и Злата Марјановић. Оне су, свака са свог аспекта, говориле о секундном двогласју на простору Црне Горе, Србије и БИХ, при чему су емитовале и много теренских снимака поменутог типа пјевања. Пјесме научене на радионицама изведене су на јавном часу „Трк на трг! Ој-ха у Kолашину“ који је привукао како локално становништво, тако и многобројне туристе. Праву атракцију представљало је такмичење у игрању по црногорски, узвикивању „Ој-ха“ и понављању музичке фразе без узимања ваздуха у напјеву који 50-их година прошлог вијека у Kолашину биљежи чувени етномузиколог Миодраг Васиљевић. Присутне је поздравила градоначелница Kолашина Марта Шћепановић, истакавши важност проучавања и популаризације нематеријалног насљеђа, додавши да ће наставити са подршком Етно-кампу. Такође, Душан Медин из Друштва за културни развој „Бауо“ као стручни сарадник кампа нагласио је важност умрежавања институција које се баве сродним тематикама ангажујући реномиране научне раднике. Минутом ћутања одата је почаст прерано преминулој др Селени Ракочевић која је била један од највећих експерата на пољу етнокореологије и која је изузетно цијенила рад KУД- „Мијат Машковић“, а значајно је подржавала истраживачки рад Етно-кампа Kолашин.

Радионице пјевања на Тргу борца

Током Етно-кампа одржаване су и бесплатне радионице традиционалног плеса (народних игара) гдје су полазници размјењивали искуства и знања. Приоритет, као и претходних година, била је промоција Нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, чије поједине игре су сви учесници у обавези да науче као дио препоручених мјера за очување и промовисање културног добра. Одабир за ову прилику била су кола Ој, Јово, Јово и маглица. Плес Ој, Јово, Јово хипотетички је повезан са љељеновим колом које се налази на одређеним босанским стећцима и сматра се да је у далекој прошлости било дио посмртног ритуала. Интересантна је и чињеница, коју је преодочио Давор Седларевић, да је једна верзија забиљежена у горњоморачком селу Бојићи у ком се налази и познато „мацурско гробље“ – стећци.

Радионице традиционалног плеса

Потом, промовишући мултикултуралност и научне принципе, плесове и музику својих крајева и истраживања представили су гости из Србије (предавач Игор Попов, спец. и Ања Живковић, студенткиња), Македоније (Мартина Трајковска и Наум Весковски, студенти), Боке Kоторске (Предраг Шушић, проф.). Дипломски концерт одржан на Институту за умјетничку игру ауторке Kоторанке Тамаре Љесар изазавао је посебну пажњу јер третира црногорско плесно-музичко насљеђе кроз визуру савремене сценске адаптације.

Теренски рад: Казивачи Д. Миликић и М. Лалевић / насљеђе Косанице

Теренска истраживања ове године реализована су са учесницима из васојевићког и пљеваљског краја, као и градског колашинског језгра (градска традиција). Утврђена је изузетна оригиналност игара и пјесама из околине Пљеваља којима ће у следећем периоду бити посвећена посебна пажња, а потврђена је специфичност одређених напјева из Васојевића и направљена одлична база за наредна истраживања. Било је и разговора о традиционалном начину израде народних инструмената.

Нажалост, већ другу годину заредом Етно-кампу Kолашин изостала је подршка Министарства културе и медија Црне Горе те су сав финансијски терет сносили Општина Kолашин, ЈУ Центар за културу Kолашин, НВУ ЦИРТИП и чланови KУД-а „Мијат Машковић“ што је умногоме умањило могућност за учешћем већег броја експерата. Традиционални излет за учеснике кампа обезбиједио је НП Биоградска гора. Ментори кампа били су Попов и Седларевић.

Видео са јавног часа на линку:
Презентација – Гласови брда

The post СУСРЕТ НАСЉЕЂĀ У КОЛАШИНУ – ГЛАСОВИ БРДА (VOICES OF HILLS /EHD 2022) first appeared on CIRTIP.

“Kult” i KUD “Mijat Mašković” zajedno na sceni

Nakon „himne“ po kojoj festival nosi ime, a koju su izveli svi akteri koncerta prateći kazivača te pjesme Vladislava Vlada Medenicu, posjetiocima se obratio gradonačelnik Kolašina Milosav Bato Bulatović. On je poželio dobrodošlicu svim učesnicima istakavši važnost promocije nematerijalnog nasljeđa u cjelokupnom razvoju Kolašina. Zahvalnice za podršku Festivalu uručene su Opštini Kolašin, JU Centar za kulturu Kolašin, Mladenu Kujoviću i Agenciji „Pet“.

