U Đenovićima će od 13. do 19. septembra 2024. godine Davor Sedlarević i članice Ženske pjevačke grupe „Đude“ održati besplatne radionice tradicionalnog (arhaičnog) pjevanja za djevojke. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i medija Crne Gore kroz Konkurs „Kultura mladih – kultura budućnosti“ a partneri su ŽPG „Sloga“ i Vokalna grupa „Lira“.

Fokus radionica biće na savladavanju osnovnih vještina pjevanja: izvođenje sekunde (sazvuk dva najbliža tona), postavka glasa, ornamentika i teorijska saznanja o tradicionalnom pjevanju u Crnoj Gori. Učiće se muzički primjeri iz sjevernog, srednjeg i južnog dijela zemlje, sa jednim obaveznim napjevom vezanim za nasljeđe manje brojnih naroda. Za učenje pjesama nije potrebno prethodno poznavanje notnog pisma.

ŽPG Đude, Foto: B. Jeknić

„Ovo je jedinstvena prilika da učite od jedne od najboljih regionalnih grupa u tzv. „etno-pjevanju“. „Đude“ su pobjednice renomiranih međunarodnih festivala i dobitnice prestižne nagrade za najbolju evropsku priču o nasljeđu. Bez njihovog rada ovaj segment nematerijalnog nasljeđa vjerovatno bi nestao iz prakse u Crnoj Gori“, kazali su iz organizacionog tima.

Ciljevi projekta su: revitalizacija ženskog arhaičnog pjevanja sa sekundnim dvoglasom, povećanje svijesti o važnosti starog tipa pjevanja kao neizostavnog dijela identiteta jednog naroda, osnaživanje mladih djevojaka da se bave raritetnim vještinama, promocija različitih muzičkih izraza, promocija mladih talenata i sticanje novih vještina.

Pozivaju se sve zainteresovane djevojke da se jave i nauče osnove tradicionalnog (starinskog) pjevanja. Seminar je potpuno besplatan i održavaće se u prostorijama KUD-a „Sloga“ u Đenovićima. Prijave i sve dodatne informacije možete dobiti na brojeve telefona 069/329-375 i 069/044-727.

Promo spot “Đuda” možete pogledati na linku:

The post BESPLATAN SEMINAR TRADICIONALNOG PJEVANJA GRUPE „ĐUDE“ U ĐENOVIĆIMA first appeared on CIRTIP.

Nastupom na Festivalu Wild Beauty Art na Macan poljani na Žabljaku Ženska pjevačka grupa „Đude“ (KUD „Mijat Mašković“, Centar za kulturu Kolašin) nastavila je bogato koncertno ljeto. Promovišući tradicionalno pjevanje sa sazvukom sekunde koje zasigurno spada u ugrožene elemente nasljeđa u Crnoj Gori, djevojke su se u idiličnom durmitorskom ambijentu predstavile sa impresivnim programom satkanom od starih napjeva. Uz naraciju Davora Sedlarevića, osnivača grupe, čule su se zanimljive priče o pjesmama, njihovom porijeklu, načinu izvođenja i ljudima od kojih su naučene. Ova, po mnogo čemu originalna pjevačka družina, već niz godina važi za vjerovatno poslednje prenosioce vještine tradicionalnog dvoglasnog sekundnog pjevanja kod žena u Crnoj Gori. Razbijajući stereotipe o „neatraktivnosti“ arhaičnih napjeva, „Đude“ su i na Žabljaku pokazale zbog čega su neizostavan dio svih manifestacija na kojima se želi prikazati istinsko nematerijalno nasljeđe Crne Gore.

U predivnom ambijentu Macan poljane
Foto: Dejan Dajković                                                

Pozornost publike izazvale su nekolike verzije pjesme „Tri đevojke drugovale“ sa zanimljivim refrenima, dok su Kolašinke posebno bile nadahnute izvodeći pjesme prema zapisima nedavno preminule Zlate Marjanović, dr etnomuzikologije sa kojom su imale višegodišnju uspješnu saradnju. Počev od kolašinskog kraja, sedam „Đuda“ prezentovalo je svadbene napjeve iz Morače, šaljive djevojačke pjesme sa Durmitora, Pavinog Polja, Rovaca, Pive, Grblja, Pljevalja i Vasojevića. Dio programa bio je posvećen i pjevanju „na bas“ zastupljenom u BIH i Srbiji te i gradskim pjesmama, kako bi pokazale svoje različite pjevačke reference.

Foto: Dejan Dajković

Ovoga puta „Đude“ su nastupile u sastavu: Milena Rondović, Jelena Miladinović, Viktorija Tatić, Danica Šćepanović, Tara Dulović, Jana Raketić i Aleksandra Čepić, a interpetirane su pjesme prema terenskoj arhivi i zapisima Davora Sedlarevića, Etno-kampa Kolašin, dr Zlate Marjanović, dr Slobodana Jerkova, dr Dragice Panić Kašanski i dr Sanje Ranković.

The post PLANINSKA ODA — ČAROLIJE ARHAIČNE MUZIKE first appeared on CIRTIP.

Sirogoojno, 29-31. jul 2024.

Ženska pjevačka grupa „Đude“ nastupila je na petom Festivalu svjetske muzike „+381 World Music Festival Sirogojno“ u Muzeju na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu održanom od 29. do 31. jula 2024. Na poziv istaknute umjetnice Bilje Krstić („Bistrik“) djevojke iz Kolašina prikazale su raskoš crnogorske tradicionalne muzike prezentujući arhaične napjeve iz Morače, Rovaca, Vasojevića, Pive i crnogorskog primorja, kao i nekoliko melodija sa Balkana. Ova ženska grupa predstavlja posebnu vrijednost i prema riječima posjetilaca, svojom energijom i stilom pjevanja ostavile su nezaboravan utisak i ukazale da je vokalna baština Crne Gore zapravo i malo poznata široj javnosti. „Nakon koncerta prilazili su nam gledaoci sa raznih strana interesujući se za ornamentiku koju smo upotrebljavale u pjesmama, zatim za porijeklo napjeva, načine na koji smo učile pjesme i koliko vremena posvećujemo vježbanju“, kazale su nam članice „Đuda“.

Medijator programa bio je osnivač i rukovodilac grupe Davor Sedlarević koji je prisutnima zanimljivim pričama o pojedinim pjesmama približio ovo umalo izobičajeno bogatstvo Crne Gore. „Đude“ funkcionišu u sastavu Organizacione jedinice KUD „Mijat Mašković“ pri JU Centar za kulturu Kolašin. Direktor ove ustanove Branislav Jeknić, izrazio je zahvalnost Bilji Krstić i domaćinima iz „Starog sela“ na srdačnom dočeku i pružanju mogućnosti za prezentaciju bogate kulture Kolašina i Crne Gore. Dogovoreno je da od sledeće godine zainteresovane članice Vokalne radionice „Bistrik“ učestvuju na Međunarodnoj istraživačkoj stanici „Etno-kamp dr Zlata Marjanović — Kolašin“ kao dio započete saradnje i razmjene iskustava i znanja među mladima.

Na festivalu su učestvovali još i Danica Krstić i Balkan koncept trio, Neša Galija akustik i Vokalna grupa Konstantin. Organizovana je i izložba „Sunce ne bira koga će da greje” Jelene Blečić. Domaćin je Muzej na otvorenom “Staro selo” Sirogojno, a organizator Udruženje Balkan 011. “Đude” su ovoga puta činile: Jelena Miladinović, Milena Rondović, Viktorija Tatić, Helena Vuković i Danica Šćepanović.

„Đude“ će svojevrsnu ljetnju mini-turneju zaokružiti 10. avgusta od 18^h na Žabljaku na Macan poljani u okviru „Wild Beauty Art“ festivala. Video izvještaj iz Sirogojna možete pogledati na linku
https://www.youtube.com/watch?v=lTvpo4MMK14

The post “ĐUDE” NA FESTIVALU SVJETSKE MUZIKE U SIROGOJNU first appeared on CIRTIP.