KUD “Mijat Mašković” i bogatstvo različitih tipova crnogorske nošnje.

Iako su ove godine zbog korone učešće otkazale grupe iz Alžira i Poljske, to se nije osjetilo na kvalitetu samog programa. Na Trgu Vukmana Kruščića smjenjivali su se mladi, ali i oni iskusniji umjetnici, prikazujući bogate repertoare i dajući doprinos multikulturalnosti festivala. Mogle su se čuti melodije gotovo svih naroda koji žive na Balkanu, a živopisnom ambijentu doprinijeli su zvukovi tradicionalnih instrumenata poput kavala, svirale, gajdi i tapana.

Svu česnici. Foto: Vedran Vujisić

ADZNM „Gusle“ iz Kikinde (1876) sa dijelom Velikog narodnog orkestra i ženskom pjevačkog grupom, Etno-ansambl „Kult“ iz Kraljeva, Etno-grupa „Simonida“ iz Nevesinja kao i „domaćini“, pjevačke grupe KUD-a „Mijat Mašković“ („Đude“ i MPG), kroz dvije večeri pokazali su zbog čega Kolašin i jeste nezvanična „etno-prijestonica“ Crne Gore.

Etno-ansambl „Kult“, kojima se Kolašinci već javljaju na ulici, simbolično je nastup započeo stihovima: „Evo ima dve godine ravno / da ga skupa zapjevali nismo!“. „Sve bih grade za dva grada dala / za Trebinje i za Nevesinje“ – rekoše gosti iz Nevesinja, malo u „izvornom“ stilu, a malo uz pranju kajona i gitare. Nastavili su Kikinđani sa nizom vokalno-instrumentalnih melodija poput „Kad ja pođoh na Bembašu“, groktalica iz Bosne, romskih pjesama, a naročito virtuozno bilo je izvođenje violinskih improvizacija i čuveno staro oro iz Bujanovca. Popularne „Đude“ u svom stilu su se predstavile zahtjevnim pjesmama sa sjevera i primorja Crne Gore, uz veliki „hit“ „Zorna, Zorka, zar si još đevojka“ koji je publika „naručila“ porukama na Fejsbuk grupi Zajedno sa „Guslama“ otpjevale su pjesmu “Razbolje se mlad Jovane” iz okoline Kolašina zabilježenu polovinom XX vijeka. Njihove kolege iz muške pjevačke grupe šarmirale su publiku šaljivim napjevima, od kojih su jedan, donjomorački, izveli zajedno sa „Kultom“ i „Guslama“. Tako je na najljepši način pokazana moć muzike da povezuje različite regije, tradicije i ljude sa svih meridijana. Ne smije se zaboraviti ni prepoznatljivo lice „Zmaja“, Nikola Lića Šćepanović, koji je u svom duhu vodio obje festivalske večeri.

Uvjereni smo da će se dogodine tradicija održavanja festivala nastaviti i da ćemo ugostiti i grupe iz udaljenih krajeva Evrope, razvijajući umjetničke potencijale naše sredine.

The post ZMAJ NASTAVIO LET first appeared on CIRTIP.

Po crnogorski

Zbog pandemije koronavirusa ove godine nijesu realizovana terenska istraživanja i intervjuisanja kazivača, ali je s druge strane program obogaćen brojnim promocijama knjiga, izložbama, besplatnim radionicama igre i pjesme i javnim časom na gradskom trgu.

Zlata Marjanović sa polaznicama Kampa

Kamp je otvorila Nataša Šuković, sekretarka Sekretarijata za društvene djelatnosti Opštine Kolašin, nakon čega je uslijedila izložba „Ćemer – nasljeđe i ponos Crnogorke“ (Muzeji i galerije Budve) autora Gorana Bubanje i Ljubice Miličić,. Promovisana je knjiga Mija Maroša „Zapisana Crna Gora“ i uručen mu je „Raskovnik“ – priznanje za doprinos očuvanju kolašinskog nematerijalnog nasljeđa. Jovana Bulatović održala je radionice veza na crnogorskoj svitnoj nošnji, a Predrag Šušić prikazao je svoju prvu knjigu „Da nam kolo ne zastane – Tradicionalne igre i plesovi Boke Kotorske u društvu i kulturi od XIX do XXI vijeka. Tamara Garović predstavila je diplomski rad “Etno-kamp Kolašin 2019: prvo kampersko i terensko iskustvo” nastavljajući tradiciju pisanja naučnih radova sa tematikom posvećenom kolašinskoj laboratoriji plesa i muzike.