Петак, 15. децембар 2023.

Колашин

У Панчеву је 07. децембра 2023. године после тешке и дуге болести преминула др етномузикологије Злата Марјановић, прва менторка Међународне студијске истраживачке станице посвећене плесно-музичком насљеђу „Етно-камп“ – Колашин и дугогодишњи стручни сарадник КУД-а „Мијат Машковић“ и Женске пјевачке групе „Ђуде“. Нећу о њеној невјероватној биографији. Тога има на свим сајтовима. Због неке будуће историје писаћу о њој и нама.

            Имао сам ту срећу да у кључним тренуцима свог сазријевања као истраживача плесно-музичке праксе упознам Злату и да наша сарадња потраје све до последњег дана њеног живота. Упознали смо се 2013. године преко Милорада Мића Мирановића, уредника култне емисије РТЦГ „Кад прошетам Црном Гором“, и мр Добриле Бобе Поповић, тадашње савјетнице у Министарству културе Црне Горе а некадашње моје професорке солфеђа. На научном скупу на Цетињу посвећеном Миодрагу Васиљевићу, мр Поповић која нас је и позвала на конференцију и г-дин Мирановић препоручују Злати да послуша „занимљиву групу из Колашина“.

Прва екипа Ђуда која 2015. осваја награду у Неготину (II мјесто). Марта Меденица, Нађа Јекнић, Христина Шуковић, Александра Беговић, Катарина Меденица и Вања Кљајић. Фото: Б. Јекнић

            Након што сам 2015. године од дјевојчица узраста основне школе основао пјевачку групу и започео са ревитализацијом женског двогласног секундног пјевања у Црној Гори, услиједио је Златин позив као селектора неготинског Вокалног етно-фестивала, најјачег регионалног такмичења пјевачких група. У недостатку новца тадашњи (а и садашњи) директор ЈУ Центар за културу Колашин, Бранислав Јекнић буквално позајмљује новац да одемо на фестивал, а водимо шест чланица јер је у комби могло да стане само толико особа. Остало је све већ историја.

Са полазницима првог “Етно-кампа” код цркве Ружице на Сињавини. Фото: Б. Јекнић

          Злата 2015. године постаје менторка Међународне истраживачке станице плесно-музичког насљеђа „Етно-камп“ Колашин и након Боке Которске, Грбља и Паштровића, почиње њено занимање за колашински крај. Огромно искуство теренског истраживања, препознавање прилика за нова сазнања, инстинкт да процијени савршеног информатора, обожавање рада са младима и конкретан критички став помогли су не само мени, већ и цијелом развоју Колашина као незваничне „етно-пријестонице“ Црне Горе.

Терен у селу Лијешње (Ровца). Фото: Б. Јекнић

           „Ђуде“ постају „њена деца“. „Затрпава“ нас нотним записима, а мене уводи у магични свијет транскрипција и даје ми великодушно све неопходне инструкције за даљи развој. Није ни у једном тренутку показала било какву себичност или егоистичност, о чему свједочи то да ми је уступала своје теренске снимке, необјављене записе и са мном дијелила многа важна сазнања. Не постоји начин да се изрази захвалност за то, осим овог прекратког текста.

        Ученици су је обожавали. Једном приликом чак је довела читаву своју класу етномузиколошког одсјека из Краљева у Колашин гдје смо дали заједнички концерт. Не могу да пронађем ниједан примјер таквог професора данас. Како смо обезбиједили новац за све то, то знамо само нас двоје и један директор. О јачини те класе довољно говори чињеница да су већина тих ученика данас истакнути солисти националних ансамбала, истраживачи, извођачи и научни сарадници. Журка након концерта се прави на позорници, јер не можемо да станемо ни у један ресторан. Никола Лића Шћепановић, пјесник и глумац, плаче док му Златини ученици пјевају „Заспо Јанко“. Свака случајност са сценом у којој Павла Вујисића успављују трубачи је намјерна.

Терен на планини Лоли. Фото: Дејан Петковић

           
          Кроз морачко-ровачка села, преко Липова, па до Мојковца, успјела је да пронађе мелодије које дотад нијесу биле познате широј јавности: бројаницу „Ја посијах пшеницу“, цуцалицу „Пр прн челе“ и много, много тога. Најзанимљивије је то што је до тих података долазила онда када би већина истраживача одустала. На сабору на Сињавини окружена прејаком музиком из турбо-фолк шатора и трбушним плесачицама, одваја наизглед непримјетног деду и одводи га далеко иза неког старог комбија. Вади диктафон и снима разговор, пјесму о дозивању матице и разне податке важне за даља истраживања. „Дасо, ја га снимам, а нешто ме из оне траве једе за ногу, дошло ми да вриснем!“. Потом, на катуну на планини Лоли гули кромпир са „Ђудама“ у чобанској колиби и учи их финесе у интерпретацијама пјевања. Док се окупљају мушкарци да их снимимо, она ненадано „одводи“ планинку (која није ни била планирана за интервју) у аутомобил јер нема гдје друго, нема ниједног дрвета нити помоћне просторије, и ту са њом реализује интервју снимајући невјероватно лијеп напјев. Игор Попов биљежи тај тренутак. Гуслара, којег је претходно бар сат времена на ливади „цедила“ како је вољела да каже, оставља напречац и његову жену одводи иза пласта сијена. Отуд се враћа са осмијехом и новим, незабиљежним напјевом Васојевића. Како је препознала да је та жена одличан пјевач, то остају „мале тајне великих мајстора“.

Терен у колима. Фото: Игор Попов

           
          Када је било јасно да је болест узела маха и Злата била већ тешко покретна, са неком штаком коју је називала „ногом“, тражи да остане у Колашину након „Етно-кампа“ (о освом трошку, наравно – никад није била материјалиста) и да мало „пева са њима“. Њој је Колашин „био лек“, као „и овај ваш лиснати сир“. Ако се не варам, то је била њена последња активност таквог типа. Недуго након тога остаје везана за кревет. Али ту не престаје њена снага. Напротив. Пише, снима размишљања, шаље записе и не одустаје од рада. Ја снимам теренске записе и шаљем јој их. То је дефинитивно био њен живот.

Злата Марјановић на терену на сабору код цркве Ружице. Фото: Ана Стојановић

          Њен однос са казивачима (или информаторима, како се сада „правилно“ каже) био је фамилијаран. Када сам истраживао Грбаљ – само се позовем на Злату, отварају се сва врата. Исто је било и са Паштровићима. Нема куће у којој не знају за њу. У Колашину, прије пара дана, заустављају ме људи на улици и питају „Да ли је ово преминула она жена која је овдје била сваког љета?“. Власници смјештаја су је обожавали: „Да ли Злата опет спава код нас? Њене приче су невјероватне“. Конобари из Сибирске питају: „Шта је било професорки?“. Њу су овдје сви звали професорка: „Здраво, здраво. Шта пију студенти, а шта ће професорка?“. „Спреман је сир за професорку“, „Да ли професорка опет касни на ручак са терена?“, „Ђе ти је она професорка, дошао је гуслар?“, „Како ми је она чупава професорка, боготи?“.

Злата и Игор на терену у околини Колашина. Фото: Б. Јекнић

          Мало је познато да је њена бака Олга Сковран, чувени кореограф београдског „Кола“. Друга бака је, нимало случајно, један дио живота провела као учитељица у селу Бијела код Шавника. На једном истраживању преко Крнова, Брано Јекнић и ја нијесмо јој ни причали да ћемо проћи близу Бијеле. „Ето, професорка, ту вам је Бијела“. Загледала се у даљину и уздахнула: „Ништа није случајно, мој Дасо“.