Sa promocije knjige Predraga Šušića

Jedinstvena monografija „Živa lokalna tradicija“ u koautorstvu Davora Sedlarevića, Ljiljane Gvrilović, Zlate Marjanović i Dušana Medina evidentirala je očuvane elemente nasljeđa Paštrovića, Starog grada Budve i kolašinskog kraja. Igor Popov govorio je o iskustvima tokom dvadeset godina postojanja kikindskog Etno-kampa, a Simona Kitanovska i Jane Spasov su, pored makedonskih igara, prikazali i djevojačku nošnju oblasti Sredorek Žegligovo i Slavište.

Trk na trg

Kamp je zaključen javnim časom polaznika „Trk na trg – Oj-ha u Kolašinu“ gdje je izveden dio naučenih igara i pjesama, a održana su i već tradicionalna takmičenja u igranju po crnogorski, pjevanju muzičke fraze bez uzimanja vazduha i uzvikivanju „Oj-ha“. Ski centar „Kolašin 1600“ podržao je organizaciju izleta kampera i vožnju žičarom, a oni su se odužili snimanjem tradicionalnih melodija i igara na Bjelasici koje se promovišu na društvenim mrežama.

The post ODRŽAN SEDMI ETNO-KAMP KOLAŠIN first appeared on CIRTIP.

Tradicionalno pjevanje sa sazvukom sekunde u Crnoj Gori nestaje. Naročito je to vidljivo kod ženskih grupa. U folklornim ansamblima susreće se zaista rijetko, a na obrazovnim ustanovama se ne izučava. Stoga je NVU CIRTIP (Kolašin) u saradnji sa partnerima KUD-om „Njegoš“ (Cetinje) i FA „Nikola Đurković“ (Kotor) riješilo da pokuša sa podizanjem svijesti o ovom tipu pjevanja i na konkursu Ministarstva za prosvjetu, nauku, kulturu i sport Crne Gore za raspodjelu sredstava NVU dobijena su sredstva za implementaciju projekta „Jačanje kapaciteta za prenošenje ženskog vokalnog nasljeđa Crne Gore – prva etapa“. Aplikacijom su predviđene radionice i predavanja na Cetinju i u Kotoru na kojima su se polaznici upoznavali za istorijatom, terminologijom i izvođačkim tehnikama. S obzirom na to da je Ženska pjevačka grupa „Đude“ iz Kolašina koja funkcioniše pri KUD-u „Mijat Mašković“ gotovo poslednja ženska grupa u Crnoj Gori koja baštini pomenuti model pjevanja, odabrane su za demonstratore kako bi se ostvarila što bolja interakcija i kako bi širile svoju vještinu na druge. Predavač i rukovodilac projekta bio je Davor Sedlarević, dok su koordinatori bili Draško Pejović (Cetinje) i Predrag Šušić (Kotor).

Radionice na Cetinju. Foto: CIRTIP

Radionica u Starom gradu u Kotoru. Foto: CIRTIP

Kako je riječ o veoma zahtjevnom načinu vokalnog izraza koji nije u skladu sa zapadnoevropskim (savremenim) muzičkim sistemom bilo je potrebno najprije dobro osmisliti radionice i pojasniti razlike između dva sistema. Zatim se prešlo na praktičan rad uz obilje zvučnih primjera. Odabrane su osnovne vježbe i jasnim metodološkim pristupom osobe bez muzičkog obrazovanja uvođene su u svijet „sekunde“ (razmak između tonova koji se pjevaju istovremeno je cijeli stepen ili polustepen, dakle „dva najbliža tona“). Učilo se o tome šta je pjevanje „na glas“ i o različitim tumačenjima u odnosu na regije Crne Gore koje su istraživane. Po prvi put su se polaznici susreli sa „narodnom“ terminologijom naučivši šta je „usijecanje“, „spuštanje“, „dodavanje“, „izgovaranje“, „predvajanje“, „dizanje“, „kazivanje“ i o drugačijim značenjima u kontekstu krajeva u kojima su bilježeni. Korišteni su notni zapisi Zlate Marjanović, Slobodana Jerkova, Miodraga Vasiljevića i Davora Sedlarevića u kojima je sekunda postavljena tako da bude najpoželjnija za početni nivo učenja. Ovom prilikom izražava se zahvalnost dr Zlati Marjanović na konsultativnoj pomoći pri odabiru vježbi i napjeva, kao i studentima polaznicima Etno-kampa Kolašin koji su pomogli prilikom obezbjeđivanja nedostajuće literature.

Izlet na Rijeku Crnojevića. Foto: CIRTIP

Na pomenuti projekat logički se nadovezao sledeći čiji je nosilac bio KUC „Kadena“ iz Tivta. Pod nazivom „Đude – djevojke kao stožeri nasljeđa i mogućnost prenošenja prakse na tivatsku regiju“ uz podršku Opštine Tivat na konkrusu za raspodjelu sredstava NVU realizovan je koncert edukativnog karaktera ŽPG „Đude“ uz moderaciju Davora Sedlarevića. U idiličnom ambijentu Atrijuma ljetnjikovca Buća u Tivtu 30. juna mogle su se čuti pjesme iz svih krajeva Crne Gore koje u sebi sadrže pomenuti sazvuk sekunde. Poseban kuriozitet predstavljalo je to što su na koncertu kao gošće učestvovale i članice FA „Nikola Đurković“ iz Kotora koje su neposredno prije toga pohađale radionice, pokazavši tako svojim primjerom kako „sekunda“ može da se nauči i kakav je rezultat primijenjene metodologije.

Svi učesnici projekta. Foto: KUC “Kadena”

Koncert je bio prilika i da „Đude“ nakon godinu i po dana pauze zbog pandemije potvrde visok izvođački nivo i postave nove granice u interpretaciji tradicionalne crnogorske muzike. Na samom početku Tijana Rakočević pokazala je zbog čega je pobjednica Etno-festa mladih sjevera gotovo mitskom izvedbom pjesme „Tanko poju za gorom đevojke“ sa specifičnom ornamentikom Vasojevića i obiljem „kvocajućih“ tonova. Predrag Šušić je nakon toga govorio o detaljima projekta i važnosti izučavanja muzičkog nasljeđa, zahvalivši se Opštini Tivat koja je prepoznala originalnost ideje. Uslijedila je pjesma „Komovima jave stada“ koju je vodila Nađa Jeknić, a odlika pjesme je to da je gotovo cijela u sazvuku velikih i malih sekundi o čemu je više tokom moderacije govorio Davor Sedlarević. Potom su se u kultnoj moračkoj pjesmi „Zmaj preleće s mora na Dunavu“ u vođenju smjenjivale Danica Šćepanović i Bojana Radonjić, a pjesmu su izvele sve učesnice zajedno.

Zmaj preleće s mora na Dunavu. Foto: N. Mrvaljević

Program koncerta sa autorima zapisa

U svadbene napjeve uvele su nas „Đude“ maestralnim vođenjem Milene Rondović u pjesmi „Dobro došli, kićeni svatovi“ da bi se karakter svadbe nastavio u numeri iz Gornje Lastve „Što u dvoru žamor stoji“ koju je samouvjereno povela Bojana Radonjić, a pratile su je članice FA „Nikola Đurković“. Nakon toga bilo je riječi o šaljivim djevojačkima napjevima koji su dominirali u terenskim istraživanjima. Potvrda toga čula se u stihovima „Đuda“: „Moj se dragi sviđa mojoj nani / staroj ženi kako ne bi meni!“ („kreće“ Nađa Jeknić) i „Drugarice, roze bluze / što mojega momka uze?“ („kazuje“ Tijana Rakočević). Primorsku smirenost prefinjenošću dočaravaju djevojke iz Kotora koje ovog puta predvodi Sara Nerić stihovima „Oj, vesela, mrkla noći“. Moglo bi se reći da je najveći utisak na koncertu ostavila pjesma „Zorna, Zorka, zar si još đevojka“ (Piva) tačnije njen neobičan tekst o djevojci koja proklinje momka koji ženi drugu. Savršena komunikacija Tijane Rakočević i Milene Rondović upotpunila je većinom šaljiv tekst koji, ipak, na kraju kulminira vrlo jakom djevojačkom kletvom („U koji se danak oženio / u taj danak ljubu sahranio / pa se onda meni povratio / a ja neću mlada za udovca / no za momka, jer sam još đevojka!“). Posebno se naglašava izuzetna pjevačka „kondicija“ Milene Rondović koja je ovu vrlo dugačku pjesmu savršeno dovela do kraja.