Ђе да се нађемо после, нема сигнала? У подножју Сињавине. Фото: Б. Јекнић

Са колегиницом Даницом Шћепановић посјетио сам Злату десетак дана пред смрт.

Те вечери „Ђуде“ су пјевале у Панчеву…

Причали смо о репертоару, украсима, теренима. Само смо чекали када ће да устане и да извади диктафон и теренску свеску. Ни ријечи о болести, само мало жеље да са проба лиснати колашински сир и да види дјевојке.

„Ех, да могу само да их чујем вечерас. Ма развалиће оне то. Луде су ти скроз.“

Те вечери чуо сам поново оно са Крнова и Бијеле: „Мој Дасо, ништа није случајно.“

Те вечери Злата је била спремна за пут. Последњи мим и смајли у лајку.

Те вечери „Ђуде“ су пјевале у Панчеву…

Почивај у миру Златана (тако су је звала мала дјеца из КУД-а)

Давор Седларевић

The post ТЕ ВЕЧЕРИ ЂУДЕ СУ ПЈЕВАЛЕ У ПАНЧЕВУ… ЗЛАТИ. first appeared on CIRTIP.

Srijeda, 13. децембар 2023.

Cetinje

Ženska pjevačka grupa „Đude“ pri KUD-u „Mijat Mašković“ nastupila je na otvaranju Promocije publikacije “20 godina Konvencije o zaštiti nematerijalne kulturne baštine“ koja je održana u Vladinom domu na Cetinju.

KUD „Mijat Mašković“ ima status nosioca Nematerijalnog kulturnog dobra od lokalnog značaja „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“ od 2016. godine. Rješenjem Uprave za kulturna dobra Crne Gore tada je zaštićeno 14 igara koje su izvođene samo uz pratnju pjesme ili ritma koraka („šutke“).

To je jedinstven primjer čak i na globalnom nivou da je odjednom zaštičeno čak 14 elemenata. Pod zaštitom su tradicionalni plesovi (igre): šećer, šibljika, Što drijemaš jadna, kaloper, đidije, Dobro veče, gospo, maglica, sitan tanac, Oj Jovo, Jovo, leše gora, Glas se čuje u glavici, Stambol, U Vukića Brankovića i trusa.

The post “ĐUDE” NA PROMOCIJI PUBLIKACIJE “2O GODINA KONVENCIJE O ZAŠTITI NEMATERIJALNE KULTURNE BAŠTINE” first appeared on CIRTIP.

Уторак, 05. децембар 2023.

Колашин

Обиљежавање 80 година од једног од најважнијих датума за еманципацију жена у Црној Гори – оснивања АФЖ-а (Антифашистичког фронта жена) на необичан начин уљепшала је и Женска пјевачка група „Ђуде“ при КУД-у „Мијат Машковић“ (ЈУ Центар за културу Колашин). Наиме, на идеју организаторки манифестације, „Ђуде“ су дочекале учеснике догађаја на самом улазу у зграду старе основне школе гдје је 1943. године и оформљен АФЖ за Црну Гору и Боку. Иако је зграда данас, нажалост, у прилично руинираном стању, то није био разлог да се уз неколико пјесама из НОБ-а присутни не увјере због чега су ове Колашинке један од музичких брендова града, али и саме државе.

Звуци оригиналних женских вокала оплеменили су запуштени простор који заслужује много бољи третман државе имајући у виду његов културно-историјски значај. Свакако је наступ био посебно емотиван јер је у овој згради, такође прије 80 година, основан и КУД „Мијат Машковић“ на засиједању ЗАВНО-а.

Догађај је организовао УНДП  у сарадњи са амбасадама Чешке и Аустрије у Црној Гори, Делегацијом Европске уније, Општином Kолашин, Центром за културу Kолашин, СУБНОР-ом, Црногорском академијом наука и умјетности, цивилним друштвом и Одјељењем за послове родне равноправности Министарства за људска и мањинска права.