ŽPG FA “Nikola Đurković”. Foto: N. Mrvaljević

„Divno li je niz polje gledati“ (Grbalj) naizmjenično „dižu“ Danijela Ćosović, Sara Nerić i Bojana Radonjić vraćajući nas na polje svadbenih napjeva, simbolike „žute dunje među listovima“ i ljepote grbaljske pjevačke ornamentike. Marta Medenica zatim kreće šaljivu vasojevićku pjesmu „Znaš li, mali, da ne valja / rosna trava da se valja“ da bi Milena Rondović i Nađa Jeknić upotpunile šaljivi tekst. Brz prelazak na pivsko pjevanje sa neobičnim cezurama „Đude“ donose kroz pjesmu „Kad pogledam uz planine“ (Piva) koji kreće večeras veoma inspirisana Milena Rondović. Ovdje se mora posebno naglasiti da sazvuk sekunde zavisi od djevojaka koje tom sekundom „boje“ napjev, a u svim pjesmama tu su nenadmašne Katarina Medenica, Jelena Miladinović, Hristina Šuković i Jovana Jeknić.

 ŽPG “Đude”. Foto: KUC “Kadena

Zbog čega su Vasojevići posebni u stilskom određenju najjasnije se čuje u primjeru „Pjeva dragi, daleko je“ koji, savršeno vladajući stilom kreće Nađa Jeknić a odlikuje ga visoka intonacija, konstantna i prepoznatljiva vasojevićka ornamentika i izgovor („Pje-he va-ha dra-ha gi-hi“) sa sekundom i cezura na sredini stiha u repeticiji. Da vladaju i drugim žanrovima, „Đude“ dokazuju kroz gotovo klapsko pjevanje prema zapisu Ludvika Kube (Muo, 1907) „Ja je zovem sa mnom na večeru“ i melodični vokal Hristine Šuković koja je započinje. „Dođi, dragi, đe si dolazio“ (Piva) pored upečatljivog početka Tijane Rakočević naglašava bravuru Katarine Medenice u „usijecanju“ i poniranju glasom i pravi je dragulj u repertoaru „Đuda“ (u originalu je izvodi ŽPG KUD-a „Durmitor“ iz Kule). Za sam kraj koncerta odabran je neobičan melodijski model uz igranje po crnogorski u gornjomoračkom šećeru koji su zajednički izvele sve učesnice.

Mlade članice FA “Nikola Đurković”. Foto: N. Mrvaljević

Obavezno fotografisanje nakon koncerta. Foto: N. Mrvaljević

Članice ŽPG “Đude”: Hristina Šuković, Jelena Miladinović,Nađa Jeknić,Jovana Jeknić, Marta Medenica, Katarina Medenica, Milena Rondović, Tijana Rakočević, Danica Šćepanović.

Članice ŽPG FA “Nikola Đurković”: Jelena Radonjić, Danijela Ćosović, Bojana Radonjić, Sara Nerić, Andrea Ljubatović, Anđela Adžić, Elena Marković.

>

The post „Sekunda“ se vraća? Projekti CIRTIP-a na Cetinju, u Kotoru i Tivtu first appeared on CIRTIP.

            S obzirom na važeće epidemiološke mjere kamp je održan u smanjenom obimu, isključivo sa domaćim i online učesnicima. Fokus je bio na prvoj fazi digitalizacije i tehničke korekcije evidencije snimaka. Kako građa obiluje osjetljivim i komplikovanim elementima nasljeđa revizija je podrazumijevan proces koji će u budućnosti, u nesumnjivoj digitalizaciji, olakšati pristup željenim fajlovima. Članovi KUD-a „Mijat Mašković“, obučeni za ovaj rad, obavili su prvu fazu dokumentovanja a online putem učestvovalo je i nekoliko inostranih studenata.

Foto: D. Sedlarević

            U zaista neobičnoj atmosferi, lišenoj tradicionalnih ljetnjih radionica, predavanja, koncerata i terenskog rada, ovaj „prvi zimski kamp“ nastavio je kontinuitet i ukazao na nove potencijale svojih sadržaja.

Foto: T. Rakočević

Nevrijeme nije spriječilo rad
Foto: D. Sedlarević

Problemi prouzrokovani nestankom električne energije u Kolašinu tokom dva dana riješeni su ljubaznošću vlasnika Etno-sela „Bijeli potok“ koji su omogućili nesmetan rad za kompjuterima, spriječivši još jedno otkazivanje. Ovim putem organizatori i kamperi izražavaju im veliku zahvalnost.

Učesnici: Ružica Simonović, Jana Bazović, Katarina Medenica, Marta Medenica, Tijana Bijelić, Jovan Miladinović, Jelena Miladinović, Milena Rondović, Tijana D. Rakočević, Jovana Jeknić, Marija Vlahović, Nađa Jeknić, Niša Bulatović, Anđela Vlahović, Danica Šćepanović, Nikola Šćepanović, Dino Islambašić. Online: Anastasija Živković i Luka Kosanović (FMU u Beogradu)

.

The post Uprkos koroni i nestanku struje realizovan šesti Etno-kamp Kolašin first appeared on CIRTIP.

Knjiga je nastala u okviru projekta „Identifikacija, istraživanje i objavljivanje elemenata nematerijalne kulturne baštine u Paštrovićima, Budvi i Kolašinu“, podržanom na Javnom konkursu Ministarstva kulture Crne Gore „Podignimo zavjesu nezavisne kulturne scene“ za finansiranje projekata i programa nevladinih organizacija u oblastima umjetnosti i kulture u 2019. godini.

U pitanju je monografska studija „Živa lokalna tradicija: Prilog identifikaciji i evidenciji elemenata nematerijalne kulturne baštine Paštrovića, Starog grada Budve i kolašinskog kraja“, koju potpisuju četiri autora koji dolaze iz različitog profesionalnog konteksta: Davor Sedlarević, spec. vaspitač tradicionalne igre (Kolašin), doc. dr Zlata Marjanović, etnomuzikološkinja (Pančevo), prof. dr. Ljiljana Gavrilović etnološkinja-antropološkinja (Beograd), i doktorand Dušan Medin, arheolog (Petrovac na Moru). Ona predstavlja pokušaj da se, vodeći se teorijskim pretpostavkama UNESKO Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine (Pariz, 2003), a koju je Crna Gora ratifikovala 2009. godine, sagleda obilje nematerijalnog nasljeđa navedena tri crnogorska područja.

Na online promociji, naslovljenoj „Živa lokalna tradicija Crne Gore“, jer će se bliže predstaviti nasljeđe Primorja i Sjevera zemlje, govoriće autori. Osim o sadržaju knjige, biće riječi i o konceptu zaštite i očuvanja nematerijalne kulturne baštine uopšte – od najviših instanci (UNESKO), do crnogorskog i lokalnog okvira, a osvrnuće se i na primjere iz prakse.

O monografiji

Početak knjige sadrži opsežniji uvodni tekst, nakon kojeg slijedi centralni segment sačinjen od tri cjeline s popisima elemenata nematerijalne kulturne baštine zajednica koje su autori evidentirali tokom terenskog rada u Paštrovićima, Starom gradu Budvi i široj teritoriji Kolašina – grada i okolnih seoskih područja. Već iz naziva pobrojanih elemenata ove tri regije jasno se iščitava prisustvo dinarskih, balkanskih, mediteranskih i orijentalnih uticaja,spletenih s tradicijama istočnih i zapadnih carstava i republika koje su stotinama godina gospodarile ovim dijelom svijeta. Nakon pobrojanih elemenata, slijedi spisak korisne naučne, stručne i druge literature koja detaljnije opisuje i objašnjava pobrojane elemente ove tri lokalne zajednice, ali i nematerijalne zaostavštine Crne Gore. Dat je i rezime na engleskom jeziku. U drugom dijelu knjige priložen je prevod na naš jezik teksta UNESKO Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine (2003), kao i izvornik na engleskom, kako bi čitaoci imali priliku da integralno pročitaju ovaj dokument, bliže se s njim upoznaju, te preispitaju teorijsko-metodološke postupke autora, a, zašto da ne, i sami pristupe nadgradnji ponuđenih baza podataka. Proces nadgradnje mogu da obavljaju i čitaoci knjige, nosioci, čuvari i poznavaoci nasljeđa ovih regija, tako što će u praznim poljima ispod pobrojanih elemenata nastaviti da dopisuju one za koje smatraju da su važni za zajednicu iz koje dolaze. Poželjno bi bilo da o tome potom i obavijeste autore (adrese e-pošte date su na kraju knjige) i stručnu javnost, kako bi pružili doprinos istraživačima u nastojanju da što cjelovitije identifikuju i evidentiraju nematerijalno nasljeđe Paštrovića, Starog grada Budve i kolašinskog kraja, ne bi li se zabilježio trag o njihovom postojanju.