Дио занимљивог наступа можете погледати на следећем линку https://www.youtube.com/watch?v=RL68dNK-jVU

The post ЂУДЕ ПЈЕВАЛЕ НА ПОТПУНО НЕОЧЕКИВАНОМ МЈЕСТУ НА ЈУБИЛЕЈУ АФЖ-А! first appeared on CIRTIP.

Колашин

У Колашину је 15. новембра обиљежено 80 година од Засиједања ЗАВНО Црне Горе и Боке. Свечаном академијом „Слобода народу“ освјежено је памћење и на оснивање КУД-а „Мијат Машковић“ које је тада формирано као пратећа умјетничка трупа чије је задужење било припрема културно-умјетничких програма за борце као и подизање ратног морала.

Фото: Марјана Милошевић

Давор Седларевић, руководилац „Мијата Машковића“, обратио се присутнима истакавши да су планови КУД-а да у будућности прерасте у инстраживачки центар посвећен плесно-музучком насљеђу. Овом приликом приказан је и дио игара из нематеријалног културног добра „Традиционалне игре колашинског краја“, док је Женска пјевачка група „Ђуде“ овог КУД-а извела неколико пригодних пјесама из НОБ-а.

Уз богате документе и визуелну грађу која је приказана, посјетиоцима су се обратили Петко Бакић, градоначелник Колашина, Милојица Дакић, потпредједник СУБНОР-а и Антифашиста Црне Горе и Јасмина С. Никчевић. Положени су вијенци на Спомен-комплекс „Бреза“ и споменик Палим борцима у центру града.

Програм је надахнуто водио Драган Митов Ђуровић док је стихове казивао колашински пјесник Никола Лића Шћепановић.

The post ОБИЉЕЖЕНО 80 ГОДИНА ОД ЗАСИЈЕДАЊА ЗАВНО У КОЛАШИНУ first appeared on CIRTIP.

Petak i subota, 10. i 11. novembar 2023.

Pančevo

KUD „Mijat Mašković“ učestvovao je od 10. do 12. novembra na Festivalu „Etno-glas u Pančevu (Srbija). Na poziv organizatora KUD-a „Stanko Paunović“ NIS RNP predstavljene su igre iz Nematerijalnog kulturnog dobra „Tradicionalne igre kolašinskog kraja“, a Ženska pjevačka grupa „Đude“ na posebnom koncertu izvela je širok spektar pjesama iz raznih krajeva Crne Gore. „Etno-glas“ se održava već 23. put i pored koncerata ima raznolike sadržaje poput radionica i izložbi.

Igranje po crnogorski / Foto: Igor Rakočević

Gostovanje je bila izuzetna prilika za umrežavanje sa ansamblom koji ima veoma bogatu tradiciju i koji takođe u svom opisu aktivnosti ima istraživački rad.

Prema riječima Davora Sedlarevića, rukovodioca kolašinskog ansambla, publika u Pančevu reagovala je sjajno o čemu svjedoči i oko 200 000 pregleda na društvenim mrežama na video snimcima sa nastupa. Ovo je mnogim posjetiocima bio pvi susret sa autohtonim crnogorskim igrama izvođenim bez orkestarske pratnje, dakle onako kako su i zabilježene na terenskim istraživanjima, a reakcije prisutnih dokazale su da su potpuno stereotipne tvrdnje da su crnogorske igre „neatraktivne“ ako se prikazuju na tzv. „izvorni“ način.

The post IGRE KOLAŠINSKOG KRAJA ODUŠEVILE NA “ETNO-GLASU” first appeared on CIRTIP.

Petak, 26. oktobar, 2023.

Cetinje

Davor Sedlarević, specijalista vaspitač za tradicionalne igre radionicom “Iskustvo u radu na revitalizaciji arhaičnog dvoglasnog pjevanja u CG na primjeru ŽPG “Đude” učestvovao je na ovogodišnjem SIMPED-u – Međunarodnom simpozijumu iz oblasti muzičke pedagodije. Simpozijum je održan na Muzičkoj akademiji na Cetinju pod sloganom “Izazov, insiracija i kreacija”.