Recenzentkinje izdanja su prof. dr Dragana Radojičić, etnološkinja-antropološkinja (Beograd – Herceg Novi), prof dr Dragica Panić Kašanski, etnomuzikološkinja (Banja Luka) i dr Mila Medigović Stefanović, prof. književnosti (Beograd – Petrovac na Moru). Tehnički urednik je Jasmina Živković, prevod je obavila mr Milica Stanić Radonjić, a lekturu i korekturu mr Milena Davidović. Monografija je A5 formata, obima 108 stranica, štampana u štampariji Opus3 iz Podgorice, u tiražu od 1.000 primjeraka, uokvirena mekim povezom, s crno-bijelom unutrašnjošću. Primjerci knjige besplatno se dijele svima zainteresovanima, kao i institucijama, mogu se preuzeti i na sajtu Društva „Bauo“, NVU CIRTIP, Academia.edu, kao i na društvenim mrežama.

O autorima

Knjiga je rezultat interdisciplinarnog pristupa četvoro autora koji profesionalno potiču iz različitih disciplina, značajnih za istraživanje i očuvanje nematerijalne kulturne baštine. Davor Sedlarević (1979), specijalista vaspitač tradicionalne igre, umjetnički rukovodilac KUD-a „Mijat Mašković“ u JU Centar za kulturu Kolašin. Živi u Kolašinu. Zlata Marjanović (1966), doktor etnomuzikologije, docent na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banjoj Luci. Živi u Pančevu. Ljiljana Gavrilović (1953), doktor etnologije i antropologije, naučni savjetnik, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji. Živi u Beogradu. Dušan Medin (1990), doktorand arheologije, kustos, saradnik u nastavi Fakulteta za kulturu i turizam Univerziteta Donja Gorica u Podgorici. Živi u Petrovcu na Moru.

Za eventualne dodatne informacije o projektu i knjizi, stojimo Vam na raspolaganju.

The post Monografija četiri autora “Živa lokalna tradicija” – online promocija first appeared on CIRTIP.

Nikola Hercigonja, čuveni jugoslovenski kompozitor i muzikolog tražeći inspiraciju za svoj oratorijum “Gorski vijenac”, putovanje kroz muzičko nasljeđe Crne Gore, započinje na Blatini kod Kolašina 5. i 6. decembra 1953. godine. Tu snima mještane koji mu pjevaju velik broj pjesama (i pjesama uz igru). Ljubaznošću dr Zlate Marjanović koja transkribuje njegove terenske snimke i kojoj je Hercigonja ostavio svoje bilješke, dobili smo mogućnost da po prvi put čujemo originalne snimke pjevanja naših sugrađana.

Shodno motivu ovogodišnjih Dana evropske baštine – “Baština i obrazovanje”, o važnosti Hercigonjinih zapisa govorio je Davor Sedlarević, a putem video linka svoje impresije iznijela je i dr Zlata Marjanović. Posjetioci su imali mogućnost i da u svojevrsnom audio muzeju preslušaju sve snimke.

Ženska pjevačka grupa “Đude” KUD-a “Mijat Mašković” posljednja je formalna ženska grupa u Crnoj Gori koja izvodi arhaične napjeve “na glas” ili “izglasa”. Uz medijaciju Davora Sedlarevića one su prikazale različitosti i bogatstvo nekadašnjeg pjevanja iz Morače, Rovaca, Vasojevića, Pive, Paštrovića i Boke. Grupa je pobjednik renomiranih međunarodnih festivala tradicionalnog pjevanja.

Obilježavanje Dana evropske baštine organizuju i finansijski podržavaju Ministarstvo kulture Crne Gore, Savjet Evrope i Evropska komisija. Suorganizator je JU Centar za kulturu Kolašin.

The post DANI EVROPSKE BAŠTINE 2020 U KOLAŠINU first appeared on CIRTIP.

Kamp je prva laboratorija za izučavanje elemenata nematerijalnog nasljeđa sa fokusom na plesove (narodne igre), muziku i običaje u Crnoj Gori. Namijenjen je ekspertima i hobistima iz pomenutih oblasti iz cijelog svijeta. Finansira se na konkursima Ministrastva kulture Crne Gore, donacijama Opštine Kolašin, članova KUD-a „Mijat Mašković“, CIRTIP-a i CZK.

Na kampu se okupljaju profesori, studenti, učenici, članovi KUD-ova i ostali zainteresovani gdje kroz besplatne radionice razmjenjuju svoja znanja, iskustva i vještine.

Aktivnosti:

• Obilazak terena, intervjuisanje i snimanje kazivača.
• Dokumentovanje, arhiviranje i analiza snimljene građe.
• Radionice plesova i muzike, predavanja i okrugli stolovi.
• Javni čas polaznika kampa pod imenom „Trk na trg!“ na Trgu borca gdje se prikazuje sve naučeno na kampu, ili ono što polaznici već znaju i nose kao dio sopstvenih vještina.
• Takmičenje u igranju po crnogorski i uzvikivanju „Oj-ha!“, kao i u originalnom načinu pjevanja u kojem je cilj ponoviti jednu muzičku frazu što više puta bez uzimanja vazduha što u Kolašinu bilježi Miodrag Vasiljević pedesetih godina XX vijeka.
• Druženje i obilasci kulturnih znamenitosti Kolašina

Kamp se održava svake godine od prvog do osmog avgusta, a svim polaznicima koji dobiju pozivnice plaćeni su kompletan smještaj i ishrana u Kolašinu. Da biste učestvovali u radu kampa potrebno je da vas preporuče profesori obrazovnih ustanova (fakulteta, škola) ili da nam dopisom dokažete da baš Vi zavređujete učešće na kampu. Naši partneri su institucije poput visokoobrazovnih ustanova iz Beograda, Novog Sada, Banja Luke, Kikinde, Štipa, ali i srednje škole iz Podgorice, Kraljeva i td.

Korisni linkovi za Etno-kamp Kolašin

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/etno-kamp-peti-put-u-kolasinu-laboratorija-za-proucavanje-nerodnih-igara-i-pjesama

www.youtube.com/watch?v=HcSQMZjx_Es

www.youtube.com/watch?v=lzH-3sCWbkQ

https://epale.ec.europa.eu/it/node/76818

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/etno-kamp-peti-put-u-kolasinu-laboratorija-za-proucavanje-nerodnih-igara-i-pjesama

The post Etno-kamp Kolašin first appeared on CIRTIP.

 Фокус је на мањим групама и солистима (пјевачима, инструменталистима). Да бисте учествовали на фестивалу потребно је да ваша група има шест чланова плус возач (наравно изузеци су увијек могући) и да имате два различита програма у трајању од по 15 минута – уживо.

Трошкове боравка током та два дана сноси организатор, дакле, ваше је само да пјевате и свирате! Смјештај је апартманског типа, с тим што је могуће да некада двије групе дијеле исту кућу са апартманима (Kолашин је туристички центар и често су сви капацитети пуни).

 Kонтактирајте нас путем овог сајта и сазнајте све детаље о фестивалу. Нарочито смо расположени да угостима младе и неафирмисане извођаче – студенте, као и старе „изворне“ оригиналне групе. Подржавамо и експерименте са традиционалним музичким формама и модерним техникама.

Термин фестивала је углавном у септембру, а главни финансијер је Општина Kолашин,  док су суфинансијери ЦИРТИП и чланови KУД-а „Мијат Машковић“. Кључни партнер је ЈУ Центар за културу Колашин.

Korisni linkovi za festival

www.youtube.com/watch?v=LtyZzn7ih1g

www.youtube.com/watch?v=ZVp1tf8HUkQ

www.youtube.com/watch?v=ei_98-nxUN4

www.youtube.com/watch?v=qdSynog1RxA

www.youtube.com/watch?v=LtyZzn7ih1g

The post Интернационални фестивал малих етно група и солиста „Змај прелеће с мора на Дунаву“ first appeared on CIRTIP.