Uz asistenciju članica ŽPG “Đude” Milene Rondović, Jelene Miladinović i Tijane Rakočević učesnici konferencije imali su priliku da nauče osnove dvoglasnog sekundnog pjevanja u Crnoj Gori, kao i da se upoznaju sa procesom nastanka “Đuda” i problemima u institucionalnom djelovanju na ovom polju.

Pored toga, ostvarena je i saradnja sa prof. Melitom Ivanovskom iz Makedonije čija radionica “Praktičan prikaz metodike narodnog pjevanja” je ukazala na pravce u kojima je moguće razvijati izučavanje tradicionalnog pjevanja u Crnoj Gori. Njene aisstentkinje bile su učenice Muzičko-baletskog učilišta „Ilija Nikolovski Luj“ iz Skoplja Anastasija Ilievska i Milena Angelova.

Detalj sa radionica                                                                Foto D. Sedlarević 

Na osnovu slične metodologije funkcioniše i rad u KUD-u “Mijat Mašković” iz Kolašina, što je prilično dobra baza za dalji potencijalni razvoj etnomuzikologije i etnokoreologije u Crnoj Gori kroz neki dobro osmišljen nacionalni program koji bi u startu svakako morao biti eksperimentalnog karaktera i započet na nižim stupnjevima školovanja.

Prilično brzo zajedničko učenje napjeva iz Makedonije i Crne Gore na konkretnom primjeru dokazalo je ispravnost implementacije naučno-istraživačkog i metodološkog procesa kao i svestranu mogućnost pravilne edukacije. Davor Sedlarević naročito se zahvalio prof. Vedrani Marković na iskazanom senzibilitetu za povećanje aktivnosti na izučavanju tradicionalne muzike u Crnoj Gori na čiju inicijativu je ovo već drugo predavanje na Muzičkoj akademiji u kom učestvuju on i “Đude”.

The post “ĐUDE” I DAVOR SEDLAREVIĆ NA SIMPED-u 2023 first appeared on CIRTIP.

Petak, 20. oktobar, 2023.

Kolašin

„Sinjavino Bog t’ ubio

Ko se u te zaljubio?“

Ovim stihovima je u kolašinskom Zavičajnom muzeju naša Ženska pjevačka grupa „Đude“ ukazala na savršen sklad u kom su nekada fuinkcionisali priroda Sinjavine, katunski način privređivanja i muzika. One su u umjetničkom dijelu Izložbe “Budućnost kroz tradiciju” prikazale dio muzičkog bogatstva koje je KUD „Mijat Mašković“ što svojim stalnim aktivnostima, što preko studijske istraživačke stanice „Etno-kamp“ Kolašin, prikupio na terenskim istraživanjima.

Izložba je bila dio Završne konferencije Evropskog projekta “IRIS – Nadahnjujuće ruralno nasljeđe: Održive prakse zaštite i očuvanja planinskih pejzaža i sjećanja”  koja je realizovana u Kolašinu od 19. do 21. oktobra 2023. godine.

Projekat IRIS se sprovodi od oktobra 2020. godine u pet evropskih zemalja: Crnoj Gori, Francuskoj, Italiji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. a kofonansira se kroz Horizont 2020 okvirni program Evropske Unije za istraživanje i inovacije, a implementira ga konzorcijum koji čine: Univerzitet iz Đenove, Italija kao koordinator; Francuski nacionalni savjet za naučna istraživanja CNRS i Univerzitet iz Tuluza – Francuska; Univerzitet iz Granade – Španija i Univerzitet iz Durama – Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kratak video sa izložbe možete vidjeti na sledećem linku https://www.youtube.com/watch?v=9lgWRuICDgQ&t=11s

The post SKLAD ARHAIČNIH NAPJEVA I PRIRODE SINJAVINE first appeared on CIRTIP.